GOVOR PREDSEDNIKA SRJ VOJISLAVA KOSTUNICE NA OTVARANJU KONFERENCIJE "MEDIJI ZA DEMOKRATSKU EVROPU"

Dragi prijatelji, saborci, dame i gospodo,

Rec "saborci" na pocetku mog obracanja na ovom skupu odredjuje, nadam se sasvim precizno, moj stav prema medijima. Uveren sam da mediji imaju ogromnu i maltene kljucnu ulogu u demokratizaciji drustva. Kao politicar liberalne orijentacije i pazljivi citalac De Tokvila, kao pobornik istinskog drustvenog pluralizma, ne mogu a da ne ukazem na tu ulogu. Sloboda koju smo kao narod i drzava osvojili 24. septembra tesko da bi smo osvojili bez pomoci medija.

Moram, medjutim, da ukazem i na jedan paradoks. Koliko god su demokratskim snagama nezavisni mediji pomogli da valjano artikulisu svoj program i predstave ga gradjanima, toliko su im pomogli i oni mediji koji su se svojski zalagali za ocuvanje vlasti bivseg rezima, upregavsi se u najcrnjem totalitarnom maniru u njegova kola. Do te su mere preterivali u blacenju opozicije i velicanju Milosevica, da im se vise nije verovalo ni kada je rec o najobicnijim objavljenim podacima. To sto su oni opisivali jednostavno nije bila stvarnost, vec nekakav izmisljeni, paralelni svet simuliran u Zabranjenom gradu, na Dedinju ili Crnom vrhu, svejedno. Prosto receno, preigrali su. Potcenili su citaoce, gledaoce i slusaoce na isti nacin na koji je komunisticki rezim, od rata do oktobra ove godine, potcenjivao narod. Nisu bili svesni da postoji jedna druga, istina skrajnuta, ali autenticna Srbija. Srbija koja nije prost zbir simulakruma. Prenebregli su je u svojoj oholosti.

Autoritarni rezimi ruse ili bar prljaju sve institucije kojih se late. To se dogodilo i kod nas. Otud je ovo vreme istinskog izazova za sve nas. Moramo da prikupimo i sacuvamo ostatke svega – drzave, privrede, politickih, drustvenih, naucnih i kulturnih institucija. Medijskih takodje. Novo, oslobodjeno drustvo zahteva i zavredjuje i novu medijsku scenu. Kao sto drzavu i drustvo treba izleciti i ozdraviti, treba ozdraviti i medije. To je vas posao, kojim cete istovremeno pomoci da i samo drustvo bude zdravije. Nijedan posao koji nam predstoji nije lak, toga moramo biti svesni. A odgovornost je ogromna.

U nasem Ustavu iz 1888. i, potom, u Ustavu iz 1903. pisalo je "Stampa u Srbiji je slobodna". Tako i sada treba da bude. Mediji treba da budu zaista slobodni i zaista nezavisni.

Sloboda, medjutim, podrazumeva odgovornost. Slobode, zapravo, nema bez odgovornosti. Odgovornosti za verodostojnost objavljenih informacija, nepristrasnost, postovanje privatnosti, postovanje licnosti i citateljske, odnosno gledateljske, odnosno slusateljske publike i licnosti ljudi o kojima se izvestava. Govorim o informacijama. Komentari su, naravno, druga stvar.

Nezavisnost takodje podrazumeva odgovornost. Odgovornost prema publici, sopstvenoj kuci, sopstvenoj drzavi, trzistu. Uveren sam da mediji, ako su stvarno dobri i objektivni, moraju biti finansijski nezavisni. Dakle, ne mogu niti na drzavnima, ni na stranim jaslama. To je jedini nacina da opstanu u sluzbi istine i da pomognu demokratizaciju. To je, uostalom, i jedini nacin da i sami budu demokratski. Transparentnost finansijskih tokova jedan je od preduslova funkcionisanja pravne, demokratske drzave. Ne verujem da izdrzavani mediji mogu da budu objektivni i nepristrasni, toliko poznajem ljudsku prirodu. Zato pomoc nasim medijima, i strana i domaca, treba da bude data kroz programe za restrukturisanje i obucavanje novinara i drugih strucnjaka. Ne verujem da novinari treba da budu drustveno politicki radnici, kao u Brozovo vreme, niti ostrasceni kriticari svega postojeceg. Ni jedno ni drugo resenje nije dobro, bas zbog ogromne moci koju mediji imaju i treba da imaju.

Da se vratim, na trenutak, na onaj paradoks o kome sam govorio: Milosevicevi ili promilosevicevski mediji, u mnogome su pomogli rusenju njegovog rezima, ne samo time sto su izmisljali svet i krili istinu od javnosti, nego i time sto su njega samog zavaravali. Ta otudjenost vlasti, do koje, na zalost, veoma lako dolazi, pogubna je kako za drustvo, tako i za politicare. Demokratsko drustvo, srecom, lako moze da se oslobodi otudjenih politicara. Njima je, medjutim, sigurno tesko da se oslobode te lazne predstave o sebi. Iskreno se nadam da ja u tim nevoljama nikada necu biti. Siguran sam, zapravo, da cete mi vi u tome pomoci i da cemo, svi zajedno, izgraditi jednu lepu i pomalo dosadnu zemlju u kojoj sve ima pravu meru.