IZIT: Realan kurs 150 dinara za EUR

Saradnik tog instituta Saša Đogović i direktor IZIT-a Miloje Kanjevac su ocenili da "nerealno održavanje" kursa dinara na ispod sto dinara za jedan evro ide na ruku uslužnim delatnostima, velikim trgovačkim centrima iz inostranstva i uvozničkom lobiju i dovodi do zaduživanja stanovništva i države.

"Da bi Srbija izašla iz krize neophodno je napustanje branjenja dosadašnje politike stabilnosti deviznog kursa i ozbiljnog kresanja javne potrošnje putema transformacije javnih preduzeća i smanjenja administracije", ocenili su oni. Đogović kaže da je dobro da dinar nastavlja da gubi na svojoj vrednosti, jer će se tako davati više prostora realnom sektoru - proizvodnji i izvozu. Proklizavanju domaće valute početkom 2010. godine doprinela je pre svega NBS, relaksiranjem svoje kreditno-monetarne politike i smanjivanjem referentne kamatne stope sa 10 odsto na 9,5 odsto, kazao je on.

NBS je u kriznom periodu trebala i treba da relaksira svoju kreditno-monetarnu politiku, jer to ide u pravcu polako fluktuirajućeg, plivajućeg kursa, koji će ići ka nekom ravnotežnom nivou, naglasio je on.

On je ukazao da je NBS u predkriznom periodu i većem delu 2009. godine zadržavala visoku referentnu kamatnu stopu, kako bi privlačila kapital poslovnih banaka, objašnjavajući da je na taj način domaća valuta jačana ili zadržavana na ujednačenom nivou uz manje fluktuacije.

Đogović je kazao da mora doći do "peglanja neravnoteže", jer se kurs može "braniti" samo pozajmljenim sredstvima, koja će kada budu potrošena, dovesti do još većeg pada dinara.

"Ako imate loše izvozne performanse gde dve trećine izvoza čine sirovine i repromaterijal i proizvodnju gde privatizacija nije dala rezultate, nego čak dovela i do procesa deindustrijalizacije, ne možete da očekujete da vam devizan kurs bude stabilan i jak", dodao je Đogović i dodao da je "devizni kurs ogledalo jedne privrede i da bi on bio stabilan, morate imati stabilnu privredu".

Problem i spoljni dug

Saradnik IZIT-a kaže da su glavni problemi srpske privrede nerealan kurs dinara i visok spoljnji dug. On smatra da će spoljni dug Srbije nastaviti da raste i ove godine, podsećajući da je ukupan spoljni dug krajem novembra prošle godine bio 33,2 milijarde dolara ili tri puta više nego u 2000. godini.

On je rekao da je prošle godine pod pritiskom ekonomske krize spoljnji dug javnog sektora bio za 14 odsto viši nego 2008. i dodao da bi da nije bilo aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) srpska privreda doživela finansijski i privredni kolaps.

"Ukoliko vlada ne disciplinuje javne finansije nakon aranžmana sa MMF-om, Srbija će se naći u još većim neprilikama", ocenio je on.

Stručnjaci IZIT-a su ukazali i da je povećanje ukupnih deviznih rezervi Srbije rezultat zaduženja, a ne stranih izvesticija i jačanja izvoza, čime se, kako su rekli, "obezbeđuje privid papirnate makroekonomske stabilnosti".

Stamenković o kursu: Ma kakvih 150!

Urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi Stojan Stamenković kaže da su nerealne procene da kurs evra bude 150 dinara, naglašavajući da je realan onaj kurs i ona cena koja se formira na tržištu.

"Ma kakvih 150! To što nekome kvari biznis planove pomeranje kursa od dva ili tri posto, to je njegov problem više nego problem i Centralne banke i Vlade", rekao je Stamenković.

Komentarišući polemike u domaćoj javnosti oko kretanje kursa dinara, Stamenković je ukazao da se pitanje svodi na to da li je NBS trebalo intenzivnije ili ne da interveniše. "Ja mislim da nije morala, jer ako bi mi vodili neku politiku intervenisanja na tržištu, tako da kurs ostane fiksan, na kraju bi bile potrošene devizne rezerve", smatra poznati ekonomista.

"Narodna banka je, koliko vidim, danas intervenisala i kurs evra nešto je manji u odnosu na jučerašnji, i ja ne vidim ništa dramatično sa kursom da se dogodilo", rekao je Stamenković.