Danas, 28. januar 2004
Istraživanje kao misija

Antonela Riha, novinar Radija B92, dobitnik je novinarske nagrade "Jug Grizelj" za 2003. godinu, koju dodeljuje fondacija "Jug Grizelj", koju su osnovali njegova porodica i prijatelji. Nagrada se dodeljuje za najviša dostignuca u istraživackom novinarstvu u službi razvijanja prijateljstva medu ljudima i uklanjanja granica medu narodima.

- Meni je ovo prva novinarska nagrada i potpuno sam oduševljena, posebno zato što je Jug Grizelj covek koji je novinarska "gromada". To je velika cast za mene - rekla je Riha za Danas i dodala da je fascinantno da se neko osvrce na ljude u radiju, ali da je "i to deo price devedesetdvojke".

Antonela Riha rodena je u Kotoru 1. februara 1963. godine. Završila je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

- To je bila nauka koja je u sebi sadržala sva moja interesovanja, od istorije do etnogeneze. Kada je savladaš možeš da razumeš mnoge savremene procese. Kada bih ponovo krenula da studiram ponovo bih to izabrala - kaže Antonela Riha.

Od 1989. godine bavi se novinarstvom. Karijeru je pocela u Radio Beogradu, gde je, kako kaže, prošla sve programe - "od zabavnog do informativnog, od anketa do vodenja programa".

Krajem 1992. godine, tokom cistke u Radio Beogradu, napušta ovu radio-stanicu, a od proleca 1993. godine radi u Fondu za humanitarno pravo, kao istraživac. Po sopstvenom priznanju, posao istraživaca podrazumevao je traganje za svedocima i žrtvama ratnih zlocina. Tokom istraživanja boravila je u Bosni, Sandžaku i na Kosovu. Fond za humanitarno pravo napustila je u leto 1996. godine.

- Od 1. avgusta 1996. godine pocela sam da radim u Radiju B92. Taj dan sam zapamtila, jer je to bila jedna od mojih velikih odluka - objašnjava Riha i naglašava da je dugo bila novinar-terenac i da je od 1997. godine, pa do 24. marta 1999. godine izveštavala sa Kosova.

- Novinar mora da radi sve i da zna da radi sve - kaže.

O svom najvecem profesionalnom uspehu kaže:

- Kada podvucem crtu, mislim da je sve bilo vrlo pošteno i profesionalno i da nije bilo situacije kada se nisam ponašala kao novinar. Raditi za Radio B92 je na hiljadu nacina bio izazov. Kada sve to preguraš, to je veliki uspeh ako si u dobroj sredini. Radim u redakciji u kojoj se stalno diskutuje, debatuje ili kritikuje ako si pogrešio, ili te hvale ako nešto dobro uradiš - istice Riha koja ureduje i vodi jednu od najpopularnijih emisija Radija B92 Kažiprst.

Kada govori o tome šta ocekuje od sagovornika ona istice da je posao novinara, osim vesti, da pokuša da "otvori" sagovornika da "najjasnije iznese stav".

- Ne svida mi se novinarstvo u kome novinar dovede sagovornika da bi ga izvredao. Novinar treba da bude provokativan, ali cilj je da ga navedem da kaže šta misli i šta mu je ideja. Vecina politicara ne ume da se ponaša i u studio dolaze da bi se nadmetali sa novinarima. Moje je da postavim pitanje. Nisu svi politicari nevaspitani, mada ih ima dosta takvih. To je njihova legitimacija kako oni sebe predstavljaju kada dodu u studio - naglašava Riha.

Voli da stalno pronalazi nove pisce, a od omiljenih izdvaja Džulijana Barnsa i Jana Mekjuana. Kao omiljenu izjavu politicara citira antologijsku izjavu Vuka Draškovica, predsednika SPO, iz vremena kada je bio potpredsednik Savezne vlade, datu stranim novinarima tokom NATO bombardovanja: Don’t mix frogs and grandmothers!; ali i Vojislava Koštunicu, predsednika DSS, koji je na pitanje o reformatorskim planovima buduce vlade rekao:

- Moje je tvrdo uverenje: bolje sporije, ali brže.

Aleksandar Roknić

Obrazloženje za dodelu Nagrade "Jug Grizelj" 2003. Antoneli Rihi

Mnogo toga bismo morali da započnemo rečima "sećam se". Ne zbog toga da bismo tražili utočište u prošlosti i memoriji, već da bismo mogli da vidimo kuda idemo. Kao da smo se sasvim približili onoj tački kada između prošlosti i budućnosti ima sve manje razlika osim, možda, sećanja na ono što je bilo.

Ko se još seća duela između Antonele Rihe i Vojislava Šešelja, iz februara 2000. godine, kada su novinari bili optuženi da su saučesnici ubistva Pavla Bulatovića?  Sećam se... da su, nekako, novinarke najviše izazivale izlive besa i nesuzdržane mržnje goropadnih silnika sa naše političke scene. Ima u tim reakcijama, svakako, mnogo toga što je najmanje pitanje političkog uverenja.

Godina 2003. takođe je postala deo sećanja. Po čemu ćemo je pamtiti? Pre svega po tome što je ubijen Zoran Đinđić, što je pala prva demokratska Vlada u Srbiji i što su održani vanredni parlamentarni izbori. Tragični, teški utisak koji ostavlja ova godina pojačava porast nacionalizma, ksenofobije i konzervatizma. Sukobi vlasti i medija bili su svakodnevna pojava. Mediji su tvrdili da su ugroženi. Isto je tvrdila i vlast. Proizvodile su se afere, stvarne i izmišljene, zatvarale i pokretale nove-stare novine. Ono što je odvratno i neukusno postalo je mera uspešnog a ono što je uzdržano i profesionalno postalo je mera dosadnog i prevaziđenog novinarstva. Pošto više nema tabu-tema i cenzure, vreme je da neki novinari i urednici ispitaju izdržljivost stomaka. Intervjui su postali komentari a komentari automatsko pisanje.

Najveća mera hrabrosti i sposobnosti u novinarstvu danas je u odgovornosti. To je istovremeno i odgovornost prema sopstvenoj profesiji i odgovornost prema javnosti i društvu u kojem živimo. Kad nema takve odgovornosti, nema ni stvarno velikog i značajnog novinarstva.

Antonela Riha je u svom radu, pre svega, spojila ovu odgovornost sa hrabrošću i veštinom. Ona je tako radila godinama. U najtežim godinama, 

od 1997. do 1999. izveštavala je sa Kosova. Njena radio emisija "Kažiprst" za kratko vreme je postala najslušanija možda i zbog toga jer se o našem dnevnom novinarstvu govori sasvim otvoreno. Setimo se još kako je Antonela Riha vodila  emisije "Yutopija" i "Intervju dana". Uvek je to bilo odmereno, jednostavno, i direktno. Antonela Riha, za razliku od nekih kolega, dobro zna da novinar ima pravo da postavi svako pitanje, ali ne i da komentariše odgovore. Ista je stvar i sa činjenicama. Ili ih znate ili ih ne znate. Potrebno je da se navedu a ne da se tumače.

 Antonela Riha je do pre neki dan bila urednik informativnog programa Radio B92. A informativni program Radija B92 predstavlja standard našeg radio novinarstva. U tom je smislu Antoneli Rihi sigurno bilo lakše nego mnogim kolegama koje rade u drugim medijima. Radio B92 je svakako okruženje koje stimuliše novinare na podvige.

 Pravi izazov, međutim, tek dolazi. Bojim se da će i medijsko i politčko okruženje biti sve nemilosrdnije prema novinarima i medijima koji imaju i odgovornost i talenat i hrabrost. Antonela Riha srećom nije tako usamljena među našim novinarima. Ova nagrada je samo pokušaj da se novinari kao što je ona ohrabre i podrže da nikada ne odustanu. I da osete da nisu usamljeni u svojoj memoriji i doslednosti.