Naslovna strana










Click Here!
Prethodna strana

verzija za stampu Odstampajte stranu

Ekranom u glavu
Piše: Ašli Đuričin.

Ponovo se ova kolumna premijerno emituje u vreme predizborne tišine. Za razliku od prošle izborne tišine kada sam zaboravio da pogledam u koji datum pada petak, ovoga puta sam spreman dočekao zakonsku prinudbu na autocenzuru, pak sam pažnju posvetio nekim drugim televizijskim sadržajima. Šaltajući kanale daljinskim kontrolerom u potrazi za nečim što bi mi skrenulo misli sa ovoga o čemu ne smem danas da divanim, naletim na reklamni blok na Pinku. Dobro, nije to neki uspeh niti iznenađenje, pošto na ovoj TV kanalizaciji više od pola programa čine nekakvi reklamni blokovi, dal' privrede, dal' Demokratske stranke, pak me nisu iznenadile ni sisodrmajuće pevaljke sa novim materijalom, nit' čudotvorni praškovi koji skidaju sve mrlje. Iznenadi me reklama za Novi Sad.

Da, dobro ste čuli, na Pink kanalizaciji se reklamira grad Novi Sad, i to kao grad kulture! Za tih dvadesetak sekundi koliko reklama traje, vrte se neke šarene 'artije po ekranu i na kraju se ispiše velikim slovima: "Novi Sad - Grad kulture". Proverim još jednom i uverim se da mi je teve zbilja na Pinku. Odmah sebi postavim neka pitanja, a prvo je, naravno, koj' očin gradska vlada plaća Pinku reklame? Hmm, o čemu se tu radi? Povežem nekako kulturu sa ministrom kulture Lečićem kojem je Pink omiljena stanica i koju drži nosiocem vaspostavljanja kulturnih vrednosti među Srbaljima, ali kakve to veze ima sa Novim Sadom? I tu mi sine. Nije Pink omiljena televizija samo Lečiću. I premijer Đinđić najbolje obožava ružičastu teve! A u Novom Sadu na vlasti koalicija Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Predsednik Lige onomad svirao klavir na Pinku, a uskoro treba da mu izađe ploča sa mafijaškim hitovima u izdanju City Records-a. Kada saberemo dva i dva, jasno je zašto se grad Novi Sad reklamira na Pinku. Treba se nekako odužiti ovoj stanici za pljuvanje po B92 i za izdavanje nove ploče, snimanje spotova...

Problem je samo što se dužnici odužuju našim parama. Evo odlične prilike da postavim čuveno pitanje "Di su naši novci"? Eto, jedan deo tih "naših novaca" ode u džep Željka Mitrovića, pa ne da ispada nego jeste tako da mi plaćamo porez da bi ova banda te pare davala Pinku. Nije im ovo prvi put. Onomad su plaćali Pinku da emituje reklamu "Novi Sad - bezbedan grad". Može Bora Novaković svaki dan da proviruje iz nekog rova iskopanog da bi se postavile kakve cevi i da izražava zadovoljstvo urađenim radovima, ništa mu ne vredi, jer će jednog dana o njemu pričati ne kao o gradonačelniku koji je otvorio najviše semafora u istoriji Novog Sada, već kao o gradonačelniku za čijeg se mandata Novi Sad reklamirao na Pinku, u društvu sisodrmajućih pevaljki kao grad kulture i u društvu neopevanih kriminalaca kao bezbedan grad.

Drugo pitanje je svrsishodnost takve jedne reklame, ako zanemarimo činjenicu da prosečnog gledaoca Pinka nekakva kultura zanima manje nego vlasti u Srbiji da vrate ono što su komunisti oteli od naroda. Koga će i na šta takva reklama da privuče? Nekog beogradskog džibera koji će iz folkoteke da dotrči u Novi Sad, stane pred Miletića i vikne: "Kulturo, eve me!" možda? Ili nadrkanu beogradsku "kulturnu elitu" koja će posle gledanja reklame na Pinku da se materijalizuje u Novom Sadu i krene od vrata do vrata sa pitanjem "Dobar dan, čuli smo da je ovo grad kulture, znate li nešto više o tome, i gde možemo da naručimo deset kultura s lukom"? Još bih nekako mogao da shvatim da reklamiraju neku pozorišnu predstavu, kakav koncert ili nešto slično, pa da oni koji vide reklamu možda dođu, kupe kartu i tako barem malo isplate uložene pare. Ovako je potpuno neisplativo, jer sekunda na Pinku košta bezmalo kao i metar asfalta za kojim vape bušne novosadske ulice.

Bilo bi jako lepo da predsednik gradske vlade Branislav Pomoriški izađe pred građane i objasni im otkud mu ideja i pravo da naše pare troši na televiziji Pink, baš kao što bi bilo jako lepo da ministarka za energetiku Kori izađe pred građane i objasni im kako to struja nije poskupela, a ja uz istu potrošnju dobio 300 dinara veći račun. No, taj film nećete gledati, jer i dalje na vlasti imamo lažove, manipulatore, lopove, prevarante, pinkolize i ostalu bagru koja se na vlasti ponaša u dlaku isto kao i onaj kojeg smo 5. oktobra pre dve godine propustili da obesimo na Terazijama. Srećom, tu su bilbordi da nas podsete da se na greškama uči. (021)

[reakcije]

 


© 2002, B92