verzija za stampu 

New York Times
Zaustavljanje terorizma na Balkanu

16. oktobar, 2001
Autor: Misha Glenny

Brajton, Engleska - Vec deset godina, Balkan predstavlja jedan od najvecih izazova za spoljnu politiku Evrope i Amerike. Nekoliko milijardi dolara poreskih obveznika utroseno je za slanje pomoci nakon cetiri oruzana sukoba. U martu 1999, Balkan je izazvao Severno-atlantsku mirovnu organizaciju da udje u prvi rat, gotovo 50 godina od dana kada je savez osnovan. A ostre rasprave oko politike vezane za Balkan povremeno su ugrozavale osnove americkih odnosa sa Evropom i, u velikoj meri, harmonicne odnose unutar same Evrope.

To je zaista uspeh uraditi za samo deset godina. Nakon 11. septembra, medjutim, niko sebi ne moze da priusti taj luksuz da misli na podeljeni Balkan. Sjedinjene Drzave i Evropa su prinudjene da preusmere politicka, vojna i finansijska sredstva iz regiona ka njihovoj borbi protiv terorizma.

Balkanske zemlje imaju jednostavan izbor. Sve imaju aspiracije da postanu clanice Evropske Unije, ali ukoliko ne saradjuju medjusobno ne bi li stabilizovali region, kretace se u suprotnom smeru. Sama zelja za slogom medju balkanskim narodima ne moze do te sloge i dovesti. Problemi sa kojima se oni suocavaju su veoma stvarni i veoma opasni. Bivsa Jugoslavija je mesavina hronicno slabih drzava i kvazi-protektorata kojima upravljaju nedisciplinovane vojske medjunarodne zajednice koje se skraceno nazivaju - SFOR, KFOR i ostali.  

Najvecu dobit od ovakve dezorganizacije ima kriminalna mafija, koja je oformila ogromne mreze zasnovane na trgovini ilegalnim iseljenicima, prostitutkama, oruzjem, lekovima, i iznad svega, cigaretama. Ovi mafijasi ne priznaju nacionalne granice. Srpsko podzemlje saradjuje rado i sa albanskim gangsterima, kao i sa bosanskim ili hrvatskim opasnim momcima. Ta kriminalna mreza je postala tako uticajna da se sicilijanska mafija povukla iz operacija u srednjoj i severnoj Italiji, kojom sada dominiraju bande sa Balkana.

Generalni sekretar NATO, Lord Robertson, pogodio je samu srz pocetkom ove nedelje kada je rekao da Balkan ne sme da postane jos jedna “crna rupa” terorizma kakav je Avganistan.

Gospodin Robertson nije mislio na to da ce Muslimani iz regiona zauzeti anti-americki stav. Necete naci nigde u Evropi zajednice koje su vise pro-americki nastrojene od dva muslimanska naroda sa Balkana, Albanaca i Bosanaca. Ali u regionu gde se za 30 dolara moze kupiti ne samo lazni pasos vec i pravi, to nije vazno.

Kada oruzje i crno trziste predstavljaju srz drustva, oni privlace svakojake sumnjive osobe koje vrlo lako mogu da promaknu paznji inace presiroko rasporedjenih policijskih snaga u zemlji. Teroristi se lako mogu sakriti. I imajuci u vidu koliko je Balkan blizu zapadne Evrope, to je vrlo zgodno mesto za smisljanje zavera.

Dakle, iako Balkan nije vise primaran za spoljnu politiku, ne moze se ignorisati. Medjunarodna zajednica i snage sa Balkana moraju da se pokazu. Prvi treba da nauce u narednih nekoliko nedelja da budu jedinstveni i da se usaglase. Do sada, clanovi medjunarodne zajednice su cesto govorili sa toliko razlicitih glasova da ih je bilo tesko razumeti. U Makedoniji, na primer, pre maja, americka i evropska politika su bile beznadezno neusaglasene. Ekstremisti, i na strani Makedonaca i na strani Albanaca, su to iskoristili.

Vasington i Brisel se sada slazu da Evropska Unija treba da bude pre svega odgovorna za razvoj koherentne politicke i ekonomske strategije koja bi trebalo da pomogne Balkanu. Kris Paten i Havijer Solana, sefovi spoljne politike EU, treba da oforme malu, cvrsto sklopljenu jedinicu koja ce da se bavi kreiranjem politike, pricati sa ljudima iz regiona, saradjivati blisko sa Amerikom i odrzavati dijalog sa Rusima. Ako politika nema odredjeni tok, neuspeh je neizbezan.

Naravno, balkanske zemlje  moraju da se potrude i iznesu svoj teret, takodje. One moraju da artikulisu efikasnije svoje dugorocne potrebe. Vlade moraju da odustanu od lose navike potrazivanja kratkorocne pomoci od Zapada.

Ovako, oni bi ucili jedni od drugih. Jer pored ogranicenih, neefikasnih centralnih vlada, stvoreno je bogato i snazno balkansko gradjansko drustvo koje rusi granice i nudi resenja. Trustovi mozgova su se okupili unutar Mreze politickog instituta jugoistocne Evrope, grupa za pruzanje pomoci izbeglicama i drugih humanitarnih organizacija, a tu su i nezavisne novine, i TV i radio stanice (narocito clanice ANEM-a, Asocijacije nezavisnih medija) koji ukazuju na put saradnje na poluostrvu. Postoji jasan znak da vlade zele da krenu tim putem. Ako tako urade, politika interesa moze konacno da odnese pobedu nad politikom identiteta.

Imamo malo vremena. Makedonija je jos uvek u krizi. Kosovo je u haosu. Na jugu Balkana, slovensko-albanski odnosi prete gotovo svuda da prerastu u sukobe. Neverovatan napor je potreban da bi se sprecilo da Balkan postane crna rupa terorizma kako je rekao Lord Robertson, ali takav trud mozemo i moramo uloziti.

Misa Gleni je autor knjige “Balkan: nacionalizam, rat i velike sile, 1804-1999." izdate u ediciji Samizdat 92. Detaljnije o ovoj knjizi.

[posaljite komentar]

VASI KOMENTARI

Najefikasniji nacina da se zaustavi terorizam na Balkanu je da oni koji su ga najvise podrzavali to prestanu. Tu u prvom redu treba primetiti da to najvise cine Sjedinjene Americke Drzave (vidi govore Dzejmsa Biseta, bivseg ambasadora Kanade u Jugoslaviji), bas kao sto to i inace koriste u drugim delovima sveta (dokumentovao Dr. Noam Comski sa MIT-a, a kako nikada nije optuzen i osudjen za svoje tvrdnje u SAD onda su njegove tvrdnje gotovo sigurno tacne).
Interesantno je postaviti pitanje - opkladu. Koliko dugo ce SAD i Severna alijansa iz Afganistana biti saveznici dok i oni ne pocnu da cine teroristicke akte na americkom tlu; 7 godina; 8,5 godina; mozda deset - dvadeset godina? Bin Ladenu je trebalo nekih petnaestak godina da promeni stranu.
Americi se pocelo da dogadja ono sto se dogodilo i svako velikoj imperiji do sada - pokusava da uradi vise nego sto moze (vidi Pol M. Kenedi "Uspon i pad velikih sila od 1500 do 2000") i zato ulazi u period relativnog slabljenja sa neizvesnim krajem. U vezi s tim nervoza se moze videti u govorima ekstremnih americkih nacionalista Seseljevskog tipa - Libermana, Bzezinskog i MeKejna.
Dragoslava Jugin, 21. 10.

Ne ulazeci u to koliko gosp. Misa poznaje balkanske prilike (a verovatno poznaje dok je zahvatio period od oko 200 godina), ali njegova konstatacija, parafraziram, da ce INTERESI biti zamenjeni IDENTITETOM, u najmanju ruku su neozbiljna fikcija.
Davno je gosp. pok. Cercil rekao:"Engleska nema prijatelja,ona ima samo interese" treba mu biti zahvalan sto je rekao istinu koja je trajala i prije Cercila, i za vreme njega i do danas, posle njega. NEMA NISTA STO MOZE BITI IZNAD INTERESA DOK JE MAKSIMILIZACIJA PROFITA OSNOVNI MOTO SAVREMENOG SVETA BOGATIH !!! Niko nije pokusavao da podrzi "identifikaciju jugoslovena" koja je bila pocela i koja je imala sansu da se oblikuje u neku vrstu "amerikanizma" vec su samo obavestajne sluzbe, narocito Nemacke, godinama pokusavale razoriti ono sto bi moglo da bude jugoslovenstvo i to su uspele samo proizvodnjom ratova na mome Balkanu. Ne moze se dobiti identitet postupcima koji su primenjivani i koji se primjenjuju prema narodima Balkana.
Nikada nisam bio zagovornik jugoslovenstva, niti sam danas, jer ja sam samo jedan Srbin iz BH drzave (sada),ali sam uvek podrzavao sve ono sto je moglo da dovede i do balkanske globalizacije,jer nam je to prema istorijskom iskustvu omogucavalo miran i ljudski dostojanstven zivot. Ako istoriji mozemo priznati maksimu:"Istorija je uciteljica zivota!" onda je uciteljica mnogo drugacije ucila ovaj balkanski svijet u kome je Srbin i bilo koja srpska drzava morala da bude stozer na Balkanu ne zbog "velikosrpstva" nego zbog polozaja koji je zauzimala nasa drzava,koju nismo znali da pomerimo na neki drugi prostor (ako smo mogli ?).
Balkan (cije i ime sada pokusavaju da promene u neku jugoistocnu Evropu, koja ima prakticno samo znacenje s obzirom na strane svijeta,odnosno nase Planete na kojoj zivimo) je bio i ostace vjetrometina na kojoj ce ostriti svoje ........ sile koje ne znaju ni za milost,ni za ljudskost,ni za potrebu identiteta,nego samo i samo za potrebu INTERESA. Nas je spas u biranju ljudi koji imaju umjesnosti da na vreme razotkriju te proklete INTERESE, pa bi onda mozda mogli biti malo manje fizicki uznemiravani,a psihicko bi smirivali kod psihologa, psihijatara i svestenika ispovjednika.
Slavoljub Pologos, 21.10

Tacno, ali o tome je trebalo ranije misliti. Verovatno je neko predhodno hteo dobro da zaradi na haosu pa tek sada smatra da je vreme da se stvari smiruju posle ovolikog ubijanja i razaranja. Mnogi ce jos dugo, generacijama, osecati posledice. Uostalom ovi ratovi su kod mnogih probudili ranija secanja. Ovi, koji misle da nesto mogu pomoci na bilo koji nacin sve ove ratove su doziveli uglavnom gledajuci ih iz udobne fotelje uz telepilot ili zasticeni svojom funkcijom. Zasto bi uopste bili zainteresovani da nam pomognu,pa oni su se dobro zabavljali gledajuci horor filmove sa ovih terena, a po potrebi njihove politike menjali su se manji ili veci krivci, ili im mozda trebamo kao trziste, ili kao izvor jeftine radne snage, mozda za odlaganje otpada itd.
Ivana, 20.10

[posaljite komentar]