Naslovna strana










Click Here!
Prethodna strana

verzija za stampu Odstampajte stranu


Srbija: Bombe za trzisne snage - potpuni haos na medijskom frontu

Izvestava Iv-En Prentis iz Beograda.
20.8.2002.

Demokrate su na vlasti, Slobodana Milosevica i njegovih kvazi-novinara – propagandista vise nema. A da li je tako? Pretpostavke da je sve dobro sa novim, demokratskim srpskim medijima daleko su od istine.

Nadjena je ljudska bedrena kost na krovu jednog dzez kluba iza glavne zgrade srpske drzavne televizije RTS-a, jutro posto je NATO bomba pala na zgradu u centru Beograda. Sesnaestoro ljudi je poginulo – vecinom mladi portiri, tehnicari i sminkerke.

Bilo je to u aprilu 1999. i NATO bombardovanje Jugoslavije bilo je na vrhuncu, Slobodan Milosevic je jos uvek drzao cvrsto vlast u svojim rukama i vecina ljudi je to smatrala najgorim trenutkom mracnog doba za novinare u Srbiji, uhvacenih u procepu izmedju stroge drzavne kontrole i otudjenja od Zapada.

U Beogradu su postojale duboke sumnje da je Milosevicevom rezimu odgovaralo bombardovanja zgrade, da bi dobio propagandne poene. Pojedinci su nagovestili da je rezimska obavestajna sluzba otkrivala unapred koje su zgrade bile na spisku meta NATO-a i ukazivali na to da nijedan od starijih urednika ili upravnika RTS-a nije bio u studijima u to vreme.

Danas, bivsi direktor RTS-a, Dragoljub Milanovic, sluzi zatvorsku kaznu od deset godina zbog dovodjenja javne sigurnosti u ozbiljnu opasnost, jer nije evakuisao zgradu kada je izbio sukob sa NATO-om; u toku je sudjenje u Hagu Slobodanu Milosevicu za ratne zlocine; nekadasnja opozicija je sada na vlasti u Srbiji; i vecina ljudi na Zapadu verovatno smatra da je sve spremno za medije u evropskoj najnovijoj demokratiji.

Na zalost, to nije slucaj. Ono sto je ostalo od Jugoslavije posle deset godina gradjanskog rata sastoji se od Srbije i Crne Gore, i mediji u obe republike se suocavaju sa ozbiljnim problemima.

U Srbiji su nemacke firme kupile deonice u znacajnim medijskim kucama, ukljucujuci stare stubove komunistickog sistema, drzavni dnevni list "Politika" i popularni tabloid "Blic".

Sada hiljade novinara i drugih medijskih radnika u novinama i u radio i televizijskim stanicama znaju da ce morati da izgube svoj posao jer je to posledica smanjenja broja zaposlenih u ovim i drugim medijskim institucijama.

Takodje se puno negoduje jer se vladajuca Demokratska Opozicija Srbije, DOS,  suvise mesa u poslove medija; cak porede srpskog premijera Zorana DJindjica sa Tonijem Blerom, zbog njegove zapazene sklonosti da se zali kada medijsko izvestavanje o njemu ili njegovoj politici nije preterano pohvalno.

Ovakva atmosfera nelagodnosti se ne popravlja i zato sto su medijski baroni Milosevicevog rezima, kao sto su Zeljko Mitrovic i Bogoljub Karic jos uvek na svojim mestima, cak i ako su energicno prigrlili nov rezim.

Mitrovic je osnovao RTV Pink, omiljenu stanicu Miloseviceve supruge, Mire Markovic, dok je Karic – nekada blizak Milosevicu – covek koji stoji iza BKTV.

Milosevic se sluzio dvema glavnim taktikama za kontrolisanje informacija: novcanim kaznama i pretnjama onima koji se nisu ponasali u skladu sa politikom vladajuce stranke, a istovremeno je pokusavao da stvori mladu generaciju koja je apoliticna i ne postavlja previse pitanja.

"Stotine televizijskih stanica na kojima je preovladjivala pop muzika i zabava slale su poruku 'zaboravi politiku – uzivaj u zivotu' ", kaze Stevan Niksic, glavni urednik nezavisnog magazina "Nin" u Beogradu, koji je i sam bio uhapsen za vreme Milosevicevog rezima.

"Ovo je odavalo utisak da postoji raznovrsnost, izbor, dok su u stvarnosti celokupna tehnicka infrastruktura i oprema za emitovanje signala pripadale drzavi."

Danas je TV Pink jos uvek tu i nudi u svom programu mesavinu glamura, rok muzike i povremeno zapadnih serija kao sto su "Mucke". Mitrovica cesto vidjaju na prijemima u zapadnim ambasadama.

U Crnoj Gori, situacija je u vecoj meri nestabilna. Televizijski i radio novinari su veoma ljuti zbog izmena medijskih zakona koje vide kao utiranje puta ka uplitanju vlade, narocito zbog toga sto Crnoj Gori predstoje izbori u oktobru i novembru.

Dopune postojecem medijskom zakonu ce skratiti predizborno medijsko cutanje, omoguciti menadzmentu na drzavnoj televiziji da smenjuje urednike i ograniciti prostor koji mediji mogu dati za izvestavanje o aktivnostima visokih drzavnih zvanicnika.

Zakoni o radiodifuziji i transformaciji drzavnog radija i televizije u javnog izvestaca, koji su bili pripremljeni u saradnji sa medjunarodnim strucnjacima u avgustu, jos uvek nisu stupili na snagu.

Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, su u toku leta odrzali seriju obeshrabrujucih sastanaka sa politicarima i medijima, u pokusaju da se resi ova kriza.

Medjunarodna federacija novinara (IFJ) je izjavila da je bila "zabrinuta zbog pokusaja crnogorskih politicara da manipulisu medijima preko niza izmena zakona koje bi mogli ugroziti uredjivacku nezavisnost". 

Ejdan Vajt, generalni sekretar IFJ kaze: "Politicari ne smeju igrati politicke igre sa medijima. Izbori su presudan test demokratije i novinarima mora biti omoguceno da rade bez uplitanja sa strane. Javnost ima pravo da bude obavestena bez cenzurisanja i politickog mesanja preko svojih informativnih medija".

"Vreme je da politicki lideri potisnu svoju zelju da oblikuju medijske poruke. Treba nam jasan znak da je Crna Gora posvecena onoj medijskoj politici koja garantuje gradjansko pravo na informaciju, koja podrzava moralno i nezavisno novinarstvo i koja je u skladu sa evropskim standardima."

Vajt je iskazao vise optimizma u pogledu Beograda, gde je novi zakon, koji je imao za cilj da uskladi medijsku oblast sa medjunarodnim standardima, izglasan u skupstini u julu mesecu. "Bolje je imati bilo sta u zakonskim knjigama nego nista," smatra Vajt.

Ipak, on upozorava na sve izrazeniju sklonost premijera DJindjica da se mesa u medijsku oblast: "Do nedavno su srpski novinari morali da zive u jednoj atmosferi sveprisutnog straha i zastrasivanja. Cini se da se DJindjic, nazalost, okrece starim metodima kontrole. Na to mora reagovati medjunarodna zajednica."

Takodje se uocava nelagodnost zbog masovnih otpustanja s posla koja predstoje. "Cinjenica da su nemacke firme kupile udeo medija nagovestava normalizaciju – ali na zalost, tamo je prilicno nemilosrdno trziste", kaze Vajt.

Kada je pocetkom ove godine 50 odsto deonica "Politike" prodato nemackoj kompaniji Vestdojce Algemajne Cajtung (Westdeutsche Allgemeine Zeitung), prva reakcija javnosti je bila "laki ukus gorcine", kaze srpska novinarka Aleksandra Jelesijevic-Raskovic.

"Politika", kao najstariji srpski dnevni list, je neka vrsta nacionalnog simbola i nemacki okupatori su je za vreme drugog svetskog rata zabranili. Neke clanove porodice Ribnikar (osnivace lista) Nemci su uhapsili.

Ali zivot je sigurno bolji sada nego za vreme Milosevica? Jelesijevic-Raskovic smatra da se nije dovoljno toga promenilo: "Ako me pitate ima li promena u medijima od Milosevicevog odlaska, moj odgovor bi bio: Ne vidim nijednu".

"U toku poslednjih 10-12 godina, bilo je puno pritisaka, pretnji, ponekad su zivoti bili u opasnosti. Jos uvek ima pritisaka, jos uvek ima pretnji, urednicima i novinarima se sudi za izazivanje 'dusevnih patnji', jos uvek nema slobodnog pristupa informacijama.

Malo je bolje nego sto je bilo, ali ne mnogo. Cudan je odnos izmedju politicara i novinara: oni su se borili da sklone Milosevica sa trona i da sebe postave na njega; mi smo se borili da sklonimo Milosevica sa trona – i tacka."

Djovani Porta, sef medijskog odseka OEBS-a Beogradu, kaze: "Pod starim rezimom, to je bio sulud sistem, suluda situacija. Sada ce bit dosta otpustanja i dosta teskih odluka. Glavni problem je promena mentaliteta ljudi."

Drzavna medijska kompanija, RTS, ima 7.600 zaposlenih i mnogi ce morati da odu. Racionalizacija RTS-a "po svoj prilici povlaci za sobom brojna otpustanja s posla", stoji u jednom saopstenju OEBS-a.

"Prosecna starost zaposlenih je 49 godina, od kojih vecina nije kvalifikovana za posao koji sada obavlja." OEBS dodaje: "Stanje u kome se nalazi jos uvek analogna oprema za emitovanje je jako lose, i u najboljem slucaju, trebalo bi ga potpuno prebaciti na digitalni sistem, sto bi po svoj prilici podrazumevalo strane investicije ili zajednicka ulaganja".

Savezni ministar informacija Slobodan Orlic priznaje da su problem ogromni. "Transformacija nasih medija ce biti veoma bolna", kaze on. "Imamo 641 stampani medij, 253 TV stanice i 504 radio stanice; najjednostavniji nacin da se to opise je - haos."

Zatisje je pred buru, ali zivot tece dalje u Beogradu; dzez klub iza bombardovane zgrade RTS-a ozivljava nakon ponoci kada pristignu nocobdije zeljne provoda.

Vecina posetilaca kluba prolazi na nekoliko koraka od spomen-ploce u znak secanja na sesnaestoro poginulih. Na njoj je ugravirana samo jedna rec: "Zasto?"

Iv-En Prentis (Eve-Ann Prentice) je slobodni novinar.

vrh strane


© 2001, B92