ZAKLJUCCI I PREPORUKE ZA JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS U SRBIJI

Radio-televiziju Srbije trebalo bi da zameni radiodifuzni javni servis, prema definiciji Saveta Evrope, koji ce raditi u interesu svih gradana kojima ce i biti odgovoran za svoj rad. U ovom dokumentu se buduci javni radiodifuzni servis naziva Javnim Radio-Televizijskim Sistemom Srbije. (JRTSS)

U procesu tranzicije, vitalni znacaj ce imati pomoc onim medijima koji su, u godinama kada je RTS bio pod potpunom politickom kontrolom, gradanima obezbedivali objektivne informacije i analize, bez politickih manipulacija.

Ovi mediji su zastupali sustinske vrednosti javnog servisa, u krajnje teskim, a ponekad i opasnim uslovima. Mnoge od ovih lokalnih radio i televizijskih stanica su i same javni mediji. Trebalo bi doneti odgovarajuce propise kojima bi se regulisao njihov buduci status.

Buduci javni radio-televizijski servis ce imati vrlo malo slicnosti sa danasnjim RTS-om. Uspostavljanje istinskog javnog servisa nece biti moguce bez odlucnog, cak i hrabrog delovanja narodne skupstine i vlade. Pitanja koja treba resavati u ovom procesu s vremenom ce samo postajati sve slozenija. Ako vec u narednim nedeljama u tom poslu ne bude dovoljno odlucnosti, nece biti mnogo izgleda na uspeh, cime ce se ugroziti javni interes i otezati normalizacija rada svih elektronskih medija. Vlasti bi trebalo da demonstriraju svoju odgovornost i viziju time sto ce hitno iskoristiti mogucnosti koje se na ovom polju otvaraju.

Konkretno, ucesnici konferencije su se slozili oko sledecih tacaka:
1. Srbiji je potrebna nova medijska regulativa, u skladu sa visokim medunarodnim standardima, na cije postovanje se ona obavezuje. Ovom regulativom bi se uspostavio javni radiodifuzni servis. Prilikom pripreme zakona, narodna skupstina i vlada trebalo bi da saraduju sa strucnjacima iz nevladinog sektora. Kao sto je potvrdeno na konferenciji, na raspolaganju ce biti medunarodna ekspertiza na ovom polju.

2. JRTSS bi trebalo da bude uspostavljen kao javno preduzece, odgovorno javnosti, koje uziva institucionalnu autonomiju i uredivacku nezavisnost. Postoje razliciti modeli finansiranja i upravljacke strukture koji omogucavaju ostvarenje navedenih principa. Ucesnici konferencije razmatrali su pojedine modele, a slozili su se da javni servis pre svega podrazumeva odredenu vrstu sadrzaja, to jest sirok opseg programa koji se sastoji od informacija, obrazovnih, kulturnih i zabavnih sadrzaja pristupacnih svim gradanima. Organizaciona struktura trebalo bi da omoguci obezbedivanje ovih sadrzaja.

3. Ucesnici konferencije se slazu da bi JRTSS trebalo da ima nadzorni odbor (Savet), kao i moguce druge organe upravljanja, uspostaviljene zakonom. Savet bi birao, i mogao da smeni, generalnog direktora. Clanovi Saveta imali bi ogranicene mandate koji se ne poklapaju sa mandatom tela koje ih bira. Sastav saveta trebalo bi da odrazava drustvo kao celinu, a ne bi trebalo da ga cine delegati s politickim ili bilo kojim drugim posebnim interesima. Aktivni politicari i drzavni funkcioneri ne bi trebalo da imaju mogucnost clanstva u Savetu.

4. JRTSS bi trebalo da se finansira iz javnih prihoda. Da bi se obezbedili kvalitet i raznovrsnost programa, ovi prihodi mogu biti uvecani prihodima od oglasavanja i sponzorstava, uz jasna i striktna ogranicenja, kao i drugim prihodima, kao sto su oni od prodaje sopstvenih programa.

5. JRTSS treba da bude mreza sa nacionalnim pokrivanjem. Da bi funkcionisao kao odrziv servis, bice mu potrebna najmanje po dva terestrijalna televizijska i radio kanala. Drugi kanal televizije trebalo bi u znatnom obimu da ukljuci regionalne i lokalne sadrzaje, ukljucujuci i programe na jezicima manjina.

6. JRTSS bi trebalo da se usmeri na obavljanje svoje sustinske uloge i da bude lisen obaveze dodatnih aktivnosti. Takode, transmisionu mrezu bi trebalo pretvoriti u samostalno preduzece, uz propisivanje okvira koji ce obezbediti da se njeni kapaciteti koriste na najbolji nacin.

7. Ucesnici konferencije veruju da bi uloga RTS-a proteklih godina trebalo da bude podvrgnuta transparentnom preispitivanju. Taj proces mogla bi da vodi nezavisna grupa profesionalaca ili uglednih naucnih radnika.

PREDLOG ZAKLJUCAKA (PREPORUKA) PRVOG PANELA KONFERENCIJE

Prva podsekcija:
ˇ Posto je bez usvajanja novog, koherentnog plana namene i distribucije frekvencija nemoguce uvesti red u etar, vazno je da nadlezni organ pocne da radi na tome sto je pre moguce.

ˇ Potrebno je izvrsiti regionalnu koordinaciju frekvencija sa susednim zemljama, kako bi se razjasnila sva sporna pitanja.

ˇ Potrebno je u punoj meri ostvariti tehnicko-tehnolosko jedinstvo emisionih sistema. Takodje, potrebno je usvojiti novi set osnovnih tehnickih standarda za emitovanje i utvrditi tehnicke standarde produkcije.

ˇ Nadleznost za donosenje frekventnih planova treba da bude ili na nivou federacije ili na nivou republika. Sadasnja situacija, u kojoj federacija, koja je odgovorna prema Medjunarodnoj uniji za telekomunikacije (MUT) a svoje odluke sprovodi samo u Srbiji, i u kojoj Crna Gora ima svoj Zakon o telekomunikacijama (koji ce ovih dana biti usvojen u Skupstini Crne Gore) i svoju Agenciju za telekomunikacije - nije prihvatljiva. Resenje ovog problema zavisice od medurepublickog dogovora.

ˇ Potrebno je ostvariti punu transparentnost u radu organa koji sacinjava radiofrekventni plan. On mora biti sacinjen tako da, uz postovanje medunarodne raspodele, omoguci najveci broj frekvencija za terestrijalno emitovanje. Plan treba da bude objavljen u sluzbenom glasilu.

ˇ U domenu novih tehnologija neophodno je sto pre usvojiti nova zakonska resenja.

Druga podsekcija:
ˇ Sadasnji sistem dodele frekvencija je neadekvatan te ga treba sasvim napustiti. Novi sistem, zasnovan na evropskim iskustvima, tek treba da bude napravljen. Nikakva reforma postojeceg sistema ne moze da pruzi zadovoljavajuce rezultate.

ˇ Buduce propise i novi sistem treba ustrojiti prema vazecim evropskim standardima, pri cemu treba oformiti nezavisno regulatorno telo koje bi odlucivalo o dodeli dozvola elektronskim medijima za zemaljsko emitovanje, kablovskim distributivnim sistemima i satelitskim operaterima. Ono mora biti potpuno nezavisno od izvrsne vlasti, i jedina kontrola nad njegovim radom bila bi u rukama suda. U njemu moraju biti ugledni eksperti i predstavnici civilnog drustva. Clanovi nezavisnog tela ne bi mogli biti funkcioneri drzavnih organa, politickih stranaka, kao ni vlasnici, akcionari, direktori ili zaposleni u medijima, kako stampanim tako i elektronskim. Ono takode mora imati jasno definisane kriterijume za odlucivanje u zakonu kojim ce se urediti radiodifuzija. Rad regulatornog tela mora biti potpuno javan i transparentan.

ˇ Neophodno je izvrsiti reviziju svih dosadasnjih dodela frekvencija na upotrebu i odmah usvojiti prelazna resenja koja treba da omoguce jednaku polaznu poziciju svim postojecim stanicama za ucesce na prvoj dodeli po novim propisima. Posebno je potrebno preispitati ugovore o poslovnoj i tehnickoj saradnji koje su sa RTS-om, radi emitovanja, zakljucile privatne RTV stanice.

ˇ Osnov novog sistema mora da bude transparentan radiofrekventni plan, kao sto je preporuceno u podsekciji 1.

ˇ Novi sistem treba da jasno razlikuje postupak dodeljivanja dozvola radiodifuznim organizacijama (programski kriterijum) i postupak izdavanja dozvola za predajnike i linkove (tehnicki kriterijum). ˇ Nadleznost za davanje dozvola od nezavisnog regulatornog tela treba da bude na republickom nivou, bez obzira na to da li dozvole za predajnike i linkove izdaje republicki ili savezni organ.

ˇ Za koriscenje frekvencija novim propisima treba uvesti naknade, ali one moraju biti primerene ekonomskom potencijalu trzista. Visina naknade moze zavisiti od sadrzine programa.

------------------------------

* "Konferencija Mediji za demokratsku Evropu - Transformacija elektronskih medija u Jugoslaviji" deo je sireg projekta stvaranja strategije promena u medijskoj sferi, na kojem radi veliki broj strucnjaka i profesionalnih organizacija iz zemlje i sveta.