Naslovna strana










Click Here!
Prethodna strana

verzija za štampu Odstampajte stranu


Predmet:
Patriotske snage u Srbiji

Gospodine ministre,

Preko medija sam saznala da će MUPa podneti prekršajnu prijavu protiv mene jer sam 30. avgusta 2003. na skupu Udruženja porodica nestalih Srba sa Kosova u Beogradu povodom svetskog Dana nestalih ošamarila izbeglicu navodno zbog toga što je on tražio da se legitimišem. U tom saopštenju nema objašnjenja od kada to neki građani ili Srbi sa Kosova imaju ovlašćenje policije da legitimišu građane na ulici.

Ne brinem zbog te poslednje laži MUPa Srbije. Pre tri dana demantovali ste navode žrtava da su u policijskoj stanici u Batočini teško pretučeni, iako se oni leče u bolnici u Kragujevcu. 30. avgusta na Trgu Republike u Beogradu dogodio se narod uz aktivno ušešće pripadnika policije. Zajedno sa grupom ekstremista sa Kosova, oni su se obračunavali sa »srpskom izdajnicom«, a onda su izdali saopštenje o tome kako je »plaćenica« vređala izbeglice i jednog ošamarila.
Jesam ošamarila »patriotu« sa Kosova. Morala sam da pokušam da se odbranim od navale » srpskog patriotizma«, vređanja, udaraca i guranja. Bila sam sama u grupi »patriota«, a to u Srbiji znači sa ljudima kojima vlast dopušta da se oružjem i fizički obračunavaju sa političkim neistomišljenicima. Udarila sam posred lica starijeg muškarca od mene posle njegovog trećeg nasrtaja. Šta je trebalo da uradim? Da pokušam da se odbranim ili da ga pustim da me šutira u ime »srpskog patriotizma«? To su činjenice o događaju u Beogradu 30. avgusta u vezi sa manifestacijom Udruženja nestalih Srba sa Kosova.

G. dine ministre, veoma brinem što Srbija ima policiju koja je ubila premijera u ime srpstva i što ne skriva da bi nastavila obračun sa »srpskim izdajnicima«. Na pomenutom skupu dvojica policajaca u civilu, koji su ličili na huligane a ne na predstavnike institucije čiji je osnovni zadatak da štiti ljudsko dostojanstvo, vukli su me i gurali, viši rukama i nekom torbom o ramenu, a drugi, niži svojim ogromnim stomakom, objašnjavajući mi zašto treba da odem: »Vi ste za njih (Udruženje) srpski izdajnik i plaćenik i treba da odete sa ovog mesta«. Mnogo im se dopalo što se konačno našao neko (kosovski Srbi) da na ulici psuje i tuče »srpsku izdajnicu«, pa su tu psovku nebrojano puta ponovili navodno u ime zaštite mog života. Neposredno pre tog objašnjenja obojica su mirno gledali kako me starci, žene i muškarci ratničke snage udaraju rukama i guraju telima, nazivajući me izdajnicom i plaćenicom. Supovci nisu reagovali ni kada me je jedan snažni, brkati muškarac u žutoj majici gurnuo telom u leđa da sam poletela prema zemlji. Na njihovim licima čitala sam misli: »Sve takve treba pobiti«. Pitala sam se u tom trenutku, ako na mene tako lako podiže ruku šta je taj radio za vreme NATO bombardovanja na Kosovu. Oprosti mi Bože, svakakve slike su mi prošle kroz glavu.

Gospodine ministre, gde ste Vi i ostali ministri Srbije bili tog 30. avgusta, na svetski Dan nestalih? Bila je to prilika da vidite »patriotske snage« iz svojih redova a i raspoloženje Srba sa Kosova. Mogli ste da vidite ljude koji nalikuju Zvezdanu Jovanoviću, čvrstom verom protiv »srpskih izdajnika« i spremnošću na nasilje. Razumem, to nije mesto za ministre i njihove telohranitelje. Vi morate da se čuvate, jer vam je, kako stalno ponavljate, »glava u torbi«. Ne znam da li neko od vas vidi da sa svojim telohraniteljima, džipovima, fabrikama i govorom sve više ličite na te iste patriotske snage koje okrivljujete za ubistvo permijera.

Gospodine ministre, ne isključujem mogućnost da se neki delovi policije i Srbije ponovo ne oraganizuju u zaštiti srpstva i protiv »srpskih izdajnika«. Da li je Vas i Vladu neko obavestio da se u određenim policijskim stanicama i SUP-ovima slavilo ubistvo premijera Đinđića? Nasuprot hiljadama uhapšenih dilera drogom tokom akcije »Sablja«, kao da se pemijer overio prekomernom dozom, koliko je uhapšeno iz redova »patriotskih snaga i koliko ih je još uvek u pritvoru? Da Vam kažem, svega nekoliko desetina njih je uhapšeno i ti »zaslužni Srbi« tretirani su sa najvećim poštovanjem. Inspektori, prijatelji iz rata, naročito su brinuli da im ne manjka udobnost i raznovrsna hrana. U Vojvodini se priča da je komandant jedinice rezervnog policijskog sastava «Škorpion« Slobodan Medić Boca proveo tri nedelje u pritvoru u Novom Sadu i da je bio zadovoljan tretmanom. Imao je krevet u sobi, posete porodice, domaću hranu i izvinjavanje što je pritvoren. Ne vidim drugog razloga, osim da je taj ratni komandant »zaslužio« poštovanje time što su u Trnovu njegovi telohranitelji izvršili naredbu o streljanju grupe Muslimana iz Sreberenice, a potom, radi uklanjanja dokaza, zapalili njihova tela, i što je u Podujevu tokom NATO bombardovanja njegova jedinica likvidirala »albanske teroriste«, žene i decu. Iz rata je izašao kao heroj i bogataš. I danas je za srpske ratnike »komandant Boca«. Taj slavni »patriota« ima ogromnu kuću u Novom Sadu, farmu na selu, autombile, džipove, motore, dobre veze u policiji i novac, zahvaljujući što je do Erdutskog sporazuma bio zadužen da brine o nafti u Đeletovcima u Slavoniji.

Takvih patriota kao što je komandant »Škorpiona« ima u Srbiji i u policiji na hiljade. Mnogi od njih imaju ogromne količine novca, kojim kupuju vladine službenike ministre i svoj ugleda. Pitam se šta ćemo mi »srpski izdajnici«?. Da ćutke gledamo raspadanje institucija i društva, objasnimo sebi da prisustvujemo stvaranju istorije Srbije i dignemo ruke od nade za boljom Srbijom. Ja to neću.

S poštovanjem
Nataša Kandić

[pošaljite komentar] [komentari čitalaca]

 


© 1995 - 2017 , B92