Kako pametni telefoni menjaju naš mozak i utiču na zdravlje

Seriju istraživanja pokrenuo je Biznis Insajder i ona su proučavala kako zavisnost od aplikacija može uticati na ponašanje.

Dok su neosporne koristi upotrebe naših pametnih telefona koji nam pružaju gomilu informacija na dlanu i omogućavaju bržu i lakšu komunikaciju, sve su izraženiji i njihovi nedostaci.

Velike količine informacija i uznemiravanje koje neprestano stižu na naše pametne telefone, tablete i računare negativno utiču na naše kognitivne sposobnosti i sveukupno zdravlje.

Na fizičkom nivou, kako prenosi Poslovni puls, povećavaju nivo hormona stresa u telu, ubrzavaju puls, skraćuju dah i stežu mišiće. Spomenute telesne reakcije su u ljudskoj evoluciji imale jasnu funkciju – da nas fizički pripreme da odreagujemo na opasne situacije, a ne da odgovorimo na službene mejlove, pozive ili SMS-ove!

Ali, kako istraživanja pokazuju, sve su izraženije posledice koje tehnologija ostavlja i na kognitivne sposobnosti.

Odvraća pažnju i slabi sposobnost koncentracije

Redovno bombardovanje informacijama zahteva od nas multitasking sposobnosti. A nauka je dokazala da multitasking nije urođen ljudima. To se barem odnosi na 97,5 posto populacije u društvu koja ne poseduje visoku sposobnost da uspešno obavlja nekoliko zadataka simultano. Ometanje koncentracije i prebacivanje s jednog zadatka na drugi, povećava šanse da napravimo grešku ali ujedno i povećava visinu kortizola u krvi.

Usporava naše misaone procese

Ljudski mozak može da obradi samo određeni broj informacija, oko 60 bitova u sekundi. Pod pritiskom velike količine informacija koje moramo da procesuiramo moramo da odlučimo koji su vredni našeg misaonog angažmana. Na kraju, to dovodi do toga da se sve manje oslanjamo na naše pamćenje, a sve više na naše uređaje. Nauka je dokazala da ljudi koji usvajaju kompleksne informacije iz knjige, a ne s ekrana mobilnog razvijaju dublje razumevanje i konceptualno razmišljanje.

Doprinosi anksioznosti i depresivnosti

Sve su izraženiji negativni utjecaji i na raspoloženje. Čak 86% Amerikanaca izjavilo je da oseća konstantnu potrebu da proverava e-mail poštu i društvene mreže što ih čini pojačano anskioznima. Isto tako, nije više tajna da posećivanje Facebooka čini mlade depresivnima. Što više pregledaju Facebook, to su nesrećniji pokazuju istraživanja. Pored toga, aplikacije poput Twittera razvijaju snažne zavisničke sklonosti.


Zavisnost od pametnih telefona?

Hteli mi to da priznamo ili ne, bez pametnih telefona osećamo se poput zavisnika kom nedostaje droga. Za to nije kriv naš pametni telefon, već mnoštvo aplikacija koje se nalaze na njemu. Te su aplikacije osmišljene na način da se stalno vraćamo njima po "novo iskustvo". Zadovoljstvo koje osetimo kada netko lajuje našu poruku ili komentar služi kao nagrada našem mozgu i polagano ali sigurno stvara zavisničko ponašanje. Problematično je što, poput kockanja, to čini na nepredvidiv način što dodatno pojačava zaluđenost takvim aplikacijama.