Nemačka više nije što je bila: Sve dublje u džep

Tako se polako ruši izvesnost da je hrana u Nemačkoj najjeftinija u Evropi.

Bez obzira radi li se o mleku, siru, jajima ili voću: mnogi prehrambeni proizvodi su u Nemačkoj u poslednjih godinu dana znatno poskupeli. Prema navodima Saveznog zavoda za statistiku porast cena u iznosi oko tri odsto, gotovo dvostruko više od opšte stope inflacije. Jedan od razloga je prestanak rata cenama koji je poslednjih godina bio vođen na nemačkom tržištu.

„Trenutno ni diskontni lanci, ni veliki lanci supermarketa nemaju interes da nastupaju agresivno na tržištu“, kaže Matijas Kvek iz kompanije Retailytics koja se bavi analizama tržišta.

Više novca u džepu

Dok su ranije velike diskontne akcije i popusti bili pravi događaji koji su se reklamirali u velikom stilu, danas je tu vrstu marketinga gotovo nemoguće pronaći.

„Sniženja cena koja sada još tu i tamo beležimo postala su prava retkost. S druge strane sve češće se beleže slučajevi povećanja cena prehrambenih proizvoda“, dodaje Kvek.

Tako je recimo tunjevina nedavno poskupela za 30 odsto. A u drogerijama se sve češće podižu cene za čitave grupe proizvoda. To onemogućava kupcima da izlaz potraže u kupovini alternativnih proizvoda. O razlozima takvog razvoja ovaj stručnjak kaže: „Radi se naprosto o činjenici da su potrošači spremni da troše više novca, budući da bolje zarađuju.“

Da mnogi potrošači imaju više novca na raspolaganju pokazuje i jedna studija Udruženja za istraživanje potrošnje (GfK), jednog od najvećih svetskih instituta za analizu tržišta. Sve češće potrošači su spremni da pri kupovini – bez obzira radi li se o prehrambenim proizvodima ili i kozmetici – priušte sebi mali luksuz i posegnu za skupljim proizvodima.

To međutim ne znači da postupno poskupljenje mnogih prehrambenih proizvoda potrošači ne primećuju. Prema navodima instituta za analizu tržišta Nilsen, u međuvremenu 74 odsto potrošača ima dojam da su cene u porastu. Poređenja radi, taj je utisak pre godinu dana imalo 59 odsto ispitanika. Prema sopstvenim navodima, oko polovine potrošača na takav razvoj već reaguje i ciljano poseže za proizvodima koji imaju akcijske cene.

Rast cena umesto rata cenama

Povratak politici rata niskim cenama po mišljenju Matijasa Kveka za sada nije opcija. „Dok god je profit koji se ostvaruje u trgovini prehrambenim proizvodima tako veliki, trgovci nemaju razloga da podstiču tržišnu utakmicu snižavanjem cena.“

Povećana dobit se ne temelji na povećanoj ukupnoj količini proizvoda. „Kada se radi o količini protanih proizvoda, tu se već duže vreme bilježi stagnacija“, napominju stručnjaci GfK. Zbog toga bi u konačnici ponovni talas smanjenja cena na kraju među trgovcima doveo do većeg broja gubitnika no što bi ih od toga imalo koristi.

Iz perspektive potrošača situacija je naravno drugačija. „Donedavno su se trgovci hvalili tvrdnjom da nigde u Evropi prehrambeni proizvodi za potrošače nisu tako povoljni kao u Nemačkoj. Nisam baš siguran da to i dalje važi“, zaključuje Kvek.