Država akcizama opet "sačuvala" NIS

Odluka države, da od 1. januara poveća akcize na motorne benzine na 45 dinara po litru, a na evro bezolovni motorni benzin (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 na 49,5 dinara, ovo gorivo moglo bi da poskupi za oko šest dinara.

Dizel bi mogao da bude još skuplji, čak za osam dinara, jer su akcize sa 30,47 povećane na 35, odnosno na 37 dinara. Trošarina na tečni naftni gas sada je 17,95 dinara po kilogramu. Ispalo je da će vozači od najavljene liberalizacije, a time i od pojevtinjenja, dobiti slobodno – poskupljenje. Upravo su to prvi efekti liberalizacije tržišta derivata, kaže Saša Mileusnić, direktor u Petrobart-AVIA, napominjući da mu nije jasno na osnovu čega je ministar energetike uoči Nove godine mogao da zaključi da će gorivo u Srbiji biti jevtinije. Tim pre što su se i pre liberalizacije tržišta samo po osnovu rasta cena nafte bili stekli uslovi da gorivo poskupi, a što nije učinjeno.

Interesantno je i da je akciza na domaći NIS-ov benzin (onaj lošijeg kvaliteta) povećana s 44,7 na 45 dinara, dok je na uvozni benzin koji odgovara evropskom kvalitetu goriva povećana s 44,7 na 49,5 dinara, što samo govori koliko država zaista iskreno stimuliše potrošnju kvalitetnijeg benzina.

Akcize za dizel i evro dizel su do 1. januara ove godine bile iste – 30,47 dinara po litru. Od nove godine i tu je napravljena razlika, pa je za D2, koji NIS i dalje proizvodi, 35 dinara, dok je za uvozni evro dizel ona još viša i iznosi 37 dinara, što znači da je kolač koji država sebi uzima, s PDV-om veći za oko osam dinara.

Muka trgovaca, kaže Mileusnić, tek predstoji, jer je pitanje koliki će procenat vozača u Srbiji biti spreman da toči skuplji evro benzin od domaćeg. Niko od prometnika ne može da uveze jednu cisternu, nego znatno više. Ukoliko se, međutim, pokaže da je tražnja veća za NIS-ovim benzinom, iako ne ispunjava evropski kvalitet, prometnici će biti na gubitku.

I predsednik AD “Nafta” Nebojša Atanacković smatra da su "akcize čudno povećane, jer ovaj namet mnogo više je opteretio gorivo iz uvoza, nego iz domaće proizvodnje. Na taj način nije mnogo urađeno da se stvarno otvori tržište. Ovo će stvoriti veliki problem za male pumpe, jer više neće moći da kompenzuju gubitke prodavajući evrodizel po dobroj ceni".

"NIS je i dalje u situaciji da diktira cene, jer još nema benzina iz uvoza. Moraće da prođe nekoliko meseci dok uvoznici ne obezbede neophodna skladišta i carinske brojeve", kaže on.

Ukoliko trgovci primene ono što je država odlučila u pogledu akciza litar evro dizela bi umesto sadašnjih 116,4 mogao da košta 124 dinara, a evro premijum, koji je inače najskuplji i košta 125,6 dinara, točio bi se ubuduće za 133 dinara. Istovremeno bi bezolovni motorni benzin koštao oko 126 dinara.