verzija za štampu 

Legijina predaja – test za Koštunicu

Opozicija tvrdi da vlada želi da upotrebi svedocenje kljucnog svedoka u sudjenju za atentat na Djindjica kao sredstvo za diskreditovanje svojih rivala.

Piše: IWPR tim iz Beograda

[pošaljite komentar]

Sa predajom Milorada Lukovica Legije, vlada Vojislava Kostunice nasla se pred ozbiljnim testom. Ako njegovo potencijalno eksplozivno svedocenje pokusa da upotrebi za likvidiranje rivala iz Demokratske stranke, DS, time ce dovesti u pitanje svoje tvrdnje da se protivi mesanju politike u sudske poslove.

Milorad Lukovic Legija, prvooptuzeni za ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjica i nekadasnji vodja specijalne jedinice srpske policije, Crvenih beretki, predao se 2. maja ispred svoje kuce u beogradskom naselju Cerak, posle vise od godinu dana skrivanja.

Ova predaja dolazi uoci predsednickih izbora i samo dva meseca posto je nova koalicija, u kojoj dominiraju umereni nacionalisti, na celu sa liderom Demokratske stranke Srbije, DSS, Vojislava Kostunice, preuzela vlast u zemlji.

Mnogi komentatori smatraju da je Legija bio snazno motivisan za predaju, jer zeli da se osveti prethodnoj Djindjicevoj vladi i zato je spreman da sa Kostunicinom vladom napravi nagodbu i diskredituje njene prethodnike.

Oni koji podrzavaju Demokratsku stranku sumnjice DSS da je sa Legijom napravila tajni dogovor da narusi ugled premijera Zorana Djindjica, dovodeci ga u vezu sa organizovanim kriminalom. Takodje sumnjaju da ce prema tom dogovoru Legija steci status zasticenog svedoka u seriji tekucih procesa protiv organizovanog kriminala i da ce dobiti amnestiju u zamenu za optuzbe koje bi izneo protiv clanova DS.

Strahuju sem, takodje, od rehabilitacije nacionalizma koji je cvetao u eri Slobodana Milosevica, ali i od moguceg hapsenja bivsih zvanicnika iz redova DS. Razlog za strah je i mogucnost da sustinske reforme, na kojima EU insistira kao na preduslovu za prijem u clanstvo, budu zrtvovane.

Lukovic je svakako covek sa velikim iskustvom u podzemlju Srbije. Kao komandant Crvenih beretki u periodu od 1998. do 2001, ucestvovao je u ratovima koji su besneli na Balkanu devedesetih godina. U isto vreme, Crvene beretke su se nasle u sredistu mreze organizovanog kriminala kontrolisanog od strane drzave, a pripadnici jedinice su ucestvovali u brojnim politickim i mafijaskim ubistvima tog vremena.

Posle pada Milosevica u oktobru 2000, Lukovic i Crvene beretke su uspeli da se priblize novim vlastima pod Djindjicevim vodjstvom - cemu je pogodovala cinjenica da su odbili da intervenisu u korist Milosevica pred sam pad njegovog rezima.

Mada se Lukovic priblizio novom demokratskom poretku, to ga nije sprecilo da uspostavi bliske veze i sa zemunskim narko klanom i sa njima ucestvuje u prodaji velikih kolicina droge, otmicama i ulicnim ubistvima.

Kada je medjunarodna zajednica izvrsila pritisak na Djindjica da se obracuna sa Legijom, srpski premijer je ubijen, a Lukovic, koji je proglasen za glavnog organizatora, nestao je i krio se 14 meseci.

U medjuvremenu, osim za Djindjicevo ubistvo, u odsustvu mu se sudilo za jos nekoliko otmica i ubistava - ukljucujuci ubistvo bivseg predsednika Srbije Ivana Stambolica 2000. godine, cetvorice funkcionera tada opozicione partije Srpski pokret obnove 1999. godine i neuspeli atentat na lidera iste stranke Vuka Draskovica 2000. godine.

Mada je ubistvo Zorana Djindjica i istraga koja je usledila trebalo da ostane iskljucivo policijska stvar, ono se u stvarnosti pretvorilo u kljucno oruzje u politickim borbama izmedju DSS i jednog krila DS.

Razlog za to delom lezi u cinjenici da je posle atentata na Djindjica vlada proglasila vanredno stanje koje je trajalo mesec i po dana. U tom periodu uhapseno je 10.000 ljudi, zemunski klan je razbijen, Crvene beretke su raspustene, ali u isto vreme zabelezene su i brojne povrede ljudskih prava. Mogle su se cuti ceste prituzbe da pored napada na organizovani kriminal vlada pod vodjstvom DS koristi vanredno stanje za obracun sa rivalima iz DSS.

Na primer, neki saradnici Vojislava Kostunice osumnjiceni su za umesanost u zaveru za ubistvo premijera. Posto za to nisu pronadjeni nikakvi dokazi, oslobodjeni su bez podizanja optuznica.

Neki od onih koji su uhapseni za vreme vanrednog stanja sada su postali visoki zvanicnici. Rade Bulatovic, koji je u to vreme bio blizak Kostunicin saveznik, sada se nalazi na celu drzavne bezbednosti, Bezbednosne informativne agnecije, BIA.

Kostunicina stranka je od prvog trenutka dovodila u sumnju zvanicnu verziju ubistva Djindjica, prema kojoj su ga ubili pripadnici zemunskog klana i Crvenih beretki, a sve je organizovao Legija.

Sumnje u javnosti dodatno su narasle nakon pocetka sudjenja osumnjcenim za Djindjicevo ubistvo u februaru, posto su u postupku uocene diksrepance. Prema optuznici, ispaljena su dva snajperska hica. Ali, Milan Veruovic, Djindjicev prijatelj i telohranitelj, koji je i sam ranjen u atentatu, tvrdi da je cuo tri hica, sto je posvedocio nedavno i na sudu.

Ostala petorica pripadnika Djindjicevog obezbedjenja koji su bili prisutni u trenutku atentata potvrdili su na sudu da su ispaljena tri metka. Tri hica, smatraju eksperti, podrazumvaju da su bila dvojica snajperista, a ne jedan, kako se tvrdi u optuznici.

Takodje, beogradski nedeljnik NIN je prosle nedelje uzdrmao javnost dovodeci u pitanje zvanicnu verziju - da su druga dvojica organizatora atentata - lideri zemunskog klana Dusan Spasojevic i Mile Lukovic - ubijeni posto su pruzili otpor policiji prilikom hapsenja.

Dokumenti sa obdukcije ove dvojice, koje je objavio NIN, pokazuju da su tuceni pre smrti, da je u njih pucano iz neposredne blizine, kao i da su u trenutku ubistva bili u lezecem polozaju.

Drugi eksperti osporavaju zakljucke koji su izneti u NIN-u. Ipak, novinari ovog nedeljnika smatraju da ovi dokazi pokazuju da je neko u tadasnjoj vlasti bio vrlo zainteresovan da lideri zemunskog klana budu zauvek ucutkani.

Advokati optuzenih sada otvoreno porucuju da bi Legijino buduce svedocenje moglo da komrpimituje bivse clanove Djindjiceve vlade za koje se sumnja da su odrzavali bliske veze sa Lukovicem i njegovim prijateljima iz podzemlja.

"Mnogi politicari nocas nece spavati", izjavio je za IWPR Slobodan Vukasovic, advokat Zvezdana Jovanovica, optuzenog da je iz snajpera ubio Djindjica.

Lukovicev advokat Slobodan Milivojevic izjavio je za IWPR: "Lukovic je spreman da saopsti istinu vezanu za martovski atentat i dokaze da zvanicna verzija optuznice nije tacna".

"Lukovica je ohrabrila nova vlast koja je pokazala da je spremna da postuje zakone".

Takve izjave podstakle su sumnje u redovima DS i njihovih pristalica da je Legija postigao dogovor sa vlastima.

Zarko Korac, poslanik Demokratske stranke, nekad veoma blizak Djindjicu, izjavio je za agenciju Beta da se Legija predao jer je procenio "da ima dovoljno ljudi na visokim polozajima u Srbiji, koji ce ce najblaze receno imati dosta razumevanja za njega".

Rajko Danilovic, advokat porodice Djindjic kaze da se Legija predao policiji "u dogovoru sa nekim ko mu je nesto obecao".

Zastupnici slicnih stavova pitaju se zasto policija nije uhapsila Legiju ranije. Zele da znaju gde se skrivao svo ovo vreme i ko mu je pomagao.

Sonja Biserko, direktor Helsinskog odbora u Srbiji kaze za IWPR da je vazno kakav je karakter dogovora izmedju Legije i vlade. Ona je izrazila zabrinutost da ce se proces za ubistvo Djindjica "verovatno pretvoriti u obracun sa prethodnom vladom".

"Hapsenje Lukovica bice veliki izazov za vlast", izjavio je Cedomir Jovanovic, najblizi saradnik Djindjica, i predstavnik krila Demokratske stranke koje je u sukobu sa DSS.

Za sada, DSS odbija da komentarise predaju Legije. Stranka insistira na stavu da je u pitanju drzavna, a ne stranacka stvar, te da samo pravosudni organi imaju pravo da daju izjave o tome.

Nekoliko ljudi bliskih Kostunici, koji su zeleli da ostanu anonimni, tvrde da su i sami bili zateceni predajom, negirajuci postojanje pregovore. Ministar policije Dragan Jocic, takodje, negira da su vodjeni pregovori sa Legijom.

Izvor iz policije izjavio je za IWPR da cak ni supruga i advokati nisu znali da ce se Legija predati. Isti izvor naglasava da je u trenutku predaje ministar policije Dragan Jocic bio na Kopaoniku, 300 kilometara udaljen od Beograda.

"Zar ne mislite da bi se ministar policije bar potrudio da posao svog zivota doceka u Beogradu", komentarise isti izvor.

Mada vlada iskljucuje mogucnost da Legija dobije status zasticenog svedoka, DS je i dalje sumnjicava u pogledu okolnosti pod kojima je doslo do predaje. Pripadnici stranke i dalje izrazavaju sumnje da je postignut nekakav dogovor - i da to pokazuje da je nova vlast jednako sklona politickoj upotrebi suda kao i prethodna.

[pošaljite komentar]