Uvođenje EUR donosi žestoko sukobljavanje

Zagreb -- Ako se Zagreb upusti ka monetarnoj uniji, taj postupak bi mogao biti okončan za četiri-pet godina.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

No za razliku od vlade, mnogi ekonomisti upozoravaju da je evro projekat koji odgovara velikima, a ne maloj Hrvatskoj.

Hrvatska se primiče uvođenju evra umesto kune, barem ako se može suditi po istupu potpredsednice Vlade i ministarke ekonomije Martine Dalić. Ona je izjavila da je, po mišljenju vlade i Hrvatske narodne banke, dobar trenutak za konačno uvođenje evropske monete. Štaviše, dodala je da je upravo Hrvatska odličan kandidat za evro zbog strukture finansijskog sistema. Hrvatski građani, moglo se tako čuti, masovno štede u dotičnoj kontinentalnoj valuti, a njome obavljaju i veće transakcije, recimo kupoprodaju automobila i nekretnina.

Ipak, ne treba sumnjati da će se oko toga žestoko sukobljavati mišljenja u procesu najavljene javne rasprave o „evrizaciji“ – kako se postupak u Zagrebu kolokvijalno naziva. Reč je o monetarnoj politici i permanentnoj debati o pripadajućim ekonomsko-političkim ciljevima. S jedne strane dominiraju ekonomisti i ostali koji nalaze da je dosadašnji odnos prema tom području bio dobar. I koji ne nalaze ništa sporno što tako Zagreb udovoljava željama finansijskih centara moći, kao što su MMF ili Svetska banka.

Slepi pristanak na zavisnost

Na drugoj strani prevladava mišljenje da je takva monetarna politika fatalno naštetila hrvatskoj proizvodnji te izvozu. Suprotstavljena razmišljanja karakteriše još jedna očita činjenica: oni prvi su praktično konstantno, već preko dve decenije, izrazito zastupljeni u vlasti, političkoj i finansijskoj - Agrokor je tipičan primer takve politike koja zapravo podstiče uvoz.

Ovi drugi su listom marginalizovani, medijski i politički, a da pritom nije posredi naučna inferiornost. Jedan od oponenata vladajuće monetarne politike je i Drago Jakovčević, stručnjak s Katedre za finansije na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu:

„Hrvatska nije iskoristila potencijal koji pruža sopstveni novac, nego je slepo pristala na zavisnost od politike Evropske centralne banke. Time se odrekla i najvećeg uporišta svog suvereniteta. No, s izuzetkom mandata guvernera Pere Jurkovića, treba reći da je Hrvatska narodna banka oduvek bila sklona da se povinuje moćnijima, bilo da su nalozi dolazili iz Beča ili Budimpešte, Beograda ili Frankfurta“, iznosi Jakovčević, zaključujući kako su implikacije toga, nažalost, dalekosežne.

„Novac je oružje snažnije od vatrenog“, nastavlja on, „a zemlja koja ga se tako lako odriče, dakle, nije razvila odgovornost prema narodu. Znate, kad je Velika Britanija odbijala pristup evropskoj monetarnoj uniji, jednostavno su se opravdali frustracijom da na svojim novčanicama ne žele ništa osim svoje kraljice Elizabete. E pa ako ćemo tako, onda slobodno napišite da je Drago Jakovčević frustriran ukoliko mu na domaćoj banknoti više neće biti Radić ili Marulić.“

"Zbog takve kune se Slavonija iseljava"

Mimo ironije ovog našeg sagovornika, međutim, stoji ozbiljna procena potrebe da se obrati pažnja na određene inflacione stope: „Kuna je previše jaka, a mi smo valjda jedina zemlja koja je sistematski porušila svoje industrijske, proizvodne kapacitete i na njima izgradila trgovačke centre. Zato se Slavonija iseljava! Zato što više ne možemo konkurisati jeftinom uvozu i jeftinom evru! Ta valuta nije u našem interesu, ovakva kakva jeste, nego u interesu velikih igrača.“

Neven Vidaković, ekonomist sa Zagrebačke škole ekonomije i menadžmenta, smatra da je evro – sam po sebi – izuzetan projekat. „Tačnije, najveći ekonomski projekat svih vremena. No kad me pitate za njegovo uvođenje u Hrvatskoj“, kaže on za DW, „onda govorimo o konkretnom trenutku i konkretnom stanju EU na koje primarno treba obratiti pažnju. Ne samo ili prvenstveno na ono o čemu se izražava potpredsednica vlade. Jer, sve je tu tačno rečeno: mi smo zaista već intenzivno eurizirani, evro je ta nova marka koju sledimo.“

"Šta će uopšte biti sa evrom?"

„Vremenom će se, takođe, verovatno zadovoljiti i kriterijum manjeg duga Hrvatske obzirom da imamo državne finansije s praktično nula deficita te rast BDP“, napominje Vidaković, no odmah potom dodaje da nepoznanice ili čak već poznate opasnosti leže na drugoj strani, onoj EU. Jer, Hrvatska bi prema najavama stupila u proces uvođenja evra koji se teško može okončati pre 2022. godine. A takoreći niko ne zna ni kakvo će stanje u zoni evra vladati idućeg leta, kamoli za dalja četiri."

„Evropa ne zna odgovor kako će veoma zadužene zemlje, poput Francuske, vratiti svoj dug. Evropa nije fiskalno stabilna pa da se zalećemo u evrozonu. Pitao bih recimo: ako kamatne stope na državni dug Italije, Francuske i Španije budu za dva odsto veće, koji im je fiskalni plan? Ta nemojmo mi tamo nekog uveravati da primimo evro, neka Evropa uverava nas! A mi bismo, znači, morali biti skeptični pa sto puta iznova razmisliti o svemu, što ni približno nije slučaj“, izričit je Neven Vidaković, najavljujući tako zaista burno razdoblje u hrvatskoj monetarnoj politici i oko nje.

Prati B92 na Viberu

Biz

Dinar sve jači, kurs 119,222

Beograd -- Dinar će sutra biti jači prema evru za 0,1 odsto u odnosu na danas i zvanični srednji kurs iznosiće 119,2223 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Srbija ponedeljak 16.10. 17:39 Komentara: 0

Dinar pada, kurs 119,356

Beograd -- Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,1 odsto i zvanični srednji kurs iznosiće 119,3562 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Srbija ponedeljak 9.10. 17:38 Komentara: 1

Dinar miruje, kurs 119,228

Beograd -- Dinar će sutra ostati na približno istom nivou prema evru kao danas i zvanični srednji kurs iznosiće 119,2282 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Srbija utorak 3.10. 18:48 Komentara: 1

Dinar pada sa maksimuma

Beograd -- Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,1 odsto u odnosu na petak, i zvanični srednji kurs će iznositi 119,1159 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije

Srbija nedelja 17.09. 09:39 Komentara: 17
strana 1 od 286 idi na stranu