Japan i J.Koreja na ivici otvorenog sukoba: Ruše globalnu ekonomiju i bezbednost

Japan je uveo ograničenja izvoza materijala u Južnu Koreju koji su ključni za industriju visoke tehnologije, zbog zabrinutosti za "nacionalnu bezbednost", prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Forin polisi ocenjuje da je Japan zvanično zabrinut za "nacionalnu bezbednost" u vezi s tehnološkim izvozom u Južnu Koreju, dok nezvanično, Drugi svetski rat i dalje baca ružnu senku.

Većina stručnjaka, ukazuje časopis, veruje da se rat u tehnološkoj trgovini tiče južnokorejskog gneva zbog prisilnog rada u vreme japanske okupacije i onim što mnogi u Južnoj Koreji vide kao nespremnost Japana da potpuno prizna ratne aktivnosti u zemlji i da se iskupi.

Nastavak trgovinskog spora bi mogao dodatno da podrije ekonomske odnose dve zemlje, ali i da omete globalnu industriju pametnih telefona baš uoči dugoočekivanog izlaska telefona pete generacije, piše Forin polisi.

Čini se da je neposredni okidač trgovinskog rata bila sudska presuda izrečena krajem prošle godine u Južnoj Koreji da najveći japanski proizvodjač čelika Nipon stil zbog prisilnog rada preživelim Južnokorejcima treba da isplati naknade u vrednosti od 89.000 dolara.

U sličnom slučaju prošle godine presudjeno je protiv Micubišija, dok se na nižim sudovima razmatraju slučajevi protiv desetine drugih japanskih firmi.

Japan tvrdi da je pitanje naknada rešeno sporazumom iz 1965. kojim su uspostavljeni diplomatski odnosi, ali južnokorejski sudovi smatraju da taj sporazum ne pokriva pojedinačne zahteve.

Japan i Južna Koreja su veliki izvoznici proizvoda poput čipova i pametnih telefona i eskalacija njihovog trgovinskog spora mogla bi biti loša vest za globalnu tehnološku industriju, kao i za potrošače koji bi na kraju mogli plaćati veću cenu, ocenjuje američka televizija CNBC.

Stručnjaci upozoravaju na poremećaj u lancu snabdevanja - cene visokotehnoloških proizvoda mogle bi porasti ako bi južnokorejski proizvodjači smanjili proizvodnju usled japanskih ograničenja. Na kraju bi nedostatke u snabdevanju možda mogle nadomestiti kineske kompanije.

Japanski premijer Šinzo Abe je na samitu G20 snažno branio globalni trgovinski poredak, slobodnu i otvorenu ekonomiju kao temelje globalnog mira i napretka, ali je dva dana kasnije postao poslednji u nizu lidera koji je zadao udarac slobodnoj trgovini, ističe Njujork tajms.

Tokio je ograničio pristup Južne Koreje japanskim hemikalijama koje su ključne za elektroindustriju te zemlje, navodeći neodredjenu zabrinutost za nacionalnu bezbednost, čime se pridružio SAD, Rusiji i drugim zemljama koje koriste nacionalnu bezbednost kao opravdanje za trgovinske barijere, dodaje list.

Japanski zvaničnici su rekli da su neke južnokorejske kompanije neprikladno upravljale hemikalijama, koje potpadaju pod kategoriju "kontrolisane robe", što znači da imaju potencijalnu vojnu upotrebu. Zvaničnici ipak nisu naveli imena kompanija niti načine kako je roba neprikladno korišćena.

Potez Japana ističe izazov po globalna trgovinska pravila na kojima se decenijama zasnivao trgovinski i ekonomski rast. Posle Drugog svetskog rata uspostavljena su pravila kako bi se izbeglo ponavljanje trgovinskih ratova koji su pogoršali Veliku depresiju. Ali su postojala izuzeća, izmedju ostalog u ime nacionalne bezbednosti, objašnjava Njujork tajms.

Godinama su vlade nerado koristile izuzeća pošto je ideja "nacionalne bezbednosti" otvorena za interpretacije što može dovesti do zloupotreba, ali, dodaje list, izgleda da japanski premijer koristi uputstva iz Trampove knjige - pretvarajući trgovinu u batinu.

Krizi u Aziji koja preti regionalnom miru i globalnom lancu snabdevanja malo ko posvećuje pažnju, pa i SAD koje su jedini akter koji može rešiti problem, ocenio je za Vašington post Ivan Medeiros, profesor Azijskih studija na Univerzitetzu Džordžtaun i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji.

Geopolitički i ekonomski troškovi sukoba su značajni, ocenjuje on, dodajući da argumenti obe strane imaju validnost, ali da kratkovido štete širim diplomatskim i ekonomskim interesima.

Medeiros ukazuje da je kohezija medju saveznicima ključna za strategiju SAD na severoistoku Azije, gde nezbednosni izazovi Severne Koreje i Kine zahtevaju da Vašington i njegovi saveznici održe jedinstvo.

S poslednjim tenzijama, trilateralna odbrambena saradnja potrebna za pripremu odbrane od agresije Severne Koreje, praktično je prestala, navodi autor teksta i dodaje kako tu činjenicu koriste i Severna Koreje i Kina, koje odvojeno i paralelno pokušavaju udaljiti Južnu Koreju, Japan i SAD.

SAD mogu i treba da deluju, ali diskretno – jer je Vašington jedini akter kojeg slušaju obe strane. Tramp bi trebalo da pozove dva lidera i podstakne ih da prekinu spor i počnu da razgovaraju, jer, navodi se u tekstu, sada je dobro vreme da Bela kuća pokaže liderstvo ukazujući saveznicima na napravljenu štetu, ali i na činjenicu da su u pitanje dovedeni širi strateški interesi.