Zapečaćena sudbina najvećeg dvospratnog aviona na svetu?

To je najveći dvospratni avion na svetu koji u trenutku kada se avio-prevoznici bore da prežive dramatičan pad potražnje i smanjen broj letova, postaje skupi anahronizam, piše briselski portal EURAKTIV.

Erbasov A380 svoj je devičanski let imao pre 15 godina, 27. aprila 2005. godine, posle više od deset godina razvoja. Dve godine kasnije ušao je u redovni saobraćaj kao direktna konkurencija do tada dominantnom dugolinijskom avionu, Boingovom džambo džetu 747.

Iako avion može da primi 853 putnika, avio-kompanije koje u svojoj floti imaju A380 nikada nisu koristile maksimalan kapacitet i ogromna letelica je retko kada bila opremljena sa više od 500 sedišta.

Pa ipak, upravo je zavisnost od globalnih privrednih kretanja napravila od A380 direktnu metu za koronavirus, pošto su avio-kompanije zbog pandemije, zatvorenih granica i zabrane putovanja jedva uspevale da popune i najmanje avione. Za većinu kompanija, taj avion bi kratkoročno, pa i srednjoročno, samo proizvodio gubitke.

Kompanija Er Frans saopštila je nedavno da će privremeno prizemljenje njenih devet A380 postati trajno, čime je za pune dve godine ubrzala penzionisanje svoje flote najvećih aviona. Ta odluka i prevremeni otpis letelica kompaniju će koštati 500 miliona evra.

I nemačka Lufthanza smanjiće veličinu svoje flote i planira da veliki Erbasov avion, ako i bude vraćen u službu, poleće samo sa matičnog aerodroma u Minhenu. Tehnička služba nemačkog nacionalnog avio-prevoznika trenuto radi na tome da, za naručioca čiji je identitet tajna, jedan A380 preradi u teretni avion.

Erbas je u početku i planirao da u svoju ponudu uvrsti po želji naručioca skrojene teretne avione A380F, ali taj avion nikada nije ušao u proizvodnju. Učestalost letova putničke varijante A380, koja uz prtljag može da ponese i jako puno tereta, učinila je taj projekat neisplativim.

Druge avio-kompanije koje u svojim flotama imaju taj avion, poput Britiš ervejza, Korean ervejza i australijskog Kvantasa, nisu se do sada izjasnile kakva sudbina očekuje njihove super džambo džetove, iako je Kvantas privremeno obustavio skup projekat dogradnje poslovne i VIP klase u tim avionima.

Erbas je početkom 2019. godine najavio da će 2021. obustaviti proizvodnju A380. Saopštenje je usledilo nakon što je jedan od glavnih kupaca, kompanija Emirejts (Emirates) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, otkazala dobar deo jedne velike narudžbe. Taj avioprevoznik, takodje teško pogodjen pandemijom, razmišlja i o dodatnoj redukciji narudžbine.

Proizvodjač aviona iz Tuluza uložio je u program proizvodnje A380 oko 25 milijardi evra, i ta investicija se, prema priznanju kompanije Erbas, neće isplatiti iako je ogromni avion vremenom postao miljenik putnika na dugim linijama.

Izgeda da je pandemija poremetila i planove da se stvori profitabilno tržište za korišćene A380. Tako je jedan avion tog tipa već završio u starom gvožđu i koristi se za rezervne delove i materijal, umesto da bude ponuđen na lizing ili prodat drugoj avio-kompaniji.

Stručnjaci i avio-kompanije veruju će zbog globalnog poremećaja izazvanog pandemijom potražnja za vazdušnim saobraćajem barem još dve godine biti ispod one iz 2019. godine, što znači da će velike letelice visokog kapaciteta još izvesno vreme biti na dnu liste prioriteta.

Konačno, pored pandemije, sudbinu A380 donekle je zapečatila i sama kompanija Erbas svojim novijim avionom A350, koji je privukao avio-kompanije u celom svetu svojim uspešnim odnosom radijusa letenja i štedljive potrošnje.

Pri tome, tvrde stručnjaci, i "nežni div" A380 je imao sve predispozicije da bude ekološki primer u avionskom saobraćaju, ali su ga avio-prevoznici, time što nikad nisu koristili njegov puni kapacitet, osudili da emituje srazmerno više štetnih gasova od drugih aviona.

Uticaj gašenja produkcije A380 na radna mesta još nije poznat. Kada je saopštila tu odluku, kompanija Erbas je naglasila da će svi radnici zaduženi za delove za taj avion biti prebačeni u druge proizvodne sektore.

O Erbasovom A380 već se, zbog tehničke superiornosti i vrhunskih performansi, govori u sličnom svetlu kao i o Konkordu, nadzvučnom mlaznjaku koji je iz saobraćaja izbačen 2003. godine.

Oba aviona su zbog kriza izbačeni iz upotrebe mnogo pre nego što se očekivalo. Jedna tragična nesreća 2000. godine i pad potražnje za transatlantskim letovima posle terorističkih napada u Njujorku 11. septembra 2001. godine ubrzali su kraj programa Konkord.

Za A380, kraj još nije stigao, ali je njegova budućnost već duže vreme izvesna, a pandemija sa koronavirusom je tu sudbinu izgleda samo ubrzala.