Radna nedelja od 28 sati - utopija ili realnost

Desetine hiljada nemačkih radnika u industrijskom sektoru je obustavilo rad, u znak podrške sindikatu IG Metal koji zahteva šestoprocentno povećanje plata i pravo na smanjivanje broja radnih sati.

Međutim, više od od šestpostotnog povećanja plata kojim sindikat želi da kompenzuje inflaciju, veći problem za poslodavce je fleksibilna radna nedelja.

IG Metall traži da radnici steknu pravo na smanjenje broja radnih sati sa sadašnjih 35 na 28 nedeljeno (četiri dana po šest sati i petkom samo četiri sata) ako se brinu o deci ili o starijoj ili bolesnoj rodbini. U puno radno vreme mogli bi da se vrate posle dve godine.

To su poslodavci odbili, ali sindikati su uporni i ne odustaju. To opravdavaju tvrdnjom kako nemački radnici u industriji ionako već rade manje od njihovih kolega u drugim zemljama te bi skraćenje radnog vremena smanjilo konkurentnost nemačke ekonomije. Navode kako je prosečno radno vreme u kompanijama metaloprerađivačima u Nemačkoj bilo 35,4 sata nedeljno 2016. godine u poređenju sa 35,8 u Francuskoj, 37 u Velikoj Britaniji te čak 38,4 u Španiji.

Opravdanje takođe vide i u nedostatku kvalifikovanih radnika koji bi zamenili one koji bi smanjili svoju radnu nedelju. Ne sviđa im se ni ideja da ti radnici i dalje dobijaju punu platu iako rade manje. Sindikati se, pak, pozivaju i na društvenu odgovornost pri kojoj su poslodavci dužni da doprinesu pitanjima porodice. Kao rešenje za novčana potraživanja poslodavci su predložili jednokratnu isplatu od 200 evra u prva tri meseca ove godine i dvopostotno povećanje plata od maja.

Nemački su sindikati na ovako izdašna traženja podstaknuti su odličnom prošlom godinom. Na slične se zahteve pripremaju i radnici u drugim industrijama.

Pre dvadeset godina, uticajni Die Zeit je u svojoj analizi situacije tvrdio kako Nemci zaista rade previše. Ne samo metalski ili drugi radnici već i lekari, savetnici, konobari, učitelji, pa i brokeri, prosečno vreme nedeljno u Nemačkoj 43,5 sati, što je dosta više nego pre 20 godina.

Kada se u sve to uračuna i 16,9 km prosečnog puta s posla i na posao, tada je jasno da slobodnog vremena ostaje jako malo.

U nemačkim medijima nalaze se i tvrdnje prema kojima bi radnici više cenili fleksibilniju radnu nedelju od povećanja plate. Slobodno vreme, u kojem nema više nikakve potrebe da se bude raspoloživ ili da se frekventno proverava elektronička pošta, sve je više na ceni u najvećoj evropskoj ekonomiji. Dosadašnja mogućnost rada na pola radnog vremena, ali uz manju platu, sasvim sigurno više neće biti dovoljna.