|
Evropsko putovanje
Autor: Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu
politiku i bezbednost
Izvor: IWPR
[pošaljite
komentar]
Zemlje zapadnog Balkana sve su blize Evropskoj uniji.
Uskoro ce se navrsiti pet godina otkako je EU otvorila
evropsku perspektivu za svoje jugoistocne susede zapocinjanjem
Procesa stabilizacije i pridruzivanja, i otkako sam
ja stupio na funkciju Visokog predstavnika EU za spoljnu
politiku i bezbednost. Gledano unazad, rezultati su
zbilja izvanredni.
Uprkos nedavnom nasilju na Kosovu, nivo tenzija
je - u celini uzev - znatno nizi. Autoritarni rezimi
su uklonjeni i demokratski izabrana rukovodstva medjusobno
tesno saradjuju. Umesto da se i dalje bave prosloscu,
vlade i parlamenti su poceli da rade na planovima
za buducnost, cime je ucinjen korak napred u procesu
integracije u EU.
Medjutim, kao i uvek, postoji i druga strana medalje.
Jos uvek se niko u potpunosti ne odrice starih etnickih
i politickih podela. Same reforme su cesto spore i
nedovoljno energicne. Organizovani kriminal je i dalje
veoma snazan. Najzad, tragicnim sticajem okolnosti,
region je za manje od godinu dana ostao bez dvojice
najvecih vizionara: Zorana Djindjica i Borisa Trajkovskog,
koji su obojica bili i moji licni prijatelji, i lideri
privrzeni evropskom putu.
Pitanje pred kojim se sada nalaze narodi i politicari
u regionu jeste da li zaista zele u Evropu, da li
su u stanju da odgovore na izazove koji ih na tom
putu ocekuju, i da li imaju dovoljno odlucnosti i
istrajnosti za prevazilazenje kasnjenja u kojem se,
kada je rec o reformama i pomirenju, nalaze u odnosu
na ostale zemlje.
U pogledu onoga sto je vec uradjeno, za sada prednjaci
Hrvatska. Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju
je u postupku ratifikacije, a 20. aprila je Evropska
komisija - odgovarajuci na hrvatski zahtev - donela
preporuku po kojoj bi trebalo otpoceti i pregovore
o prikljucenju Uniji. Medjutim, Hrvatsku ceka jos
mnogo izazova ukoliko zeli da zadovolji takozvane
"kopenhagenske" kriterije za clanstvo. Pored
ostalog, potrebno je uciniti i dodatne napore na polju
manjinskih prava, zadrzati punu saradnju sa Haskim
tribunalom za ratne zlocine i nastaviti sa uskladjivanjem
pravnog sistema sa principima EU.
Situacija je znatno slozenija u Srbiji i Crnoj Gori.
U Beogradu, nova srpska vlada bi morala odlucnije
da obnovi napore koji su cinjeni da se zemlja prikljuci
Evropi. Puna saradnja s Tribunalom i dalje ostaje
veoma vazan zahtev. Postoji veliki potencijal, ali
sve demokratske snage moraju dati svoj doprinos da
bi najveca zemlja u regionu ucinila odlucujuce poteze
na putu ka EU. Sledeci korak bice pocetak pregovora
o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju.
Na Kosovu su nedavni neredi razotkrili opsti neuspeh.
Prioriteti bi trebalo da budu ostvarivanje bezbednosti,
obnova unistenih objekata i izvodjenje krivaca pred
lice zakona. Politicko rukovodstvo mora da pokaze
odgovornost i privrzenost ostvarivanju evropskih standarda.
EU i dalje cini sve sto moze kako bi - u skladu sa
Rezolucijom 1244 - ucvrstila stabilnost, omogucila
prosperitet i izgradila demokratsko i multietnicko
Kosovo.
U Bosni i Hercegovini vidljiv je znacajan napredak
u reformama, ali se one moraju dodatno ubrzati kako
bi se vec ove godine ispunili uslovi za pocetak pregovora
o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju. Politicka
rukovodstva moraju odgovoriti na nove izazove, buduci
da "dejtonsko" doba postepeno ustupa mesto
"briselskom". Teziste mora biti na buducnosti,
a ne na proslosti.
U Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, nakon
krize koja je izbila 2001. godine, dogadjaji teku
uglavnom u pozitivnom smeru. Stabilnost je uspostavljena,
a jedan deo Ohridskog sporazuma je vec implementiran.
Prvi Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju koji
je potpisan sa EU-om stupice na snagu posto bude ratifikovan
1. aprila. Nedelju dana pre toga, podneta je aplikacija
za clanstvo u EU. Zemlja se nalazi pred izazovom da
predaju aplikacije pretvori u snazan podsticaj za
reforme. Bio bi to najbolji nacin na koji bi Makedonija
odala postu svom pokojnom predsedniku.
U Albaniji, koja trenutno sa Unijom vodi pregovore
o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju, vlada
mora da pojaca svoju privrzenost reformama kako bi
obezbedila sto sigurniji napredak na evropskom putu.
Putovanje ka Evropi ce svakako biti dugo. Onim zemljama
koje zaista zele u Evropu predstoje naporan rad i
teske odluke. No, njihovi susedi u srednjoj i istocnoj
Evropi vec su pokazali da je moguce stici na krajnje
odrediste, kao i da proces zblizavanja moze biti podjednako
znacajan koliko i samo uclanjenje.
Iako jedino drzave iz regiona mogu uticati na brzinu
kojom ce se odvijati ovo putovanje, i EU ce se potruditi
da im u svemu sto ih ceka pomogne. Posredstvom policijskih
misija EU u Sarajevu i Skoplju, kao i svojom spremnoscu
na vojno angazovanje po ugledu na SFOR, mi smo pojacali
napore koje cinimo kako bismo se izborili sa prosloscu.
Odlukom o intenziviranju Procesa stabilizacije i pridruzivanja,
koja je doneta na proslogodisnjem samitu u Solunu,
osnazili smo podrsku i usmerili je ka izazovima buducnosti.
EU koristi sve instrumente koji joj stoje na raspolaganju
kako bi pomogla zemljama zapadnog Balkana da joj se
prikljuce. Buducnost zapadnog Balkana - kao sto smo
i rekli u Solunu - jeste u prosirenoj Evropskoj uniji.
[pošaljite
komentar]
|
