Radikalna rešenja za maksimalno
korišćenje sadržaja
Autor: David Brewer
Izvor: Poynter
[pošaljite
komentar]
U beogradskom sedištu RTV B92 promene su upravo u
toku. Ova stanica, koja je bila trn u oku bivšem Miloševićevom
režimu, upravo se sprema za revolucionarne promene
u kreiranju sadržaja vesti.
Cilj je da se vesti isporuče svim platformama B92
koje su zasnovane na tekstu, bez suvišnog ponavljanja.
To znači da će sadržaj koji se jednom napravi automatski
biti u isto vreme objavljen na webu, na WAP-u, SMS-u,
TV textu i svim budućim digitalnim platformama.
Nikola Tomić je proveo celu prethodnu nedelju u redakciji
B92, objašnjavajući kolegama zašto treba pisati vesti
na novi način. A u drugoj kancelariji, u prostorijama
Radio-televizije B92 na Novom Beogradu, Dejan Restak
je izvodio eksperimente na polju novog web dizajna
da bi uveo što više izmena u proces stvaranja sadržaja.
U tehničkom odeljenju, Vojkan Radoš je napravio planove
za sistem koji će radikalno promeniti način na koji
redakcija proizvodi, prikazuje, arhivira i isporučuje
sadržaj. Svi ovi zadaci su veoma važni za plan koji
bi urednik informativne redakcije Sanda Savić i njen
urednički i tehnički tim trebalo da sprovedu. U uglu
iste te prostorije, Vlada Ćalić je radio na kodeksu
koji takođe obećava da će zauvek promeniti način na
koji B92 proizvodi sadržaj.
Tomić je svestan da njegov web tim, koji radi u novoj
zgradi RTV B92, treba da odigra najvažniju ulogu.
Sajt kojim on rukovodi, B92.net, trebalo bi da postane
centralni deo, pokretač nove i konvergentne informativne
mašine B92.
Ovaj sajt mora da odigra dve uloge. Mora zarad postojećih
korisnika da prikaže najvažnije priloge o kojima izveštava
B92 RTV, ali mora i da isporuči taj sadržaj svim postojećim
digitalnim platformama kojima B92 raspolaže, i da
bude sposoban da obezbedi sadržaj za buduće platforme,
a sve na osnovu postojećih izvora.
Restak je istraživao različite poslovne mogućnosti.
On je želeo da ponudi vesti B92 na više različitih
platformi, međutim, Restak, Tomić i Sanda Savić znaju
da zapošljavanje novih novinara da bi se ovaj sadržaj
prilagodio za ove platforme i nabavka novih sistema
za ovu svrhu ne dolaze u obzir. Njima je potrebno
rešenje koje će obezbediti da sadržaj, kada se jednom
napravi, bude bez dodatnih intervencija isporučen
svim platformama zasnovanim na tekstu.
Plan je jednostavan. Oni su isipitali sve postojeće
platforme i izračunali koliko sadržaja svakoj od platformi
treba. Onda su izračunali, sabirajući broj karaktera
koji je potreban svakoj platformi, koji je minimalni
broj karaktera potreban da bi se zadovoljile sve platforme.
Sada se ovi podaci uvode u menadžerski sistem za kreiranje
sadržaja da bi se svi novinari naučili da kreiraju
sadržaj u potrebnoj formi.
Promenio se i način na koji novinari pišu izveštaje.
Čak i najsofisticiranija tehnička rešenja biće dovedena
u pitanje ukoliko se tekst piše nedisciplinovano.
Moraju da postoje pravila. Novinari moraju da misle
na sadržaj koji stvaraju jer je to deo tehničkog rešenja.
Zanimljivo, to je značilo da se moramo vratiti na
osnove dobrog štampanog novinarstva. Naslovi moraju
da imaju smisla. To moraju da budu rečenice, a ne
natpisi/etikete. Subjekat, glagol, objekat. Piramidalno
novinarstvo koje je zasnovano na činjenicama, a ne
na praznim rečima. Ne sme da bude uludo potrošenih
reči. Ko, kad, zašto, gde, šta i kako. Sve osnovne
stvari koje je većina novinara naučila već prvog dana
na poslu. Zanimljivo je što se pokazalo da najbolja
stara praksa predstavlja i najbolje rešenje za kreiranje
sadržaja u digitalnom dobu.
Neki novinari B92 bili su u dilemi da li srpski jezik
može da se svede na kratke naslove, koji su najvažniji
za rad kada je u pitanju SMS, WAP i TV text. Ovakvi
argumenti su obično znak straha, i brzo su bili odbačeni.
Drugi su smatrali da uvođenjem ovog sistema vesti
mogu izgubiti na snazi i na oštrini, ali su uskoro
shvatili da ovako jasno definisan sadržaj u isto vreme
znači i oštrije novinarstvo. Bilo je potrebno samo
nekoliko sati obuke da bi se svi uverili da se ovo
može izvesti.
To je omogućilo da tehnički tim uvede instrumente
koji će obezbediti da sadržaj uđe u bazu podataka
i da se onda njegovi delovi koriste u raznim digitalnim
platformama.
Ćalić se osmehnuo u uglu kancelarije. “Da vam pokažem
nešto”, rekao je uzimajući daljinski upravljač i hodajući
prema TV aparatu koji se nalazio u centru prostorije.
Okrenuo je kanal B92, pritisnuo dugme Text, ukucao
broj koji je odredio za probnu stranicu i pojavio
se isti tekst koji je pre nekoliko sekundi sačuvan
i okačen na web sajt.
Ćalić je prikazao prvu verziju novog informativnog
proizvoda B92 koji je napravljen na osnovu sadržaja
koji se već koristi online. Nije u pitanju velika
nauka, i B92 nije prvi medij koji je ovo uradio, ali
to možda negde drugde ne bi bilo uvedeno tako brzo
i sa toliko odlučnosti i energije.
Za celu ovu ideju zeleno svetlo je dao CEO B92 i
glavni i odgovorni urednik Veran Matić, pre samo mesec
dana, i evo gde smo sada – gledamo u prvu test-stranicu
potpuno novog načina rada za čiju je izradu trebalo
manje vremena nego što bi nekim drugim medijskim operacijama
bilo potrebno da oforme radnu grupu i naprave prvi
nacrt studije izvodljivosti.
Bilo je jasno da Matić želi da stvori najkonvergentniju,
multiplatformnu redakciju na Balkanu. Matićev tim
je jednostavno pratio njegove instrukcije kako bi
realizovao plan u najkraćem mogućem roku.
Matić zna da ova multiplatformna strategija pruža
uticajnim informativnim operacijama B92 još jedno
sredstvo za postizanje samoisplativosti. Matićeve
medijske operacije koje su u usponu, i koje su iz
gerilske faze prerasle u glavni nezavisni javni servis,
traže mogućnosti za dodatne prihode.
Blo je zanimljivo videti kako se svi argumenti protiv
ovakvog prilaza jednostavno brišu kada je sistem primenjen.
Strategija je bila jedino što je važno, nije bilo
mesta za kompromis, razvodnjavanje ili odugovlačenje.
Sistem je morao biti uveden brzo. Ta brzina prihvatanja
sistema bila je zaista impresivna.
I dok bi druge stanice možda odugovlačile ceo proces,
razmatrajući dobre i loše strane, B92 je jednostavno
krenuo da radi na tome. Rezultati će biti očigledni
tokom leta 2004, ali je ideja prihvaćena, tim joj
se posvetio, sistemi su napravljeni, a novinari su
reagovali pozitivno. Nadam se da će mogućnosti dodatne
zarade biti iskorišćene a da se pri tom ne utroši
nijedan jedini evro za zapošljavanje novih ljudi.
Informativni i tehnički tim B92 ponosan je na sebe,
s punim pravom. Reagovao je na ovu ideju i uveo ju
je bez oklevanja. Dao je primer koji bi i drugi trebalo
da slede, jer nisu samo medijske operacije u zemljama
u tranziciji pod pritiskom reorganizacije. Čak i veće,
bogatije i zrelije medijske organizacije osećaju potrebu
za promenama.
Prilagođavajući se brzom razvoju medijskog okruženja,
svi posežu za sličnim postupcima. Zreli zapadni mediji
ponekad su u prednosti jer imaju novac, ljude i tehnologiju
koja se bavi novonastalim problemima. Ali možda i
mediji u demokratijama u nastajanju ponekad imaju
prednosti: oni su morali da budu inteligentni, prilagodljivi,
a veoma često i hrabri, samo da bi preživeli teškoće
u proteklim godinama. Može li se dogoditi da oni diktiraju
tempo preuzimajući rizike i postanu lideri u razvoju
i uvođenju svežih, imaginativnih, hrabrih rešenja
koja će svima biti od koristi?
Napomena: Autor teksta Dejvid Bruer pomagao je B92
u implementiranju strategije konvergentnog sadržaja,
što je deo programa obuke koju sprovodi BBC World
Service Trust ECBJ (Evropski centar za novinarstvo).
[pošaljite komentar]
|
