Organe zaveštalo oko 100 ljudi

BEOGRAD - Krajem 2002. godine Vojnomedicinska akademija u Beogradu pokrenula je akciju zaveštanja ljudskih organa i izdavanja donorskih kartica. Svaki davalac bi stalno nosio karticu kako bi njegovi organi, u slučaju nesreće ili iznenadne smrti, bili presađeni nekom bolesniku kojem će to popraviti život. Prvi su svoje organe zaveštali lekari, načelnik VMA general prof. dr Zoran Stanković i republički ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević. - Proteklih sedmica veliki broj građana javljao se na tel. 011/3670-784 sa željom da zavešta svoje organe za eventualnu transplantaciju - kaže za „Blic“ dr Neven Vavić, lekar sa VMA. Javljao se veliki broj građana iz unutrašnjosti, a VMA nije u mogućnosti da svima u kratkom roku obezbedi kartice kojih je do sada podeljeno nešto preko sto. Bilo je i onih koji su očekivali neku malu korist, privilegiju, besplatan pregled, kaže dr Vavić.

Pukovnik prof. dr Rajko Hrvačević ističe da stručna javnost, nakon javne diskusije, očekuje što skorije usvajanje zakona o transplantaciji ljudskih organa. Aktuelni zakon, na primer, obavezuje lekara da traži saglasnost rodbine prilikom uzimanja bubrega, dok novi zakon precizira proceduru uzimanja i transplantacije organa sa kadavera, kao i donorstvo sa kadavera.

- Model koji je primenila Slovenija daje odlične rezultate i uz male izmene mogli bismo i mi da primenimo sličan model i kandidujemo se za ulazak u asocijaciju „Eurotransplant“ - ističe dr Hrvačević.

Godišnje, uz već postojećih 3.500 hroničnih bubrežnih bolesnika na dijalizi, registruje oko 300 novih pacijenata. Za njih je transplantacija povratak u život, a za zdravstveni fond ogromna ušteda, ističe on i dodaje da bi VMA mogla u toku jedne godine da presadi oko 150 bubrega. Dr Hrvačević smatra da je neophodan nacionalni centar za transplantaciju koji bi se finansirao iz budžeta i bio u ingerenciji Vlade, kao što je i u drugim zemljama. Potreban je i nacionalni koordinator, jaka informatička logistika, banka podataka, dobra oprema, obučeni kadrovi, mobilna hirurška ekipa, mreža ustanova (KCS, VMA, KC Novi Sad, Institut „Dedinje“, kojoj bi se priključile i druge ustanove kao i Crveni krst) kako bi u hitnim slučajevima moglo sve dobro da se organizuje - od uzimanja organa sa kadavera, do prenošenja u posebnim uslovima i brze hirurške intervencije.

- Reč je o osetljivoj problematici koja zakonski mora da se uredi po evropskim standardima. Nacrt zakona bi trebalo do kraja ove godine da se usvoji, prethodno očekujemo učešće stručne javnosti u raspravi - ističe za „Blic“ doc. dr Dragan Marisavljević, pomoćnik ministra u Republičkom ministarstvu zdravlja. Svaki građanin koji zavešta svoje organe, ističe on, potencijalno može popraviti život petorici teških bolesnika, napominjući da su najugroženiji hronični bubrežni i oftalmološki bolesnici. Potrebno nam je, dodaje dr Marisavljević, bar četiri-pet miliona donora, jer na milion registrovanih davalaca može se računati na 40-60 bubrega za presađivanje, a postoji mogućnost i presađivanja jetre, srca, rožnjače, pankreasa, kostiju...

Afirmisati zaveštanje

- Afirmacija zaveštanja organa, kao u slučaju davalaštva krvi, kada su članovi Vlade to uradili pred kamerama, potrebna je i ovde, jer davalaštvo krvi i jeste preteča transplantacije organa i tkiva.

Španija je u organizaciji transplantacije najdalje otišla, a u propagandi zaveštanja organa učestvuju mnoge javne ličnosti, na primer, Plasido Domingo. Film „Sve o mojoj majci“ Pedra Almodovara takođe je u funkciji ove propagande, ali jezikom umetnosti - podseća dr Marisavljević.