verzija za stampu 

PRISTINA, Kosovo – Vise od dve godine nakon sto su vazdusni napadi NATO okoncali zlostavljanje Kosova od strane Slobodana Milosevica, kosovski Srbi su dalje ispunjeni zebnjom. Mozda je polovina citave srpske populacije napustila Kosovo u strahu od osvete. Na stotine je nestalo i ne zna se gde su. Polovina Srba koji su jos na Kosovu zivi u malim, izolovanim enklavama gde se osecaju sigurnim samo zahvaljujuci prisustvu NATO trupa. Mnogi Srbi ukazuju na te uslove i na strah od nezavisnosti Kosova kao razlog da ne izadju na glasanje 17. novembra na prvim slobodnim opstim izborima koje je Kosovo ikada imalo. Medjutim, njihova je slika sveta iskrivljena. Ti izbori su velika sansa za njih, bas kao sto su oni sansa za nas – kosovske Albance.

Kako se blizi prva godisnjica mog pustanja iz srpskog zatvora – bila sam osudjena za terorizam – nadam se da cu postati predsednik pokrajine Kosovo kao kandidat Demokratske partije Kosova. Na ovim izborima, zelela bih da izazovem Srbiju na duel: ne da vidimo ko brze poteze nego da vidimo ko ce pre izgraditi demokratiju. Verujem da Kosovari imaju dobre razloge da budu optimisticni kada se radi o izgledima za buducnost.

Od kako smo oslobodjeni, jedna od najdrazih stvari koje sam videla bilo je dostojanstveno prihvatanje poraza od strane moje partije i Saveza za buducnost Kosova na proslogodisnjim opstinskim izborima. (Demokratski Savez Kosova je prevladao.) Cula sam bivse borce kako izgovoraju reci na koje bi svaki drzavnik mogao biti ponosan – niko nije izgubio, Kosovo je pobedilo. Mnogi bivsi borci su u mojoj stranci. Znali su da se nisu dobro pripremili za izbore. Mozda je jos znacajnije to sto su mnogi od njih ziveli u Evropi i severnoj Americi, i poznaju iz prve ruke lepotu sistema u kojem se vlast predaje mirno.

Sada, narod Kosova mora da udvostruci napore u oblikovanju svoje demokratije. Za kosovske Albance ce najveci izazov biti obnavljanje odnosa sa onima sa kojima nas povezuju godine patnje – pre svega, Srbima. Ni jedna druga mera kosovske zrelosti nece biti toliko bitna kao nasa sposobnost da omogucimo svim nasim ljudima da zive u miru i dostojanstveno.

Ni jedna grupa ne moze da obavi ovaj tezak posao samostalno. Nasi srpski susedi moraju skupiti hrabrost da nam podju u susret. Najjednostavniji i najkonstruktivniji korak bi za kosovske Srbe, koji su bojkotovali prosle izbore, bio da ucestvuju na ovim predstojecim zakazanim za 17. novembar.

Oni imaju mnogo opravdanih strahova. Ali nasi strahovi nas ne smeju sada voditi; njih ima toliko mnogo i tako su uobicajeni. Svako na Kosovu zna sta znaci ziveti u strahu. Hiljade kosovskih Albanaca se i dalje vode kao nestali, a nekih 250 je jos uvek u srpskim zatvorima. Nakon 19 meseci u jednom od tih zatvora, ja znam sta znaci bojati se sutrasnjice. Medjutim, ja takodje znam da ce bolje sutra svakako doci. Jedini je izbor da krenemo napred.

Mnogi kosovski Srbi strahuju da ce glasanjem dati skupstini legitimitet koju ce albanska vecina iskoristiti da odvede Kosovo u nezavisnost. Niko ne moze znati sta buducnost nosi, iako je istina da mnogi, mnogi kosovski Albanci gaje iskrenu zelju za nezavisnoscu.

Vecina medjunarodnih posmatraca, i vecina posmatraca u Beogradu, priznaju, barem privatno, da se vlast Beograda nikada nece ponovno uspostaviti nad Kosovom. Bojkot nece izmeniti tu realnost. Upravo suprotno, zauzimajuci nepomirljiv stav, Srbi bi mogli olaksati Albancima i medjunarodnoj zajednici da ih ignorisu.

Medjutim, ukoliko se dovoljan broj Srba pojavi na izborima, mogli bi lako da dobiju drugu ili trecu stranku po snazi u kosovskoj skupstini. Albanski glasovi su podeljeni izmedju tri glavne stranke; srpski glasovi ce pripasti jednoj snaznoj partiji.

Osim toga, srpskoj manjini je zagarantovano 10 mesta u parlamentu prema zakonu. Ukoliko glasaju, Srbi bi mogli dobiti sansu koja im se nije do sada pruzala da iznesu sta ih muci kao i svoje stavove  ostalim stanovnicima Kosova i medjunarodnoj zajednici.

Surova je istina da kosovski Srbi imaju samo dve opcije: da glasaju i time uzmu svoju sudbinu u svoje ruke ili da svoje beznadje obeleze pocetkom svoje lagane politicke propasti. Nadam se, zarad Kosova, da ce se odluciti za demokratiju.

Flora Brovina, pedijatar i pesnikinja, je predsednica Kosovske Lige Albanskih zena i kandidat za predsednika Kosova.

[posaljite komentar]

VASI KOMENTARI

Gospodja Flora Brovina zaboravlja osnovne moralne norme: ubica u zrtvinoj kuci ne pominje pistolj, plivacima je suvisno dokazivanje da je voda mokra! Ono sto gospodja Flora Brovina zagovara jeste cinjenica da je Kosovo i Metohija najsvetija srpska tapija. Zbog te zemaljske i nebeske tapije vodice se pravedni oslobodilacki rat u kojem ce svi sadasnji Pirovi pobednici biti definitivni gubitnici iz prostog razloga sto je to istorijska neminovnost. Gospodju Floru Brovinu licno znam kao talentovanu pesnikinju i iskreno bih joj preporucio da ostane pri svojoj poetskoj vokaciji, da ostvaruje poetska dostignuca za svoju dusu i za duse ostalih ljubitelja poezije, a da ovu istorijsku dramu na Kosovu i Metohiji, najsvetijoj srpskoj tapiji, prepusti daleko pozvanijima, a to znaci srpskom i albanskom narodu. Svim pripadnicima siptarske nacije mora biti jasno da su oni po Ustavu drzavljani SRJ i da su duzni da postuju Ustav drzave u kojoj zive, kao sto je to slucaj sa svima u SAD, Kanadi, Australiji i svim evropskim drzavama, izuzimajuci, razume se, Albaniju i Tursku kod kojih manjine nemaju nikakva prava, ali imaju sve moguce obaveze, pa cak i da se sagnu i zahvalno poljube grobarske lopate - na cudjenje svih grobara!
Da zakljucim, Kosovo i Metohija, najsvetija srpska tapija, okupirabni su od 1945. godine kada je donesen Brozov "Zakon o zabrani povratka proteranih Srba" koji jos nije ukinut. Kasniji okupatori su bili neotitoisticka politicka oligarhija kroz Milosevicev antisrpski sistem, zatim strani okupatori pod raznim obelezjima i na kraju vladajuca politicka oligrahija u Beogradu koju mi, s punim pravom, nazivamo - DOSMANLIJSKOM!
Na Kosovu i Metohiji ce biti sve u redu onog trenutka kada se pojavi politicka snaga koja ce hteti, smeti i umeti da ponisti: Brozov "Zakon o zabrani povratka proteranih Srba" iz 1945. godine, kada se u Srbiji razvlaste poslednji ostaci titoizma i milosevicevizma, kada se sa grbace srpskog naroda skinu dosmnlije koji vise vode racuna o americkim i nemackim interesima na Balkanu nego o srpskim i albanskim. Uostalom, Srbi i Albanci su jedina dva naroda u Evropi koji nisu zaokruzili svoja nacionalna pitanja, a to ce se morati resavati kad tad. Modus vivendi razresenja ovog Gordijevog cvora podrazumeva daleko siri i svestraniji pristup od predvidejnih fingiranih izbora i iz tog razloga svim Srbima savetujem dovoljno mudrosti i opreznosti, a to znaci bojkot Hakerupovih izbora na kojima treba pustiti okupatore da glasaju umesto svih Srba i Albanaca kako bi sutra i jedni i drugi imali ciste obraze, jer tvrdo verujem da je do cistih obraza stalo i jednima i drugima.
Petar Milatovic Ostroski,
knjizevnik predsednik Srpskog nacionalnog preporoda u inostranstvu,
Bec 07.11.

Flora Brovina daje sansu Srbima (na Kosovu)?!
Posle ovog naslova, ali naravno i sadrzaja teksta ipak sam odlucio da nesto napisem. Dvoumio sam se nakon pisma (tj. 2 pisma) Vetona Suroia, i sad evo mog komentara.
Jednom recju ovo je vec previse. Barem za mene. Ne bih da govorim o sebi, kao anacionalnom tipu, koji ne voli nacionalizam svih boja, ali...
Ne bih govorio ni o tome da li je gospodju Brovinu trebalo pustiti iz zatvora, sad je ionako gotovo. Cak ni o tome da li kosovski Srbi treba da izadju na izbore. Ne bih nikom da solim pamet, pogotovo ne njima u ovom teskom trenutku.
Ali jedno je stvarno strasno, i za mene jednostavno neprihvatljivo, a bogami prilicno i komicno. A to je stav, odnosno pozicija gospodje Brovine (a slicno se postavljao i gosp. Suroi). To je kako oni govore o "drzavi" Kosovu i Albancima kao narodu. I pritom se porede sa Srbima ili Makedoncima. I ne samo to, nego smatraju da mogu cak da nam daju i savete. Pa to je jednostavno komicno. Posto trenutno zivim u zapadnoj Evropi (8 zadnjih meseci, prethodno sam stalno ziveo u Srbiji), barem ja, jasno vidim na evropskoj mapi naroda ko je ko i ko je dokle stigao. I na toj mapi svako ko hoce, zna gde su Albanci a gde su npr. Srbi. Zaista jadno, a poprilicno je smesno, da zena koja je sad divnim cudom zvanim USA dobila priliku da bude kandidat za nekog "predsednika" daje sebi za pravo da u ime Albanaca drzi casove demokratije Srbima.
Sve je to jasno. Dobili ste na poklon malo hrabrosti, pa bi sad da ispadnete cak i obrazovani, civilizovani i sa dugom tradicijom. E pa to ne ide tako. Gospodjo Brovina treba vam jos jedno 200 godina fore da dotle stignete. E to se zove istorijski razvoj naroda. I svako to mora da prodje, a vi ste....ma znate vi i sami..na samom pocetku. Ja bi vam za pocetak preporucio da krenete po albanskim selima po Kosovu (kazu da ste doktorka) i pocnete da objasnjavate pojam: "Kontracepcija". To vam je prvi korak da pokusate da udjete u evropsku civilizaciju 20. (slovima dvadesetog) veka.
Srbi jedino treba da shvate konacno gde su, ko su im "rivali" (ne protivnici), moguci ciljevi u daljem razvoju i onda ce sve biti u redu.
Sto se tice Kosova, doci ce i srpskih 5 minuta ponovo. A onda gospodjo Brovina, zaista ne znam da li cete dopasti zatvora i izvuci se ponovo iz njega
Pavle Marjanovic, 06.11.