Štednja gubi smisao - ovo je način za zaradu

U trenutku kada srpske banke nude kamate ispod tri odsto na godišnjem nivou za dinare i skoro nikakvu za evre i kada na Beogradskoj berzi ima sve manje “kvalitetnog materijala” sa kojim se trguje, postoji mogućnost i za višestruko veću zaradu. Pitate se kako? Odgovor je jednostavan – trgovina akcijama najvećih svetskih kompanija moguća je i iz Srbije.

O tome na koji način i sa kakvim očekivanjima, razgovarali smo sa izvršnim direktorom brokerske kuće Sinteza Invest Group Miroslavom Radakovićem.

- Možda mnogi ne znaju ili im deluje malo nestvarno, ali vaša brokerska kuća omogućava ulaganje u akcije na svetskim berzma i to vrlo lako i jednostavno. Možete li reći kako?

Ponosni smo na činjenicu da je Sinteza Invest Group prva u Srbiji donela model globalnog trgovanja baš onakav kakav je već odavno prisutan na razvijenim svetskim tržištima kapitala. Naime, potrebno je samo da klijent potpiše ugovor sa Sintezom, uplati željeni novac u domaću banku i nakon toga dobija potpuno besplatnu elektronsku trgovačku platformu uz pomoć koje može kupovati ili prodavati akcije širom sveta. Nalozi za trgovanje se izvršavaju u deliću sekunde na bilo kom kraju planete. - Štediše u Srbiji se već neko vreme suočavaju sa rapidnim padom kamatnih stopa, toliko da je štednja u bankama postala potpuno nezanimnjiva. Da li bi za njih nova mogućnost moglo da bude upravo ulaganje u akcije stranih kompanija?

Preko 60% domaćinstava u Americi ulaže svoju štednju direktno na berzi. Pojačano intresovanje naših domaćih klijenata mi je bio signal da se i naše štediše polako okreću tom svetskom trendu ulaganja na berzi koje je značajno profitabilnije od aktulenih bankarskih štednih kamata. Kad se u Srbiji pomene reč berza odmah pomislimo na veliki rizik od gubitka ali mnogi ne znaju statistički podatak da unazad 90 godina, svaka dekada u kojoj se ulagalo u 500 najvećih kompanija iz USA (berzanski indeks S&P 500) bila pozitivna, uključujući sve velike finansijske krize. Prosečan prinos ulagača u pomenutih 500 najvećih američkih kompanija je čak oko 10% godišnje. Dakle, istorijska statistika nam nedvosmisleno potvrđuje da je ulaganje u akcije ubedljivo najbolji vid štednje i da na dugi rok nema gubitaka.

- Sa druge strane, investitori se takođe mogu požaliti da nema mnogo sektora koji donose dobar povrat novca, što je u korelaciji sa događanjima u svetu gde mnoge centralne banke već uvode negativne kamatne stope. Da li je to alternativa i za njih?

Trenutna ekspanzivna monetarna politika globalnih centralnih banka negativno utiče na bankarske štedne stope ali, s druge strane, vrlo podsticajno na berzanska tržišta jer “jeftin novac” na kraju završava tamo gde može ostvariti najveći prinos a to je na berzi. Gore pomenute stope prinosa se odnose na pasivni stil ulaganja – “kupi i čekaj”. Daleko veći iznos se može zaraditi kombinacijom perspektivnih sektora i kompanija. Ponuda kvalitetnih kompanija na evropskim i američkim berzama je ogromna. Poslednji najbolji primer je energetski sektor koji je prošle godine ubeležio veliku korekciju usled snažnog pada cene nafte. Sa istorijske tačke, bilo je lako pretpostaviti da se cena nafte ne može dugo zadržati ispod 30 dolara za barel pa je dosta naših klijenata kupovalo podcenjene naftne gigante poput Exxona, Royal Dutch Shella, Devon Energy, Noble Energy. Nafta je u zadnja 3 meseca napravila očekivani zaokret skočivši čak 80% tako da su akcije pomenutih kompanija katapultirane od 30 do 100% za samo 3 meseca što je enorman prinos za kratko vreme.

Foto: Thinkstock

- Procenjivati zaradu na berzi nije baš zahvalno, ali o kolikoj mogućnosti za zaradu možemo da govorimo za one koji odluče da svoj novac investiraju u inostrane akcije?

Zarada na berzi prvenstveno zavisi od perioda ulaganja i koliko želimo da preuzmemo rizika. Ako se odlučimo dugoročnu štednju onda je najbolje uložiti u velike i stabilne kompanije koje nam pored mogućeg rasta cene mogu doneti i obilnu dividendu. Dobar primer je najveća evropska naftna kompanija Royal Dutch Shell koja je prošle godine svoje akcionare “častila“ odličnom dividendom i uz snažan rast cene donela investitorima kombinovani prinos od oko 15% od početka godine. Za one koji žele nešto veći prinos i rizik onda je tu tehnološki sektor gde su cenovne fluktuacije dosta veće pa prinosi mogu ići i preko 40-50%. Naravno, dosta zavisi i od uloženog znanja samih investitora i toga koliko se bavimo i analiziramo berzanska kretanja.

- Da li je razlika na ceni akcija jedini profit koji se može ostvariti? Šta se dešava kada cena pada?

Pored ostvarene razlike u ceni, investitori na berzi zarađuju i od dividende koja predstavlja akcionarski udeo u ostvarenoj dobiti kompanije. Dividenda se obično isplaćuje jednom godišnje a odluku o njenoj visini donosi skupština akcionara. Većina ljudi ne zna da se podjednako dobro može zarađivati kako na rastu tako i na padu cene. Naime, padovi cena su često iznenadni i veliki i čak predstavljaju bolju priliku za zaradu od strategije “klađenja” na rast cene. Naime, takozvana “prodaja na kratko” (short selling) je strategija u kojoj pozajmljujemo od brokera akcije, prodajemo ih na berzi i potom čekamo da cena padne, dokupljujemo ih radi vraćanja brokeru a razlika u ceni predstavlja naš profit. Preko naše trgovačke platforme je ovaj proces potpuno automatizovan i jedini u Srbiji pružamo mogućnost zarađivanja od pada cena. Inače, u USA je ovaj strategija “prodaje na kratko” regulisana još od 30-tih godina prošlog veka. - Situacija u svetskoj ekonomiji nije baš sjajna, da li to direktno utiče na cene akcija na berzama, odnosno da li zarada ulagača zavisi od toga ili se može zaraditi nezavisno od opšteg ambijenta u kojem kompanije posluju?

Kao što smo prethodno rekli, zarađivati se može i na padu cena tako da nas ne treba posebno interesovati da li je stanje u ekonomiji pozitivno ili negativno. Ključna stvar je da što tačnije predvidimo stvarnu situaciju: ekonomski bum (“kupi i čekaj” - profitiranje od rasta cena) ili veliku finansijsku krizu (“prodaj i čekaj” – profitiranje od pada cena). Dakle, za uspešnog investitora je važna dobra procena a ne stanje ekonomije.

- Na kakve troškove ulagači moraju da računaju, koliki je porez i naknade?

Pored velike brzine izvršavanja trgovačkih naloga, uspeli smo da drastično spustimo troškove po transakciji koji su sada skoro tri puta niži od troškova trgovanja na Beogradskoj berzi. Sve provizije su transparentne i nema skrivenih troškova što značajno pojednostavljuje računicu svim trgovcima. Porez na kapitalnu dobit se plaća u Srbiji i iznosi 15% na ostvarenu godišnju dobit.

Sve o tome kako ulagati na najveće svetske berze čitajte na stranicama Svetske berze i Sinteza Invest Group.