Vreme je za šoping u Turskoj? Erdoganova monetarna politika skupo košta Turke, a raduje turiste

Novembar će ostati upamćen u istoriji kao mesec velike rasprodaje ove valute, koja je i prethodno ulazila u ring sa krizama 2018, 2001, i 1994. godine.

Lira je u toku ove godine izgubila neverovatnih 45 odsto svoje vrednosti, a samo u novembru 28,3 odsto. Prema srednjem kursu ECB juče se za jedan evro dobijalo 14,93 lire, a pre samo tri godine dobijalo se 5,3.

Strahovitom padu vrednosti turske lire već godinama kumuje sam predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, piše Blic. Valutna tržišta širom sveta redovno negativno reaguju na njegove odluke, bilo da se radi o redovnim hirovitim smenama guvernera centralne banke Turske, bilo da se radi o njegovom konstantnom odbijanju da prestane sa labavom monetarnom politikom i obaranjem kamatnih stopa. Jučerašnji pad, pored još jednog Erdoganovog oštrog "ne“ podizanju kamata, dodatno je podstakao i komentar iz američkog FED-a o rizicima za tursku ekonomiju i sa tim povezanu budućnost njegove politike.

Sve je ovo drastično uticalo na tamošnje stanovništvo kome su se za mesec dana srozala i primanja i ušteđevine i kućni budžeti.

S druge strane, koliko god da je domaće stanovništvo stavljeno u nezavidnu poziciju, turisti odnosno svi koji u Tursku dolaze sa džepovima punim stranih valuta, sa svakim padom vrednosti lire, imaju sve veću kupovnu moć. Njima će, u prevodu, sve biti jeftinije.

Ipak, da se ne bi stekao pogrešan utisak, cene nisu "zakucane", te i Turci i na tom polju muče muku. Prema poslednjim podacima inflacija se u novembru popela, kako piše CNBC, na skoro 20 odsto.

Dakle, omiljena turska roba (zlato, koža, začini, garderoba itd.) i sve ostale potrošačke cene su za toliko veće u odnosu na prošlu godinu. Na primer, gram četrnaestokaratnog zlata je, prema cenama na sajtu goldprice, trenutno oko 51 evro (50,9 evra). Poređenja radi, prošle godine je gram zlata bio 29,8 evra. Ipak, kako je stopa slabljenja lire veća od stope inflacije, turisti su za tu razliku ekonomski moćniji.

Obaranje kursa kao stabilizacija privrede

Pored situacije u kojoj ova situacija ide "niz dlaku" turistima širom sveta, da bolje prođu tokom obilaska Turske, stručnjaci ističu da destabilizacija kursa tj. njegovo kontinuirano obaranje može i da se posmatra kao Erdoganovo manipulisanje ne bi li se stabilizovala čitava privreda.

"Sa jedne strane možete da povećate devizni priliv, ali tako utičete na inflatorna kretanja. Kako dolazi zima, njima opadaju prihodi. Takođe sada imamo i problem spoljašnjih uticaja, kriza lanaca snabdevanja i kriza u energetici. Turska će opet pokušati korišćenjem kursa da održi inflaciju“, kaže za Blic konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

On dodaje da je njihova monetarna politika okrenuta ka maksimalnom korišćenju izvoznih potencijala.

"Zbog svih spoljnih turbulencija, i s obzirom da imaju jako veliki broj industrijskih parkova iz kojih roba ide i na azijsko i na afričko tržište, verujem da se politika kursa voditi u smeru ka izvoznim firmama, tako da one imaju mogućnost da povećaju prihode od izvoza i da unesu na taj način još deviza u zemlju“, kaže Rajić i dodaje da pokušavaju da se na taj način stabilizuje ekonomija i prebrodi period pred njima.

Intervencijom centralne banke, lira se blago oporavila

Turska lira se snažno oporavila sa rekordnog minimuma, pošto je centralna banka intervenisala zbog, kako kaže, "nezdravih“ tržišnih cena.

Centralna banka je u saopštenju navela da je "direktno" intervenisala na tržištu "prodajnim transakcijama zbog nezdravog formiranja deviznih kurseva", prenosi Rojters.

Lira, koja je ranije pala za čak 3,3 posto na 13,87 lira prema američkoj valuti, oporavila se na 12,76 lira za dolar na trgovanju u 09:36 časova po GMT, ojačavši za više od 5,0 posto na dnevnom nivou, prenosi Tanjug.

Prethdno je Edogan tražio da se pokrene istraga pada lire, aludirajući na to da manipulacija dolazi od strane velikih kompanija.