Strah se širi Evropom: Blokiran VW, auto-putevi...

To komentariše njujorška televizijska mreža Si-En-En (CNN), analizirajući moguće ekonomske posledice proglašenja nezavisnosti te španske regije.

"Investitori postaju svesni rizika: glavni indeks španskog tržišta akcija pao je u sredu čak za 2,7 odsto; akcije španskih banaka sa sedištem u glavnom gradu Katalonije, Barseloni, trgovale su se u padu za čak 7,0 procenata, a oslabile su i španske državne obveznice", navodi CNN.

Dok političari iz Madrida i Barselone razmenjuju oštre poruke, preduzeća i investitori su uhvaćeni "ni na nebu, ni na zemlji".

Katalonija je ekonomski najproduktivniji region u Španiji, koji je dom 7.100 stranih kompanija, uključujući Folksvagen, Nisan i Cisko.

Mnogi stručnjaci upozoravaju na opasnosti proglašenja nezavisnosti Katalonije, nakon referenduma održanog prošle nedelje.

"Katalonija ne bi imala sredstva, uključujući fiskalna sredstva, da ostvari punu nezavisnost", smatra Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke, dodajući da će "u nekom trenutku, Barselona i Madrid morati da razgovaraju".

Potencijalni dogovor između njih bi, po njegovom mišljenju, mogao da podrazumeva veću autonomiju Katalonije kojoj bi bila data veća kontrola nad sopstvenim finansijama.

Ali, čak i da bude tako, neizvesnost i javni nemiri u predstojećim danima (ili mesecima) mogli bi da nanesu priličnu štetu lokalnim kompanijama i ekonomiji, ocenjuje CNN.

Njujorška televizija navodi da je zbog protesta održanih u utorak bilo zatvoreno nekoliko auto-puteva, što je dovelo do zastoja proizvodnje u Folksvagenovoj fabrici u toj pokrajini. Veći poremećaji bi ugrozili dolazak radnika na posao i produktivnost.

Stiven Braun, ekonomista iz Kepital ekonomiksa, kaže da može doći i do odlaganja investicija, jer rukovodioci korporacija razmatraju implikacije nezavisnosti Katalonije.

Šmiding, s druge strane, upozorava da bi period konfuzije mogao da uspori i ekonomski rast Španije sa sadašnjeg nivoa od 3,2 odsto na oko 2,5 procenata.

Eksperti smatraju da bi najopasniji scenario za preduzeća predstavljalo jednostrano otcepljenje te regije.

Preduzeća u Kataloniji bi se suočila sa situacijom da posluju u novoj nezavisnoj državi koja nema formalne trgovinske sporazume, što je situacija koja je još ozbiljnija od Bregzita, ističe Karsten Hese, evropski ekonomista u Berenberg banci.

Katalonija čini skoro petinu španske privrede i predvodi u odnosu na sve druge regije sa udelom od 25 procenata u izvozu zemlje.

"To bi pogodilo špansku ekonomiju prilično u vreme kada se zemlja oporavlja od (ekonomske) krize", mišljenja je Megan Grin, glavna ekonomiskinja fonda "Manulajf Ašet menadžment".

Prema ovom scenariju, investitori bi mogli da prestanu da kupuju katalonski i španski dug, a troškovi finansiranja države bi skočili. Španija bi mogla da uđe u recesiju a ti rizici bi mogli da se prošire po čitavoj Evropi, rekla je Grinova.

"To bi moglo da izazove povratak krize u evrozoni u najgorem slučaju", zaključila je ona, objavio je CNN.