Abe pobedio, indeksi kao pre 21 godinu

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je jutros bio u plusu više od jedan odsto, dok su cene akcija u Južnoj Koreji porasle 0,1 odsto.

Berzanski indeksi u Australiji i Hong Kongu pali su, pak, između 0,1 i 0,5 odsto, dok je MSCI indeks azijsko-pacifičkih dionica, bez japanskih, oko 7,00 sati bio u blagom plusu.

Dobro raspoloženje na tržištima zahvaljuje se novim rekordima svih indeksa na Vol stritu u petak jer se tamošnji ulagači nadaju da će američki Kongres prihvatiti predlog poreske reforme predsednika Donalda Trampa.

Senat je prošle nedelje odobrio predlog budžeta za 2018. godinu koji omogućuje republikanskim zastupnicima u Kongresu da prihvate paket poreskih promena bez podrške demokratskih zastupnika.

Sprovede li se poreska reforma, smanjili bi se porezi kompanijama, kao i većini Amerikanaca, što bi trebalo podstaći potrošnju i ubrzati rast ekonomije.

Najviše su porasle cene deonica na berzi u Tokiju, pri čemu je Nikkei indeks dosegao najviši nivo od 1996. To se zahvaljuje uverljivoj pobedi na prevremenim parlamentarnim izborima vladajuće koalicije koju tvore Liberalno-demokratska stranka (LDP) premijera Abea i stranka Komeito.

"To bi trebalo dovesti do produljenja 'Abenomije', uključujući mega podsticaje japanske centralne banke. Takav ishod izbora smatramo blago pozitivnim za japanske deonice, ali i blago negativnim za jen i japanske državne obveznice", pišu analitičari Blackrock Investment Institute u osvrtu na rezultate izbora.

Na tržištu se očekuje da će japanska vlada nastaviti s 'Abenomijom', privrednom politikom nazvanom po premijeru Abeu koji je već duže sprovodi, a temelji se na golemim monetarnim podsticajima japanske centralne banke, povećanoj državnoj potrošnji i strukturnim reformama koje bi trebale osigurati dugoročni rast ekonomije i podstaći inflaciju.

Podršku tržištima pruža i rast cena nafte. Nakon što su prosle nedelje blago ojačale, cena barela je na londonskom tržištu porasla daljih 16 centi, na 57,9 dolara, dok je na američkom barel poskupeo 28 centi, na 52,1 dolara.

A na valutnim je tržištima dolar ojačao jer se ulagači nadaju poreskoj reformi, koja bi trebala podstaći rast privrede, ali i inflacije, što bi, pak, moglo navesti američku centralnu banku na ubrzanje tempa povećanja kamata u nadolazećem razdoblju.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, ojačao je 0,2 odsto, na 93,87 bodova.

Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti porastao 0,4 odsto, na 113,90 jena. Američka je valuta ojačala i u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula 0,25 odsto, na 1,17 dolara.