"Značajna prekretnica" u nuklearnoj industriji: Umesto rudarenja - pecanje

Okeanski uranijum mogao bi poslužiti kao "divovski", gotovo beskonačni alternativni resurs za dobijanje energije.

Energija pokreće savremeni svet, ali dostupnost ili održivost fosilnih goriva postavlja ograničenje društvenom napretku. No, i to bi moglo da se promeni.

Naime, istraživači predlažu da se ubuduće uranijum prestane vaditi iz sirovih ruda i umesto toga zagovaraju upotrebu novog hidrogela koji će uranijum "cediti" iz morske vode, prenosi portal Bag (Bug).

Prema nalazima studije, objavljene u časopisu "Nature Sustainability", to bi moglo ponuditi gotovo neograničeno snabdevanje gorivom za nuklearnu energiju.

Primarni izvor uranijuma zasad je kopnena ruda. Naučnici procenjuju da ona sadrži 7,6 miliona tona tog elementa. Ruda ima svoja ograničenja jer nuklearnu industriju može snabdevati potrebnim materijalom ograničeni broj godina. Uz to, distribucija tog urana nije jednako raspoređena: samo osam zemalja raspolaže s 80 odsto svetskih resursa tog elementa.

Međutim, stručnjaci procenjuju da okean sadrži 1.000 puta više uranijuma nego kopno. Takođe, više od 75 odsto zemalja u svetu ima pristup morima, što znači da je i pristup resursima daleko ravnomernije raspoređen.

Polimerni peptidni hidrogel pokazao je snažnu selektivnost i afinitet prema uranijumu u morskoj vodi. Pri tome je i otporan na nakupljanje mikroorganizama, biljaka, algi ili malih životinja na površini. Aminokiseline u ovom peptidnom materijalu služe kao vezivni ligand, a uranil se isključivo veže za atome kiseonika. To bi, piše u istraživanju, moglo pružiti kapacitet ekstrakcije od 7,12 mg/g.

Još važnije, peptidni materijal može se ponovo koristiti, što ga pak čini održivim. Rezultati studije mogli bi podstaći izradu jeftinih, održivih materijala i održivog nuklearnog goriva, nadaju se istraživači.

Nuklearna energija kao održivi resurs

Ima tome tri godine kako su istraživači osmislili način na koji će uranijum izvući iz morske vode. Tada su akumulirali dovoljnoovog elementa za pet grama žute pogače - uranijumskog praha koji može podstaći proizvodnju nuklearne energije.

"Ovo je značajna prekretnica. Ovim načinom mogli bismo doći do nuklearnog goriva dobijenog iz okeana, najvećeg izvora uranijuma na Zemlji", kaže Gari Gil (Gary Gill) iz Pacifičke severozapadne nacionalne laboratorije (PNNL).

Evropska unija na nuklearnu energiju gleda kao na zelenu investiciju i održivi izvor energije. S tehnologijom sposobnom za vađenje uranijuma iz svetskih okeana, upravo bi EU mogla preuzeti vodeću ulogu u alternativnom pristupu dobijanja energije bez velikog efekta staklene bašte, zaključuju autori studije.