Procurili snimci iz tajnog trezora u planini VIDEO

U jednoj od planina u Švajcarskoj nalazi se bunker, pretvoren u trezor, u kome kompanija Ksapo čuva bitkoine svojih kupaca.

Izvor: B92
Podeli
Foto: YouTube Screenshot
Foto: YouTube Screenshot

A koliko su sigurni uprkos svim bezbednosnim merama koje imaju u Švajcarskoj? "Mi smo napadnuti 24 sata dnevno. Ovo nije trka. To je šahovska igra. Nikada se ne možete opustiti i morate razmišljati o sledećem pokretu protivnika", rekao je čovek iz Deltalisa.

To zapravo nije običan trezor, on se nalazi u švajcarskom vojnom bunkeru koji je smešten u planini. Precizna lokacija je tajna, a pristup ograničen sigurnosnim merama.

Kolika je vrednost bitkoina koji se tamo čuvaju takođe je tajna, a vodič koji prevozi kupce kaže da ljudi dolaze po kriptovalute koje vrede "milione" .

Možda je čudno da kriptovaluti treba skladištenje i čuvanje, ali kao i vaše vredne fotografije, čak je i kriptovalutama potrebna neka vrsta materijalnog skladištenja.

Bitkoin sada zapravo i ne čuva stvarne bitkoin jedinice. Tehnički, ono što se čuva jesu lični kriptografski ključevi, koji omogućavaju pristup novčićima koji se čuvaju na bitkoin mreži. Sticanje neovlašćenog pristupa nečijim privatnim ključevima je slično kao neovlašćen pristup zlatnim polugama

Međutim, postoje hakerske priče o onima koji pronalaze svoj put kroz čak i najbolje zaštićene račune, a ironija je to što metode, koje se koriste za zaštitu kriptovaluta, koriste i banke. Ako neko dobije svoj privatni ključ, nema načina da se novac vrati ili refundira. Zato su firme koje čuvaju bitkoin, kao što je Ksapo, sočne mete za hakere, pa upravo zbog toga i zahteva paranoičan nivo sigurnosti.

Foto: YouTube Screenshot
Foto: YouTube Screenshot

U blizini ovog trezora, kada se siđe sa auto-puta, nalaze se pašnjaci i čudne planine. Nekoliko minuta kasnije se stiže u podnožje planine, koja je odvojena samo kapijom od tri metra.

Objekat je pod okom kompanije Deltalis, koja upravlja podacima od 10.000 kvadratnih metara koji su sada smešteni u ovom bunkeru.

Svaki klijent kome je potrebna sigurna zaštita smešta svoje servere u rupe duboke 320 metara, koje se nalaze u ovoj planini.

Ovaj objekat je izgradila švajcarska vojska 1947. godine, a služio je kao skriveno mesto za vojsku tokom Hladnog rata. Unutrašnjost i zidovi su prekriveni detaljnim mapama, a radio-prijemnici služe kao podsetnici na ovu vojnu prošlost.

Ulaz u bunker predstavlja betonska fasada koja se spušta sa planine. Ulazak je kao u bilo koju poslovnu zgradu, s tim što mora da se ostavi i otisak prstiju. Nakon toga se prolazi kroz "čovek-zamku" - koja izgleda kao staklena telefonska kabina koja štiti od metaka i u kojoj svako ko dođe u trezor bude zatvoren dok operater ne otvori vrata na suprotnoj strani.

Onda vas dočekuju čelična vrata i hodnik dugačak oko 100 metara, gde su na kraju opet dvoje čeličnih vrata, za koja kažu da mogu da prežive nuklearnu eksploziju. Toliko su teška da čovek svojom snagom ne može da ih zatvori.

Tu je Ksapov privatni "apartman", do koga se dolazi kroz još jednu "čovek-zamku", a unutra je prostor veličine jednog štališta sa sistemom za hlađenje, a fotografisanje naravno nije dozvoljeno.

Apartman poseduje i "preteći model", kao računarski sigurnosni žargon, što predstavlja zaštitu od napada "dobro finansiranih terorističkih grupa ili hakera".

U apartmanu ima još dva dela: prvi vodi u sobu operatera, a druga u "hladnu sobu". Hladna soba je okružena čeličnim pločama i formira kavez: pregradu koja štiti od mogućih elektromagnetnih impulsa i napada koji bi mogli da izbrišu podatke - a samim tim i ključeve za bitkoin koji je uskladišten u sobi. Za digitalne resurse kao što su bitkoin, deblji zidovi i tajna lokacija nisu dovoljni. Treba osigurati zaštitu protiv nevidljivih načina napada kao EMP bombe.

U hladnu sobu ne ulazi apsolutno niko, čak ni operater. Vrata su zapečaćena trakom kao da se radi o mestu zločina. U ovoj sobi je hardver, koji nikada nije povezan na internet, a koristi se za potpisivanje bitkoin transakcija koje se može izvršiti i van mreže.

Operater hardveru pristupa uz pomoć "specijalnih kablova", a zatim šalje šifrovane podatke na hardver za potpisivanje. A na kraju, pre nego što se transakcija odobri, moraju da se izvrše još dva postupka, u druga dva trezora koja se nalaze na odvojenim kontinentima.

Vesti

strana 1 od 5090 idi na stranu