verzija za stampu 

Beograd 30. novembar 2001.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija u saradnji sa Savetom Evrope pristupila je projektu pravljenja novinarskog kodeksa elektronskih medija. Na prvoj radionici, pored predstavnika ANEM-ovih stanica, ucestvovali su i predstavnici drugih medija. Rezultat radionice je radna verzija kodeksa.

U ovaj proces zelimo da ukljucimo i predstavnike drustva, narocito onih segmenata koji se na razlicite nacine bave zastitom nemocnih, manjina, obespravljenih, kao i onih koji se bave negativnim kretanjima u drustvu, a sto je vazno i za ponasanje i za funkcionisanje medija.

Molim vas da do 15. decembra posaljete svoje razmisljanje i komentare o radnoj verziji kodeksa kako bismo dobili dodatne ideje i korekcije eksperata iz razlicitih oblasti. Potom ce se u okviru ANEM-a uraditi zavrsna verzija koja ce biti ponudjena i drugim medijima na potpisivanje.Ovaj kodeks bi trebalo da pomogne i uspostavljanju zakonodavne strukture, ali i kao pravac za formiranje nezavisnih institucija koje bi trebalo da oblikuju zakonodavnu buducnost elektronskih medija i novinara na ovim prostorima.

S postovanjem
Veran Matic
glavni i odgovorni urednik RTV B92

Uredjivacki kodeks elektronskih medija


Preambula:

Sloboda izrazavanja i informisanja zagarantovane su Ustavima SR Jugoslavije i Srbije i podrazumevaju slobodu informisanja, izrazavanja misljenja i pravo na kriticki stav. Urednici, novinari i svi stvaraoci programa u elektronskim medijima moraju biti neprestano svesni odgovornosti koju imaju prema javnosti i svoje duznosti da sacuvaju integritet medija. Oni moraju da izvrsavaju svoje obaveze najbolje sto mogu u skladu sa svojim mogucnostima i uverenjima i ne smeju dozvoliti da na njihov rad uticu licni problemi niti pritisci bilo kakve vrste – politicki, ekonomski ili bilo kakvi drugi.

Ovi principi su odraz profesionalne etike medija. Oni obuhvataju duznosti, u granicama Ustava i medjunarodnih obaveza, u cilju odrzanja polozaja elektronskih medija i posvecenosti slobodi medija. Kroz ove principe izrazena je obaveza medija da budu odgovorni prema javnosti i da sluze interesima svih oblasti drustva.

Tacnost

• Izvestavanje mora da bude cvrsto zasnovano na cinjenicama potkrepljenim dokazima. Generalno, dva izvora bi trebalo da potvrde informaciju pre nego sto bude objavljena. Tacnost cesto podrazumeva vise nego odgovor na pitanje da li su cinjenice verodostojne. Sve informacije bi trebalo dobro odmeriti da bi se doslo do istine o onome o cemu se izvestava ili sta se opisuje.

• Tacnost je vaznija od brzine, pogotovu kada je u pitanju bezbednost ljudskog zivota.

• Kod spornih informacija i misljenja mora biti objavljen izvor.

• Ukoliko postoje zakonska ili neka druga ogranicenja za objavljivanje informacija to se javnosti mora staviti do znanja.

• Novinar bi trebalo da tezi da bude nepristrasan u izvestavanju i da se postara da svako znacajno misljenje ili stav bude ukljucen u izvestavanje. U situacijama kada je nemoguce doci do informacije, misljenja ili stava nekog od ucesnika u prici, novinar mora obavestiti javnost o tome. Isto tako, ako neko od ucesnika u prici odbija da saradjuje, to mora biti naznaceno.

Pravednost

• Urednici i novinari bi trebalo da se postaraju da vest (cinjenicno izvestavanje) bude jasno odvojena od misljenja.

• Novinar se mora postarati da sporna informacija bude razjasnjena iz svih uglova.

• Licno uverenje i stavovi novinara ne smeju da uticu na izbor price i nacin na koji se prica predstavlja.

• Javnost ne bi trebalo da u prici prepozna licno ubedjenje ili stav novinara.

• Novinari se moraju snazno suprotstaviti onima koji ne priznaju ljudska prava ili zastupaju diskriminaciju bilo koje vrste prema bilo kojoj grupi.

• Novinari imaju obavezu da zastite svoj izvor informacija u situaciji kada bezbednost te osobe moze biti dovedena u pitanje. U slucajevima gde se izvestava o navodnima kriminalnim aktivnostima, trebalo bi potraziti savet pravnika.

• Novinari moraju da postuju obecanja data svom izvoru. Na primer, ako smo dobili “nezvanicnu” informaciju od izvora, takva informacija ne sme biti upotrebljena na nacin koji bi otkrio identitet tog izvora.

Licna etika

• Novinari i urednici ne smeju biti aktivni clanovi politickih partija niti smeju biti javno dovodjeni u vezu sa njima. Isto vazi i za druge interesne grupe kao sto su ekonomske, verske... 

• Novinari bi trebalo da se sami iskljuce iz bilo koje price koja se odnosi na pojedince ili organizacije sa kojima su oni povezani. Ukoliko uprava ili vlasnik stanice imaju veze sa bilo kojim pojedincem ili organizacijom koji su predmet price, to bi trebalo u prici jasno staviti do znanja.

• Novinari ne bi trebalo da prihvataju bilo kakve licne poklone ili usluge od bilo kog pojedinca ili organizacije koji se mogu pojaviti u novinskoj prici.

• Novinari ne smeju koristiti svoj polozaj radi licne koristi bilo koje vrste.

• Elektronski mediji bi trebalo da budu vrlo oprezni po pitanju ponuda za poslovna putovanja. Donator (ekonomski ili bilo koji drugi) ne sme odredjivati koji ce novinar biti odabran u takvom slucaju, niti na koji ce nacin izvestavati, tj. da li ce uopste izvestavati.

Vlada, politika i politicari

• Urednici i novinari ne smeju biti aktivni clanovi politickih partija, niti smeju biti javno dovodjeni u vezu sa njima (vidi “Licna etika”, tacka 1).

• Urednici moraju da zadrze potpunu kontrolu nad sadrzajem i kontekstom informacija koje se objavljuju. Niko ne sme odredjivati uslove svog ucesca.

• Urednici i novinari moraju biti otvoreni i posteni prema javnosti i moraju staviti do znanja ukoliko postoje neke posebne okolnosti. Na primer, ukoliko politicar odbija da ucestvuje u zajednickoj debati iz bilo kog razloga, planirani program se mora emitovati, ali se mora objasniti odsustvo tog ucesnika.

• Urednici i novinari moraju biti otvoreni i posteni prema svim ucesnicima u programu i moraju im objasniti okolnosti i kontekst njihovog ucesca. Na primer, ukoliko je politicar pozvan da ucestvuje u programu o turizmu, nije u redu menjati prirodu pitanja bez prethodnog upozorenja. Isto tako, ukoliko se snimljeni materijal montira pre prikazivanja, trebalo bi biti veoma pazljiv da stavovi ucesnika budu prikazani na pravi nacin. Medjutim, ucesnici nemaju pravo da odredjuju nacin na koji ce materijal biti montiran ili predstavljen.

• Politicki program, bez obzira da li je placen ili besplatan, mora biti strogo ogranicen, pravilno rasporedjen i sa obaveznom naznakom.

• Ukoliko je politicki program placen, to mora biti jasno potpisano (TV) ili najavljeno (radio). Ovo se odnosi na sve oblike placenog programa, bilo da su u pitanju politicke partije, politicari ili bilo koja druga interesna grupa ukljucujuci i komercijalne.

• Mediji bi trebalo da se ujedine u naporima pruzanja otpora pritisku vlade, politickih partija i drugih interesnih grupa, ukljucujuci i komercijalne.

• Urednici i novinari moraju da pruze otpor vladi u nastojanjima da pod plastom zastite nacionalnog interesa sprece izvestavanje o odredjenim dogadjajima. Na primer, ako novinar otkrije da vladino ministarstvo priprema izvestaj o tome da je ovogodisnja zetva propala, vlada moze da iznese stav da je u nacionalnom interesu da se ta informacija ne objavi, jer moze da izazove paniku i negativno utice na privredu zemlje. Pristajanje na ovaj zahtev bice u interesu vlade, a ne u nacionalnom interesu.

• Cenzura je izricito zabranjena Ustavom i urednici i novinari bi trebalo da se odupru pokusajima mesanja u njihov rad u normalnim okolnostima.

• Elektronski mediji, na prvom mestu, imaju odgovornost prema javnosti. Sto je stepen njihove odgovornosti veci, to su manje podlozni uticajima sa strane.

Razlicitosti i nacin izvestavanja

• Elektronski medija imaju posebnu odgovornost prema javnosti da budu verodostojni, nepristrasni i da jasno razdvajaju cinjenice od misljenja kada izvestavaju o razlicitostima, rasizmu, verskoj netrpeljivosti i drugim oblicima diskriminacije.

• Stanice moraju da insistiraju na zabrani svih oblika diskriminacije, ukljucujuci i one zasnovane na etnickim, verskim ili politickim razlicitostima.
  (Primedba autora – mozda bi trebalo u tacku 2 ukljuciti pol, mentalnu ili fizicku hendikepiranost i seksualnu orijentaciju)

• Elektronski mediji moraju da izbegnu upotrebu stereotipa kada izvestavaju o bilo kojoj grupi i da se snazno suprotstave istima kada ih izrazavaju sagovornici u intervjuima i diskusiji.

• Elektronski mediji moraju da izbegavaju pezorativno izrazavanje u svim programima. Na primer, Albance nikada ne bi trebalo zvati “Siptarima” niti Rome “Ciganima”.

• Etnicku pripadnost, ili neku drugu karakteristiku grupe ne bi trebalo pominjati ukoliko nije vazna za pricu. Na primer, u obicnim pricama o kriminalu ovo je retko kad vazno.

• Ako sagovornik u svojoj izjavi koristi pezorativne izraze i karakterizaciju, stvaraoci programa bi trebalo dobro da razmisle da li da emituju takav materijal. Ukoliko je takva izjava kljucna za pricu, onda mora biti objavljena.

• Elektronski mediji bi trebalo da budu vrlo odredjeni u imenovanju grupa koje su pocinile nasilje. Uvek moraju reci “OVK je preuzela odgovornost za napad”, a ne Albanci, - ili IRA, a ne Irci.

• Elektronski mediji bi trebalo da izbegavaju koriscenje izraza “takozvana” OVK ili “IRA” jer to izrazava stav prema toj organizaciji.

• Elektronski mediji bi trebalo da koriste inicijale ili skracenice kad god je to moguce, kako ne bi promovisali izraze kao “Oslobodilacka” u skracenici OVK ili “Irska” u skracenici IRA.

• Elektronski mediji bi trebalo da ponude priliku za odgovor grupi kojoj je naneta uvreda, cak i onda kada je uvredu naneo sagovornik, a ne predstavnik stanice. Na primer: "u svom govoru, Patrijarh Srpski, gospodin Pavle nazvao je Crnogorsku pravoslavnu crkvu jeretickom". Crnogorskoj crkvi bi trebalo ponuditi priliku da odgovori.

• Elektronski mediji ne bi trebalo da izjednacavaju naciju i drzavu sa verom – Srbi mogu biti i ateisti i protestanti, katolici, jevreji, muslimani, kao i pripadnici drugih veroispovesti, a ne samo pravoslavni hriscani.

• Elektronski mediji, urednici i novinari moraju da pruze svim grupama i oblastima drustva u svim programima kako pravedno i jednako izvestavanje, tako i isti takav pristup.

Predlog dodatnih tema za diskusiju

• Kada se, iz bilo kog razloga objavi pogresna informacija, stanica bi trebalo da ispravi gresku sto je pre moguce. Ukoliko se pogresna informacija odnosila na pojedince ili organizaciju, bilo bi pozeljno izvinjenje.

• Elektronski mediji bi trebalo da se odupru pritisku iz ekonomskih interesa kao i pritisku bilo koje druge interesne grupe.

[posaljite komentar] [vasi komentari]