|
Pocetak Treceg svetskog rata: Otvoreno
pismo mojoj unuci
autor: Robert Karl Manoff
petak, 14. septembar, 2001
Draga Kejt,
U jutrosnjem broju ‘’New York Times’’-a,
Tom Fridman izvlaci logican zakljucak iz dve cinjenice
koje su se pojavile u poslednja dva dana: (1) Nasi
lideri nazivaju ovaj akt ‘’neprijateljskim
cinom’’, i (2) bin Ladenova organizacija
ocigledno ima svoje pripadnike u 55-60 zemalja. Fridman
zakljucuje da se sada nalazimo usred Treceg svetskog
rata. On je to srocio cak mnogo otvorenije na PBS
okruglom stolu Gwen Ifil odrzanom prosle veceri: ‘’To
je Treci svetski rat. Ovako izgleda Treci svetski
rat.’’
Ta opaska me je zaista sokirala. U njoj je tiho pretopljena
nasa percepcija normalne svakodnevnice. Podsetilo
me je to na cinjenicu da je moja baka otisla da radi
u njenoj mornarickoj uniformi kao pripadnik WAVE-a
tokom Drugog svetskog rata, negde u centar grada,
blizu Svetskog trgovackog centra, i da je njen zivot,
kao i zivot vecine ljudi u uniformi (kao i civila)
bio veoma normalan, takodje. Zivot tece dalje i za
vreme rata. Kao sto se nastavlja i danas.
Fridmanova zapazanja su jos sokantnija, jer su mozda
istinita. To je svakako samo-ispunjavajuce prorocanstvo.
Ne znam da li si imala vremena da gledas ceo prilog,
ali ono sto se vec smatra gotovim cinom jeste da nasa
zemlja krece ka ratu. I Bela kuca, i Kongres i politicari
u zemlji su dosli do istog zakljucka. Voren Radman,
koji je nedavno bio jedan od ko-predsedavajucih komisije
o terorizmu, rekao je (prema Dzimu Lereru) da ce biti
potrebno jako puno pesadijskih trupa i jako puno zrtava.
Bivsi drzavni sekretar Voren Kristofer se slozio s
ovom konstatacijom. Ljudi na televiziji govore o visegodisnjem
ratu. Neko se prisetio prorocke vizije JFK-a (u stvari
Teda Sorensena) o ‘’dugoj sumornoj borbi’’
protiv komunizma, i u roku od 24 casa, to je postalo
klise.
Dzo Biden (na ABC-u) je govorio o napadu na Svetski
trgovacki centar koji je prosto ‘’zacarao
Amerikance’’ koji su pristali na neophodno
velike zrtve koje ce proisteci iz ovog neizbeznog
rata. Kao sto znas, to je bio upravo strah od reakcije
javnosti na TV scene leseva u kesama koje se dopremaju
natrag u Ameriku, sto je opet dovelo do Pauelove doktrine
koja je iskljucivala ucesce americkih snaga u svim,
osim u krajnje bezopasnim, okolnostima.
Nekima iz moje generacije, spektar podnosenja velikih
zrtava odmah pokrece i pitanje kao sto je, ‘’Da
li ce nas Treci svetski rat ponovo dovesti do uvodjenja
vojne obaveze? Da li ce moj 16-godisnji sin Morgan
zavrsiti boreci se u nekoj dzungli, pustinji ili na
planinskom vrhu? Ako se to produzi na nekoliko godina,
da li ce i tvoj Ian morati da sluzi vojsku? (Zasto
jedino ja razmisljam o decacima? U post-feministickom
svetu, u vojsku ce pozivati i zene: da li ce se moja
Aliks boriti rame uz rame sa Izabelom?) Preterujem?
Mozda. Ali, s druge strane, secam se isuvise dobro
rata u Vijetnamu.
Jedna od lekcija koju je trebalo da naucimo iz poslednjih
nekoliko dana jeste da ratne prilike koje su izgledale
nezamislivo pre tri dana sada izgledaju potpuno neizbezne.
Strucnjaci su nas na panelima upozoravali na mogucnost
takvih napada vec godinama, cak i decenijama. Dakle,
evo jos jedne stvari koja je ‘’nezamisliva’’,
ali na neki nacin neizbezna: bioloski, hemijski ili
nuklearni napad od strane terorista na SAD. Sledeci
put kada se zalepimo za nase TV prijemnike, mozda
ce to biti kada budemo posmatrali neki prasak usred
grada. Mozete se kladiti.
Jedino pitanje je sledece: Sta da radimo sada u svetlu
ove neizbeznosti? Jedina odbrana, koju nam nude Fridman
i Bus i nasi lideri i savetnici, kao i eminentni novinari,
jeste da se borimo i pobedimo u Trecem svetskom ratu
brzo, pre nego sto Osama bin Laden ponovo udari. Posteno.
Ali evo jos jedne neizbezne stvari: Zbog toga sta
mi kao zemlja radimo u svetu, i zbog toga sta smo
- i sta predstavljamo - ostatku sveta, sledeci bin
Laden ce se pojaviti umesto ovog sadasnjeg. (Ne, upao
sam u zamku. Ono sto je zaista neizbezno jeste da
mi uvek upadamo u zamku sto mislimo da masovni drustveni
pokreti zaista jesu delo zlobnih pojedinaca, tzv.
‘’spoljni neprijatelji’’ kojih
se uvek setimo kada nas iznevere nasa standardna ocekivanja.)
Dakle, evo sta je u stvari neizbezno: Treci svetski
rat bi mogao da eliminise bin Ladena, ali sta je sa
hiljadama, ili milionima, ili cak i desetinama miliona
onih koji su vec u njegovoj borbi prepoznali svoju
borbu, i koji ce nastaviti da idu njegovim putem i
u svom (i u nasem) domu, sa ili bez njega?
Oni nas mrze. I da bismo shvatili zasto, treba samo
da se podsetimo Dzefersona, koji je razmisljajuci
o posledicama robovlasnistva na buducnost njegove
nacije, znao da nejednakost radja nasilje: ‘’Ja
se plasim za svoju zemlju kada pomislim da je Bog
pravedan’’. I imao je pravo. Linkoln je
zakljucio da jedna zemlja polu-robovlasnicka i polu-slobodna
ne moze dugo da izdrzi, ali nista nije preduzimao
dok milioni ljudi s obe strane nisu potpisali da ce
se boriti u ratu koji su smatrali neizbeznim, i ne
sve do trenutka dok mi Amerikanci nismo osetili na
svojoj kozi najvece nasilje koje je covecanstvo ikada
pretrpelo.
Ima mnogo ljudi u svetu danas koji sada veruju da
su polu-robovi, a samo delimicno slobodni, i problem
koji se javlja kada se razmislja o tome kako odgovoriti
na napad koji se desio u utorak sredstvima koja se
upotrebljavaju u Trecem svetskom ratu, jeste u tome
sto, iako smo upravo spoznali sta znaci biti porazen,
niko uopste nema ideju kako bi pobeda trebalo da izgleda.
I kako se uopste ‘’dobija’’ rat
ove vrste koju sada planira predsednik, Vlada, i politicka
klasa, ako ne mozete da predvidite pobedu koja ce
dovesti do okoncanja rata? Da, mogli bismo reci da
bismo obezbedili pobedu u trenutku kad SAD budu bezbedne
sto se terorizma tice, ali da li zaista istinski shvatamo
sta bismo morali da uradimo drugim ljudima, i donekle
i nama samima, da bismo postigli ovaj cilj? Da li
je Tacit izgovorio da su Rimljani nakon pobede nad
Kartaginom ‘’ostavili pustos za sobom i
to nazvali mirom?’’ Da li cemo postati novi
Rimljani i sta cemo sve morati da nametnemo svetu
da bismo mogli da uspostavimo mir?
Promisljajuci raniju istoriju, uvek me je cudilo
kada sam nailazio na stranice koje su u meni budile
osecaj neizvesnosti uz koji su mnogi ratovi zapoceli.
Gradjanski rat, Prvi svetski rat, Drugi svestki rat
- do trenutka kada je ispaljen prvi metak, javljao
se osecaj neizbeznosti, i potom bi usledilo olaksanje
da su ratovi konacno poceli.
Kejt, ovoga sam se setio napokon sinoc, kada sam
negde kasno pre podne, sedeo u mraku posmatrajuci
Amerikance kako sede oko ‘’logorske vatre’’
da je Piter Dzenings s pravom prokomentariosao da
se priblizava rat. I tu u mraku, gotovo da sam sebe
ubedio jakim argumentima, koje su mi nudili zene i
ljudi iz ociglednog iskustva, odjednom sam shvatio
da sam te reci cuo i ranije, i da sam se susreo sa
neizvesnoscu s kojom su se susreli mudri ljudi, razmisljajuci
o sebi i svojim drustvima, podrobno, razumno, pravedno
i cak i brizno. Ovo su bile reci nad kojima sam stajao
i koje sam trazio u mojim knjigama, u pricama o tome
kako su Plavi i Sivi, ‘’Frenchies’’
i ‘’Krautsi’’, ‘’Jenkiji’’
i ‘’Nipsi’’, svojevoljno, namerno,
racionalno, srusili hramove svoje sopstvene civilizacije
u prasinu, istu onakvu koja sad prekriva ulice Menhetna.
Sedeo sam tako u mraku, Kejt, i drhtao u strahu zbog
svih nas.
Pozdrav,
Rob
[posaljite
komentar]
VASI KOMENTARI
Ne radi se o trecem svetskom ratu vec od drugom svetskom
ratu koji za neke u Anglo Saksonskom bloku jos nije
zavrsen. Kako i zasto, ... je duga prica. Po svemu
sudeci taj rat se moze zavrsiti samo totalnim porazom
pomenutog bloka ili totalnom pobedom, popularno, totalnom
globalizacijom i prakticnom globalnom orvelizacijom.
Ma koliko zvucalo negativno, u interesu covecanstva,
drugi ishod je mnogo povoljniji.
R. Mihajlovic, 05.10
"Ja se plasim za svoju zemlju kada pomislim
da je Bog pravedan" Mnogo toga sazeto je u ovoj
recenici. Svi od pojedinaca do naroda svi treba da
se plase i zamisle sta nas ceka, ali Bog nije samo
pravedan nego i dobar, pa se nadam da to najvece zlo
covecanstva - rat ubijanje - nece se nadviti nad svetom.
Dosta je bilo zla , rata, gladi, okrenimo se osnovnim
ljudskim vrednostima na koje smo nazalost zaboravili.
Ostavimo nasoj deci ljubav, iskrenost, postovanje
- pa ce nasoj deci biti lepse.
Majka, 30.09
Ne radi se o trecem svjetskom ratu, nego o procesu
tranzicije svijeta iz kapitalizma u nekapitalizam.
Sjeverna Amerika i Zapadna Evropa brane postojeci
t.zv. neoliberalni model kapitalizma koji kao nocna
mora pritiska ostali dio svijeta. Problem ostatka
svijeta je u tome sto se jos uvijek ne vidi izlaz.
Religiozni fanatici hriscanske provenijence vapiju
za mirom, kao da se problem moze rijesiti putem pregovora.
Religiozni fanatici judaisticke vjere zele vode "krstaski
rat" protiv islamskih fanatika, bez ikakvih izgleda
da taj rat dobiju. Militantni islamski fanatici vjeruju
da se neoliberalizmu mogu suprotstaviti citajuci sure
iz K'urana i uvodjenjem serijatskog pravnog sistema.
Ne vide da je to vracanje svijeta 1500 godina unazad.
Prema tome, danas se sukobljavaju dvije reakcionarne
ideologije,jedna , neoliberalisticka, i druga islamsko-fundamentalisticka.
Nedostaje treca solucija u vidu jednog novog oblika
marksizma, koja ce u centar svijeta ponovo postaviti
radnog covjeka. Jedino bi jedna takva nova doktrina
mogla sprijeciti sirenje ratnog pozara koji ozbiljno
prijeti daunisti zivot na ovoj planeti.
M. Katic, 30.09
Mladima svet ostaje-ha, ha. Zadrzite ga, nije nam
potreban ovakav.
Oliver Nikolovski, 28.09
Plasim se, iskreno se plasim da nemam moci da uticem
na buduca desavana, ali ono sto zelim da kazem, sta
god da se desi jeste... Ni mi, ni ova prelepa planeta
na kojoj nam je dato da zivimo, nismo to zasluzili.
Ludaci na kormilu, strah u narodu, sve pogresno. Ali
oni koji misle da ih se ovo nece dotaci, grdno se
varaju. Sve ce nas stici! I umesto da gradimo bolje,
iskrenije, postenije svetove, neki tamo krecu u unistavanje.
Kome je to dobra donelo? Neka ovo bude samo mali APEL
ZA MIR ako iko bude hteo da ga cuje, odavde iz Sidneja,
gde nas je vec dovoljno proterano. In the name of
the piece, u ime mira, glas mog deteta i mene i nasa
dva mala nevina psa.. U ime mojih prijatelja u Yugi...
U ime prijatelja moga sina koji su hriscani i muslimani
zajedni, svi sada i ovde... U ime mira...
Marina, 27.09
Tako smo i mi mislili kada je poceo rat na Balkanu
- Kraj svega. Sve je to normalno sto covek oseca.Medjutim,
nije kraj sveta, ali moze biti kraj USA.A ako neki
misle da je, ipak, propast sveta, setite se onog filma
i teksta: "Nek propadne, nije steta".
Zoran Stojanovic, 25.09
|
