Makedonija: U toplom zagrljaju Bugarske

Piše: Albena Skodrova iz Sofije

[pošaljite komentar] [postojeći komentari]

Da li je politika Bugarske prema Makedoniji dokaz da stare teritorijalne pretenzije opstaju, ili su u pitanju samo prijateljske namere?

Spolja gledano, Makedonija ima relativno dobre odnose sa Bugarskom. Tu nema ni skorašnjeg nasleđa života u zajednici sa drugim, ratom pogođenim narodima Jugoslavije, niti nelagodnosti zbog pravnih problema u vezu sa imenom "Makedonija" koji remete odnose sa Grčkom već više od jedne decenije.

Ipak, odnosi sa Sofijom pokreću neka od najtežih pitanja u vezi sa zahtevima Makedonije da bude tretirana kao suverena država, čije slovensko stanovništvo ima sopstveni identitet i jezik.

Ako se zagrebe malo dublje ispod površine, stiče se utisak da neki aspekti zvanične politike u Bugarskoj počivaju na pretpostavci da moderna Makedonija nije ništa više od slučajno odvojenog dela matične zemlje. Makedonski studenti masovno odlaze na studije na bugarskim univerzitetima - ali tamo otkrivaju da se od njih očekuje da priznaju bugarski etnički identitet. Bugari, takodje, oklevaju da priznaju makedonski kao legitiman jezik koji se razlikuje od bugarskog.

Ove anomalije uznemiravaju Makedonce, ali pitanje je da li je po sredi prikriveni ekspanzionistički program ili samo birokratska inercija zbog koje se stari pogledi još nisu promenili?

SPORNA ISTORIJA

Otkako je referendum iz septembra 1991. doneo Makedoniji nezavisnost od nekadašnje jugoslovenske socijalističke federacije, makedonski identitet je osporavan. Grci su odbili da dozvole da se zemlja zove Makedonija (zbog istorijskih asocijacija), a etničke podele unutar zemlje bile su naglašene kratkim sukobom izmedju albanske i makedonske zajednice 2001. godine.

Mada sada niko javno ne dovodi u pitanje makedonsku državu, još ima onih koji zapravo ne veruju da Makedonci, kao narod, predstavljaju zasebnu slovensku naciju.

Takav stav je naročito izražen u Bugarskoj, gde mnogi istinski veruju da su njhovi susedi u dubini svog bića Bugari. Takvo uverenje ima korene u teškoj istoriji Balkana, srednjovekovnoj i modernoj, koja daje povoda za različite interpretacije.

Razumevanje istorijskog konteksta je važno, jer objašnjava neke od kontura i odjeka aktuelnih bugarsko-makedonskih odnosa.

Koreni onoga što je krajem devetnaestog veka opisano kao "makedonsko pitanje" seže u daleku istoriju.

Geografski, ime Makedonija se odnosi na region koji je sada podeljen izmedju Grčke, Bugarske i Makedonije. Pod otomanskom upravom, ovaj region je podeljen na tri provincije i bio je jedan najkosmopolitskijih regiona carstva, sa veoma složenom etničkom i verskom mapom.

Moderni sukobi oko Makedonije počeli su posle rusko-turskog rata 1878.
godine, kada je pobednička Rusija diktirala odredbe Sanstefanskog sporazuma kojim su Turci primorani da veći deo Makedonije ustupe novoosnovanoj bugarskoj državi, pod zaštitom Rusije.

Bugari su bili oduševljeni, ali ne i druge velike sile. U nameri da spreče stvaranje "velike Bugarske" pod kontrolom Rusije, velike sile su na Berlinskom kongresu nametnule značajne promene granica, i tako vratile Makedoniju pod kontrolu Turske.

Ipak, Bugarska nije odustala od svojih pretenzija i otpočela je dva nova rata protiv suseda, 1912. i 1913. godine - sa katastrofalnim ishodom, pošto je veći deo Makedonije posle toga pripao Srbiji i Grčkoj.

Posle ovog obrta, Bugarska tokom dvadesetih i tridesetih godina nije insistirala na pitanju Makedonije. Sofija je ponovo pokušala da priključi sebi ovu teritoriju za vreme Drugog svetskog rata, kada je dobila teritorije kao nagradu za pružanje podrške silama Osovine.

Makedonci su u početku pozdravili bugarsku vojnu upravu, sa izvesnim olakšanjem posle dve decenije pod srpskom upravom, ali veoma brzo su izgubili iluzije i oformili pokret otpora koji se povezao sa jugoslovenskim partizanskim i komunističkim pokretom Josipa Broza Tita.

Nakon što je Tito pobedio u Jugoslaviji, novi komunistički režim u Bugarskoj u početku je podržavao poteze da se unutar jugoslovenske federacije formira makedonska republika, pa je, čak, pomagao da se pronadje istorijsko opravdanje za njeno postojanje. Bio je to početak dugog procesa pisanja i prepisivanja istorije ispočetka, koji je proizveo razlike u istorijskim knjigama ove dve zemlje.

Bugari su uskratili svoju podrsku 1948, kada se Tito razišao sa Staljinom, i do šezdesetih godina, bugarski zvaničnici su se vratili na poziciju da su ove dve nacije etnički homogene.

ODVAJANJE MAKEDONIJE

Nova era je počela raspadom Jugoslavije, nezavisnošću Makedonije 1991, i pojavom nacionalističke stranke VMRO-DPMNE, koju su neki posmatrali kao stranku sa pro-bugarskim programom.

Dok je odluka nove države da koristi ime Makedonija i drevne helenske simbole - na primer, zastavu sa izlazećim suncem koja je povezivana sa Aleksandrom Velikim - antagonizovala Grčku, Bugarska nije imala takvih primedbi i priznala je republiku odmah posle proglašenja nezavisnosti.

Čini se da većina Bugara prihvata činjenicu da je jedno stoleće zasebnog razvoja dovelo do stvaranja drugačijeg nacionalnog duha kod njihovih suseda.

Nijedna ozbiljna politička grupa u Bugarskoj nema na svojoj agendi "makedonsko pitanje". Čak i bugarska stranka VMRO, istorijski osnovana da bi se borila za ujedinjenje dve države, sada smatra da je dugoročno rešenje u široj evropskoj integraciji.

Mada je Sofija spremna da prihvati postojanje makedonske države, to ne znači da je došlo do temeljne promene stava u smislu prihvatanja postojanja zasebne nacije sa sopstvenim jezikom. Pored teškog nasledja prošlosti, Bugarska ima dodatni razlog jer ne želi da izazove nemire u regionu zapadnog Pirina, koji je, prema nekim verzijama istorije, zemlja koja je istorijski makedonska, sa stanovništvom koje se etnički razlikuje od drugih Bugara.

OBRAZOVANJE: SKRIVENA AGENDA?

Jedna od ključnih oblasti u kojima istorija još igra važnu ulogu jeste visoko obrazovanje. Makedoncima su otvorena vrata bugarskih univerziteta, ali za to se mora platiti cena.

Lenče, studentkinja iz Skoplja, upisala je četvrtu godinu studija.
Ali, kao i sve veći broj njenih sunarodnika, ona ne studira kod kuće.
Umesto toga, ona pohadja bugarsku Državnu akademiju lepih umetnosti.

Lenče je samo jedna od mnogih u talasu mladih ljudi koji koriste pogodnosti specijalnih koncesija bugarske vlade koje se nude makedonskim državljanima. Izmedju 700 i 800 Makedonaca sada dolazi svake godine da studira u Bugarskoj, koristeći različite stipendije koje Bugarska nudi. U Bugarskoj ima ukupno oko 3.500 makedonskih studenata - sto iznosi više od jedne desetine ukupnog broja studenata u samoj Makedoniji, kojih ima 31.000.

Ove brojke su rezultat naglog rasta. Pre deset godina, u Bugarskoj je bilo manje od 30 studenata iz Makedonije. Beogradski univerzitet jos je bio najpopularnija i najprestižnija destinacija. Ali, posle raspada Jugoslavije, Srbija je izgubila privlačnost i njeno mesto su počeli da zauzimaju univerziteti u Bugarskoj.

Aleksandar Popov, zvaničnik bugarskog Ministarstva obrazovanja nadležan za makedonske studente u Bugarskoj, pratio je ovu promenu u trendovima sa izvesnim zadovoljstvom. "Pre jedne decenije, nasi univerziteti su privlačili samo one Makedonce koji nisu uspeli da se upisu na fakultete kod kuce", kaze on. "Sada se studiranje u Sofiji smatra znakom prestiža."

Ali važan detalj ove velikodušne politike je u tome što su stipendije namenjene samo onim Makedoncima koji se izjasne kao etnički Bugari, a svi studenti moraju demonstrirati poznavanje one verzije istorije koja se nudi u bugarskim udžbenicima.

Studenti koji su kategorizovani kao etnički Bugari iz inostranstva imaju pravo na niz koncesija koje ih stimulišu da studiraju u Bugarskoj. Makedonci mogu konkurisati za neko od 300 mesta koja sponzoriše država, a oni koji se eksplicitno izjašnjavaju kao etnički Bugari imaju najbolji tretman i za njih je rezervisano 50 odsto predvidjenog broja mesta. Ova kategorija može studirati i izvan uobičajenih kvota i opet plaćati samo 30 odsto iznosa koji se inače naplaćuje stranim studentima.

Procedure kojima se utvrdjuje da li je neki strani student bugarskog porekla prilično su liberalne. Od 1993, kada su makedonski studenti počeli da dolaze u Bugarsku, do septembra 2004, od njih se nije tražilo čak ni da prezentuju dokumente kojima se to dokazuje. Bugarsko ministarstvo obrazovanja zastupalo je stanovište da bi za studente iz bivše Jugoslavije bilo komplikovano da pribave takvu dokumentaciju, pa se nije insistiralo na dostavljanju pismenog dokaza o etničkoj pripadnosti.

Ova politika se promenila 2004. godine, delom i zbog novinskih izveštaja da i studenti neslovenskog porekla koriste pomoć namenjenu etničkim Bugarima. Od kandidata se sada zahteva da dostave dokumenta, ali uslovi su i dalje sasvim liberalni, jer se prihvataju i dokumenti kao što je overena izjava o poreklu ili pismo neke organizacije koja zastupa Bugare u inostranstvu.

PREUZIMANJE ISTORIJE

Ključni deo procesa upisivanja na studije u Bugarskoj uključuje polaganje ispita iz književnosti i istorije. Pošto je istorijska istina tradicionalno područje sukobljavanja, ovaj test predstavlja izazov za Makedonce koji moraju da prouče bugarske istorijske knjige, u kojima pronalaze drugačiju verziju price od one koju su dobili kod kuće.

Pošto je u Bugarskoj na snazi zvaničan stav da su Makedonci zapravo bili Bugari, bar dok se nisu priključili jugoslovenskoj federaciji, ovaj uslov se može videti kao podsticaj da se prihvati bugarsko poreklo.

Popov poriče da politika ministarstva proizvodi konfrontaciju. "Pruža im se prilika da nauče bugarsku istoriju, i to vazi za kandidate iz svih zemalja", kaže Popov. "Niko ne može primorati ove studente da veruju u ono sto pišu na ispitu."

Makedonski studenti koje je intervjuisao IWPR većinom tvrde da nisu osećali pritisak da se asimiluju ili promene svoj etnički identitet.
"Ovde niko nije ni razgovarao sa mnom o mojoj nacionalnosti", ističe Aleksandar Nancev iz Strumice, koji sada studira za nastavnika na univerzitetu Sveti Kliment Ohridski u Sofiji.

U isto vreme, nekim studentima su procedure kojima se zahteva priznavanje bugarske pripadnosti manje prihvatljive.

"Ne mislim da moderno bugarsko društvo želi ili pokušava da asimiluje Makedonce. Ali neke državne procedure i prakse kao da imaju upravo takve posledice", smatra Lenče, dodajući da je svako ko se izjasnio kao etnički Bugarin to učinio dobrovoljno.

POLITIČKI ASPEKTI

Bugarski zvaničnici tvrde da nema ničega lošeg iza njihove želje da omoguće studiranje u Bugarskoj.

Popov iz Ministarstva obrazovanja tvrdi da se na političkom nivou zvanični stav ne razlikuje od onoga sto Grčka ili Madjarska nude stranim studentima njihovog etničkog porekla.

Njegov kolega u ministarstvu, Venko Bozanov iz odeljenja za diplomske i postdiplomske studije, slaže se s takvim stavom, i kaze: "Evropska unija toleriše takve stavove. Pripadnici etničkih zajednica svakako treba da ostanu lojalni gradjani svojih zemalja, ali oni takodje mogu graditi mostove izmedju država."

Ali, u Makedoniji i dalje ima sumnji. Neki političari i mediji tvrdili su u više navrata da Bugarska ima tajne planove "bugarizacije" i konačno "ponovnog ujedinjenja".

Aneta Serafimova, profesorka srednjovekovnih studija na univerzitetu u Skoplju, izjavila je da Bugarska zloupotrebljava istoriju da bi opravdala svoju politiku, dodajući: "Cilj te politike jeste asimilacija makedonske nacije. Nema istorije koja može dati pravo jednoj zemlji da manipulise stanovništvo susedne zemlje."

Serafimova je optuzila Bugarsku za zloupotrebu prednosti koje ima kao buduća kapija Evropske unije, nudeći pogodnosti rastuće privrede i pristupa evropskim tržištima rada, kojima se mladi Makedonci teško mogu odupreti. "Sofija tako realizuje dobro poznati metod asimilacije i ponaša se na veoma nepošten način", zaključuje ona.

Makedonski policijski izvori izjavljuju za IWPR da bi bilo pogrešno žmureti pred politikom koju sprovodi Bugarska. "Ne mozemo sprečiti te ljude da studiraju u Bugarskoj, ali moramo znati s čim imamo posla i ostati budni", izjavio je izvor iz policije.

Studiranje u Bugarskoj ostaje tako osetljiva tema da mnogi od onih koji studiraju u Sofiji ne žele da daju svoja imena novinarima da ne bi imali problema kada se vrate u Makedoniju.

"Pomalo smo nervozni jer (makedonska) policija pravi probleme ljudima koji studiraju u Bugarskoj i njihovim porodicama", izjavila je za IWPR jedna studentkinja.

Rekla je da je bila pozvana u policijsku stanicu u svom gradu prošlog leta da bi objasnila zašto je otišla da studira u Bugarskoj.
"Odgovorila sam da nisam imala novca za Oksford", rekla je za IWPR.
"Pitam se da li policija ista pitanja postavlja i onima koji studiraju u Beču."

Osoblje u bugarskom Ministarstvu obrazovanja izveštava da policija u Makedoniji rutinski ispituje studente. Ali Goran Pavlovski, portparol makedonskog Ministarstva unutaršnjih poslova, kaze za IWPR da policija "ne poziva na razgovor ljude koji studiraju u Bugarskoj". Ipak, "ministarstvo poziva sve one ljude čije aktivnosti zahtevaju bezbednosnu kontrolu", izjavio je.

U pokušaju da se izbegnu takvi problemi, Bugari su uveli novi sistem kvota za makedonske državljane nezavisno od etničkog porekla 1996.
godine. "Cilj je bio da se etnički Makedonci koji studiraju u Bugarskoj oslobode problema kod kuće", izjavio je Bozanov.

One makedonske studente koji zele da idu u Sofiju verovatno neće odbiti ni bugarski zahtevi u pogledu etničkog identiteta niti neprijatnosti kod kuće. "Smešno je misliti da bi to moglo zaustaviti proces", izjavio je za IWPR jedan student, misleći na makedonske vlasti. "Već ima toliko nas koji dolazimo ovamo, a neki su već diplomirali i vratili se kući kao lekari ili advokati."

Drugi, medjutim, svesno donose odluku da ne prihvate ovu ponudu. "Ne dopada mi se njihova obrazovna politika", kaze Goce Naumov, student na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Skoplju, koji je odbacio priliku da studira u Bugarskoj. "Koliko sam ja shvatio, oni traže od studenata da polažu ispit iz nacionalne istorije u kojoj se makedonska nacija interpretira na sasvim drugačiji način. Ja to smatram neprihvatljivim."

Gorjan Lazarov je iz istih razloga izabrao da studira u Pragu. "Nikada ne bih mogao da studiram u zemlji koja ne priznaje moj jezik i moju naciju", kaže on. "Bugarska, kao evropska zemlja, treba jednom za svagda da prizna makedonsku naciju. Inače će ove privilegije nastaviti da podstiču sumnje da se sve to radi samo zato da bi se povećao broj ljudi u Makedoniji koji se izjašnjavaju kao Bugari."

PASOŠ ZA EVROPU

Druga oblast u kojoj Makedonci imaju povlašćen tretman, što je ostatak stare bugarske politike, jeste izuzetna lakoća sa kojom mogu dobiti državljanstvo.

Praktično, svaki Makedonac slovenskog porekla ima pravo na bugarski pasoš. Da bi dokazali bugarsko poreklo, dovoljno je samo da se tako izjasne. Nije potrebno imati prijavljen boravak u Bugarskoj.

Prema zakonu, osoba koja se prijavljuje za državljanstvo treba da preda krštenicu jednog roditelja koja pokazuje da su oni etnički Bugari. Ali u zakonu postoji rupa: ukoliko dokumenti nisu dostupni, Državna agencija za Bugare u inostranstvu može izdati uverenje o bugarskoj nacionalnosti pod pretpostavkom da "etnički Makedonac" znači "etnicki Bugarin".

Takva premisa može izgledati kao prilično nategnuta ili bar kontroverzna. Ali, predsednica ove agencije, Denica Hristova izjavila je za IWPR da je to "neosporna, medjunarodno priznata, naučna i društveno-kulturna činjenica".

Samo u četiri protekle godine, 15.500 Makedonaca prijavilo se za bugarsko državljanstvo. Broj kandidata se udvostručava svake godine, pa ih je 2004. bilo oko 7.500. Ima izveštaja da čitava sela šalju po jednog predstavnika da podnese zahteve u ime svih.

Nacionalisti bi u tome mogli videti rast bugarske nacionalne samosvesti, ali pravi motivi su, ipak, pragmatičniji.

Bugarska je sve atraktivnija za Makedonce jer je njena ekonomija u znatno boljem stanju, i zato što je znatno bliže članstvu u EU.

Otuda studenti koji sada studiraju u Sofiji u velikom broju uopšte ne planiraju da se vrate u Makedoniju posle diplomiranja. "Mislim da oko 90 procenata Makedonaca koje ovde poznajem ne namerava da se vraća kući, već će ostati ili otići u neku drugu stranu zemlju", izjavio je za IWPR jedan student iz Sofije koji je želeo da ostane anoniman.

Pribavljanje bugarskog pasoša omogućava nosiocu da putuje u veći deo Evrope bez vize, a pošto bugarski zakoni dopuštaju dvojno državljanstvo, nije neophodno odricati se makedonskog državljanstva.

Pribavljanje pasoša je gotovo smešno lako. Naknade su veoma niske i iznose oko tri leva, sto je 1,5 evra, a podnosioci zahteva čak ni ne moraju doći u Bugarsku, već to mogu obaviti u bugarskoj ambasadi ili podneti zahtev preko trećeg lica. Zbog toga je procvetao biznis u nekim delovima ruralne Makedonije, gde posrednici naplaćuju izmedju 200 i 500 evra po osobi za sastavljanje i podnošenje zahteva.

Zamenica bugarskog ministra pravde, Meglana Taceva, priznaje da bi se aktuleni propisi za sticanje pasoša mogli nedobronamerno protumačiti kao promišljen pokušaj da se Makedonci ohrabre da postanu državljani Bugarske.

Ali ona tvrdi da će se propisi pooštriti - na primer, ona zahteva da se uvede obavezan intervju za sve kandidate. U svakom slučaju, dodala je, zbog velikog broj podnosilaca, od 15.500 zahteva dostavljenih od 2001. godine do danas je završena samo jedna trećina.

Taceva je izjavila da je čitavom sistemu potrebna temeljna revizija, jer je sada očigledno da su se ljudi prijavljivali za bugarsko državljanstvo najviše zato da bi mogli da putuju u inostranstvo, što je činjenica koja bi mogla iskomplikovati odnose sa EU.

JEDAN JEZIK ILI DVA?

Druga utvara iz prošlosti je pitanje jezika. Zavisno od stanovista koje prihvatate, bugarski i makedonski su dva blisko povezana ali razlicita jezika, ili jedan isti jezik.

Sa pravnog stanovista, standardni knjizevni makedonski jezik je sluzbeni jezik ove drzave. Ali, kada su Bugari priznali novu drzavu, oni nisu prihvatili i njeno polaganje prava na lingvisticku nezavisnost.

U sledecih sedam godina vlade dve zemlje - mada su bile u dobrim odnosima - nisu uspele da potpisu nijedan bilateralni dokument. Jedini uzrok nesporazuma bila je standardna dilomatska formulacija: "Ovaj dokument je potpisan na bugarskom i makedonskom jeziku".

Bugarski parlament je konacno pronasao resenje 1999, parafrazirajuci tekst tako da glasi da je tekst sporazuma "makedonski. u skladu sa makedonskim ustavom". Ova vezba u verbalnoj akrobatici je uspela, i dve zemlje su do sada potpisale bar 50 sporazuma.

Ali, svaki put kada se potpisuje neki bilateralni sporazum, ovo kompromisno resenje nas podseca na to da Bugarska odbacuje koriscenje "makedonskog" kao legitimnog lingvistickog termina.

ODGOVORI BI MOGLI BITI U BUDUĆNOSTI

Sva ova pitanja mogla bi izgubiti deo svoje relevantnosti i potencijala za izazivanje trvenja zahvaljujuci priblizavanju buducnosti u Evropi koja ceka obe zemlje.

Prema trvrdnjama bugarskog ambasadora u Skoplju, Aleksandra Jordanova, njegova zemlja je sada najpouzdaniji partner Makedonije. Makedonija je trece najvece izvozno trziste za njenog suseda, a ocekuje se da ce novi sporazum kojim se ukida carina na industrijske robe, koji je stupio na snagu ovog meseca, dovesti do rasta trgovine i investicija.

Na politickom nivou, Bugarska je izlozila formalne planove za pomaganje svojim susedima u pristupanju EU. Tokom pregovora o sopstvenom clanstvu, Sofija je zahtevala odlaganje uvodjenja viza za drzavljane Makedonije. Tokom posete Skoplju u oktobru 2004, bugarski ministar spoljnih poslova Solomon Pasi navodno je izjavio da njegova zemlja zeli da Makedonci imaju bezvizni pristup, cak i nakon sto ona pristupi EU.

U ovom novom okruzenju, cini se da je bugarski odnos prema Makedoniji zasnovan na civilizovanim i liberalnim vrednostima. Ambasador Jordanov naglasava znacaj EU pitanja i minimizira probleme kao sto je makedonsko/bugarski spor oko jezika, govoreci da je on posledica "bavljenja politicara istorijskom stvarnoscu".

Na nizem nivou, Aleksandar Nancev sigurno govori u ime mnogih makedonskih studenatra u Bugarskoj kada izjavljuje da su pitanja istorije i nacionalnosti sada manje vazna.

"Makedonci, Bugari - uskoro ce sve to biti istorija", istice on.
"Ljudi vise ne brinu o tome i to nije vazno u nasim zivotima. Moji prijatelji se koncentrisu na buducnost, a ne na proslost."

Hristo Matanov, profesor istorije na univerzitetu Sveti Kliment Ohridski, veruje da je savrseno prihvatljivo graditi blize veze s Makedonijom putem stipendija i ubrzane procedure za sticanje drzavljanstva. "Cini se da Bugarska zeli da uspostavi odnose sa Makedonijom koji bi bili slicni odnosima izmedju Nemacke i Austrije", smatra on.

Pored toga, dodao je: "Obrazovanje studenata znaci kreiranje lobija medju buducim makedonskim intelektualcima."

Matanov to vidi kao koristan proces za Bugarsku, koja se privikava na ulogu zemlje u kojoj - po prvi put u sto godina - ljudi iz inostranstva zele da studiraju i zive.

Trik je u tome da se obezbedi da cinovi pozitivne diskriminacije budu vidjeni kao to sto jesu, a ne kao asimilacija drugim sredstvima.

’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’’
Albena Skodrova je menadžer IWPR projekta u Bugarskoj.
Tamara Kausidas, pomoćnik urednika IWPR u Makedoniji, učestvovala je u pripremi ovog članka.

[pošaljite komentar] [postojeći komentari]