|
Srbija: Bombe za trzisne snage - potpuni haos na medijskom
frontu
Izvestava
Iv-En Prentis iz Beograda.
20.8.2002.
Demokrate su na vlasti, Slobodana Milosevica i njegovih
kvazi-novinara – propagandista vise nema. A da li
je tako? Pretpostavke da je sve dobro sa novim, demokratskim
srpskim medijima daleko su od istine.
Nadjena je ljudska bedrena kost na krovu jednog dzez
kluba iza glavne zgrade srpske drzavne televizije
RTS-a, jutro posto je NATO bomba pala na zgradu u
centru Beograda. Sesnaestoro ljudi je poginulo – vecinom
mladi portiri, tehnicari i sminkerke.
Bilo je to u aprilu 1999. i NATO bombardovanje Jugoslavije
bilo je na vrhuncu, Slobodan Milosevic je jos uvek
drzao cvrsto vlast u svojim rukama i vecina ljudi
je to smatrala najgorim trenutkom mracnog doba za
novinare u Srbiji, uhvacenih u procepu izmedju stroge
drzavne kontrole i otudjenja od Zapada.
U Beogradu su postojale duboke sumnje da je Milosevicevom
rezimu odgovaralo bombardovanja zgrade, da bi dobio
propagandne poene. Pojedinci su nagovestili da je
rezimska obavestajna sluzba otkrivala unapred koje
su zgrade bile na spisku meta NATO-a i ukazivali na
to da nijedan od starijih urednika ili upravnika RTS-a
nije bio u studijima u to vreme.
Danas, bivsi direktor RTS-a, Dragoljub Milanovic,
sluzi zatvorsku kaznu od deset godina zbog dovodjenja
javne sigurnosti u ozbiljnu opasnost, jer nije evakuisao
zgradu kada je izbio sukob sa NATO-om; u toku je sudjenje
u Hagu Slobodanu Milosevicu za ratne zlocine; nekadasnja
opozicija je sada na vlasti u Srbiji; i vecina ljudi
na Zapadu verovatno smatra da je sve spremno za medije
u evropskoj najnovijoj demokratiji.
Na zalost, to nije slucaj. Ono sto je ostalo od Jugoslavije
posle deset godina gradjanskog rata sastoji se od
Srbije i Crne Gore, i mediji u obe republike se suocavaju
sa ozbiljnim problemima.
U Srbiji su nemacke firme kupile deonice u znacajnim
medijskim kucama, ukljucujuci stare stubove komunistickog
sistema, drzavni dnevni list "Politika"
i popularni tabloid "Blic".
Sada hiljade novinara i drugih medijskih radnika
u novinama i u radio i televizijskim stanicama znaju
da ce morati da izgube svoj posao jer je to posledica
smanjenja broja zaposlenih u ovim i drugim medijskim
institucijama.
Takodje se puno negoduje jer se vladajuca Demokratska
Opozicija Srbije, DOS, suvise mesa u poslove medija;
cak porede srpskog premijera Zorana DJindjica sa Tonijem
Blerom, zbog njegove zapazene sklonosti da se zali
kada medijsko izvestavanje o njemu ili njegovoj politici
nije preterano pohvalno.
Ovakva atmosfera nelagodnosti se ne popravlja i zato
sto su medijski baroni Milosevicevog rezima, kao sto
su Zeljko Mitrovic i Bogoljub Karic jos uvek na svojim
mestima, cak i ako su energicno prigrlili nov rezim.
Mitrovic je osnovao RTV Pink, omiljenu stanicu Miloseviceve
supruge, Mire Markovic, dok je Karic – nekada blizak
Milosevicu – covek koji stoji iza BKTV.
Milosevic se sluzio dvema glavnim taktikama za kontrolisanje
informacija: novcanim kaznama i pretnjama onima koji
se nisu ponasali u skladu sa politikom vladajuce stranke,
a istovremeno je pokusavao da stvori mladu generaciju
koja je apoliticna i ne postavlja previse pitanja.
"Stotine televizijskih stanica na kojima je
preovladjivala pop muzika i zabava slale su poruku
'zaboravi politiku – uzivaj u zivotu' ", kaze
Stevan Niksic, glavni urednik nezavisnog magazina
"Nin" u Beogradu, koji je i sam bio uhapsen
za vreme Milosevicevog rezima.
"Ovo je odavalo utisak da postoji raznovrsnost,
izbor, dok su u stvarnosti celokupna tehnicka infrastruktura
i oprema za emitovanje signala pripadale drzavi."
Danas je TV Pink jos uvek tu i nudi u svom programu
mesavinu glamura, rok muzike i povremeno zapadnih
serija kao sto su "Mucke". Mitrovica cesto
vidjaju na prijemima u zapadnim ambasadama.
U Crnoj Gori, situacija je u vecoj meri nestabilna.
Televizijski i radio novinari su veoma ljuti zbog
izmena medijskih zakona koje vide kao utiranje puta
ka uplitanju vlade, narocito zbog toga sto Crnoj Gori
predstoje izbori u oktobru i novembru.
Dopune postojecem medijskom zakonu ce skratiti predizborno
medijsko cutanje, omoguciti menadzmentu na drzavnoj
televiziji da smenjuje urednike i ograniciti prostor
koji mediji mogu dati za izvestavanje o aktivnostima
visokih drzavnih zvanicnika.
Zakoni o radiodifuziji i transformaciji drzavnog
radija i televizije u javnog izvestaca, koji su bili
pripremljeni u saradnji sa medjunarodnim strucnjacima
u avgustu, jos uvek nisu stupili na snagu.
Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost
i saradnju, OEBS, su u toku leta odrzali seriju obeshrabrujucih
sastanaka sa politicarima i medijima, u pokusaju da
se resi ova kriza.
Medjunarodna federacija novinara (IFJ) je izjavila
da je bila "zabrinuta zbog pokusaja crnogorskih
politicara da manipulisu medijima preko niza izmena
zakona koje bi mogli ugroziti uredjivacku nezavisnost".
Ejdan Vajt, generalni sekretar IFJ kaze: "Politicari
ne smeju igrati politicke igre sa medijima. Izbori
su presudan test demokratije i novinarima mora biti
omoguceno da rade bez uplitanja sa strane. Javnost
ima pravo da bude obavestena bez cenzurisanja i politickog
mesanja preko svojih informativnih medija".
"Vreme je da politicki lideri potisnu svoju
zelju da oblikuju medijske poruke. Treba nam jasan
znak da je Crna Gora posvecena onoj medijskoj politici
koja garantuje gradjansko pravo na informaciju, koja
podrzava moralno i nezavisno novinarstvo i koja je
u skladu sa evropskim standardima."
Vajt je iskazao vise optimizma u pogledu Beograda,
gde je novi zakon, koji je imao za cilj da uskladi
medijsku oblast sa medjunarodnim standardima, izglasan
u skupstini u julu mesecu. "Bolje je imati bilo
sta u zakonskim knjigama nego nista," smatra
Vajt.
Ipak, on upozorava na sve izrazeniju sklonost premijera
DJindjica da se mesa u medijsku oblast: "Do nedavno
su srpski novinari morali da zive u jednoj atmosferi
sveprisutnog straha i zastrasivanja. Cini se da se
DJindjic, nazalost, okrece starim metodima kontrole.
Na to mora reagovati medjunarodna zajednica."
Takodje se uocava nelagodnost zbog masovnih otpustanja
s posla koja predstoje. "Cinjenica da su nemacke
firme kupile udeo medija nagovestava normalizaciju
– ali na zalost, tamo je prilicno nemilosrdno trziste",
kaze Vajt.
Kada je pocetkom ove godine 50 odsto deonica "Politike"
prodato nemackoj kompaniji Vestdojce Algemajne Cajtung
(Westdeutsche Allgemeine Zeitung), prva reakcija javnosti
je bila "laki ukus gorcine", kaze srpska
novinarka Aleksandra Jelesijevic-Raskovic.
"Politika", kao najstariji srpski dnevni
list, je neka vrsta nacionalnog simbola i nemacki
okupatori su je za vreme drugog svetskog rata zabranili.
Neke clanove porodice Ribnikar (osnivace lista) Nemci
su uhapsili.
Ali zivot je sigurno bolji sada nego za vreme Milosevica?
Jelesijevic-Raskovic smatra da se nije dovoljno toga
promenilo: "Ako me pitate ima li promena u medijima
od Milosevicevog odlaska, moj odgovor bi bio: Ne vidim
nijednu".
"U toku poslednjih 10-12 godina, bilo je puno
pritisaka, pretnji, ponekad su zivoti bili u opasnosti.
Jos uvek ima pritisaka, jos uvek ima pretnji, urednicima
i novinarima se sudi za izazivanje 'dusevnih patnji',
jos uvek nema slobodnog pristupa informacijama.
Malo je bolje nego sto je bilo, ali ne mnogo. Cudan
je odnos izmedju politicara i novinara: oni su se
borili da sklone Milosevica sa trona i da sebe postave
na njega; mi smo se borili da sklonimo Milosevica
sa trona – i tacka."
Djovani Porta, sef medijskog odseka OEBS-a Beogradu,
kaze: "Pod starim rezimom, to je bio sulud sistem,
suluda situacija. Sada ce bit dosta otpustanja i dosta
teskih odluka. Glavni problem je promena mentaliteta
ljudi."
Drzavna medijska kompanija, RTS, ima 7.600 zaposlenih
i mnogi ce morati da odu. Racionalizacija RTS-a "po
svoj prilici povlaci za sobom brojna otpustanja s
posla", stoji u jednom saopstenju OEBS-a.
"Prosecna starost zaposlenih je 49 godina, od
kojih vecina nije kvalifikovana za posao koji sada
obavlja." OEBS dodaje: "Stanje u kome se
nalazi jos uvek analogna oprema za emitovanje je jako
lose, i u najboljem slucaju, trebalo bi ga potpuno
prebaciti na digitalni sistem, sto bi po svoj prilici
podrazumevalo strane investicije ili zajednicka ulaganja".
Savezni ministar informacija Slobodan Orlic priznaje
da su problem ogromni. "Transformacija nasih
medija ce biti veoma bolna", kaze on. "Imamo
641 stampani medij, 253 TV stanice i 504 radio stanice;
najjednostavniji nacin da se to opise je - haos."
Zatisje je pred buru, ali zivot tece dalje u Beogradu;
dzez klub iza bombardovane zgrade RTS-a ozivljava
nakon ponoci kada pristignu nocobdije zeljne provoda.
Vecina posetilaca kluba prolazi na nekoliko koraka
od spomen-ploce u znak secanja na sesnaestoro poginulih.
Na njoj je ugravirana samo jedna rec: "Zasto?"
Iv-En Prentis (Eve-Ann Prentice) je slobodni novinar.
|
