Dolar imao najveći nedeljni pad u poslednje četiri godine

Američka centralna banka (FED) preduzela je niz mera za poboljšanje dolarske likvidnosti na finansijskim tržištima.

Indeks dolara, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, potonuo je prošle sedmice 2,4 odsto, na otprilike 99,40 poena, što je njegov najveći nedeljni pad od februara 2016, prenosi Seebiz.

Pritom je kurs evra prema dolaru skočio 4,2 odsto, na 1,1140 dolara. U odnosu na japansku valutu, cena dolara pala je 2,8 odsto, na 107,90 jena.

Cena dolara poslednjih nedelja veoma varira. Nakon što je nedelju dana ranije zabeležio najveći nedeljni skok od finansijske krize 2009, prošle nedelje dolarov indeks zabeležio je najveći nedeljni pad u poslednje četiri godine.

U martu je dolaru značajno rasla cena usled velike potražnje investitora zabrinutih zbog posledica pandemije koronavirusa, koji su se tako nastojali da se drže najlikvidnije svetske valute i jedne od sigurnih utočišta za kapital u nesigurnim vremenima.

U međuvremenu su najnoviji brojni paketi fiskalnih podsticaja, uključujući američki paket vredan 2,2 biliona dolara, uz koordinirane poteze centralnih banaka širom sveta na povećanju ponude dolara, pomogli oporavku ostalih značajnih svetskih valuta.

Vanredne mere sprovela je i američka centralna banka, koja je nedavno smanjila ključne kamatne stope na nulu, a potom počela da kupuje državne, pa čak i korporativne obveznice i poručila da će istovremeno kreditirati kompanije kako bi povećala likvidnost na tržištima.

Predsednik Feda Džerom Pauel kazao je prošle nedelje da je privreda možda već u recesiji, ali da očekuje oporavak u drugom delu godine i da je Fed spreman agresivno da brani privredu.

Dolar su dodatno pritisnuli najnoviji američki podaci o nezapamćenom skoku broja zahteva za naknadama za nezaposlene prošle nedelje, od 3,3 miliona, koji su istakli negativne posledice pandemije na najveću svetsku privredu.