Ako Katalonija ode - kolaps ili procvat?

Kada bi došlo do nezavisnosti, usledile bi ekonomske teškoće kako u Španiji, tako i u Kataloniji. Postavlja se i pitanje članstva u EU.

Hoan Kanadel vodi najpoznatiju benzinsku pumpu u Kataloniji nedaleko od Barselone. Pumpa se može prepoznati još iz daljine po velikoj Esteladi, katalonskoj zastavi i po ogromnom posteru koji visi na krovu i na kojem je ispisano veliko "Si". To "Si" ili "Da" je deo kampanje za referendum koji će se održati 1. oktobra.

"Autonomna Katalonija bila bi ekonomski jaka kao Austrija, Danska ili Norveška. To su male zemlje koje imaju relativno visok prihod po glavi stanovnika. Naš bruto domaći proizvod je takođe visok", smatra on i dodaje da je siguran da će građani Katalonije živeti mnogo bolje sa katalonskom vladom koja podržava domaću industriju, katalonski turizam i poslovanje u inostranstvu. "Živećemo u svakom slučaju bolje nego sa vladom u Madridu, koja prvenstveno podržava tamošnju ekonomiju i želi da stvori‚Veliki Madrid‘."

Hoan je jedan od retkih preduzetnika koji se otvoreno zalažu za secesiju Katalonije. Mnoge njegove kolege se boje da će nezavisnost biti štetna za ekonomiju, a pre svega za međunarodne korporacije sa sedištem u Kataloniji i za lokalne firme koje posluju u inostranstvu.

"Odcepljenje je užasan scenario"

Žoze Bou ima pekaru u Barseloni i šef je katalonskog Udruženja preduzetnika. Za njega bi nezavisnost donela užasan scenario: "Kada bi se na dan nakon referenduma ispostavilo da su se građani Katalonije odlučili za odcepljenje, regionalna ekonomija bi doživela totalni kolaps."

Ako Katalonija napusti Španiju, ona istovremeno napušta i EU i time gubi sve prednosti i obaveze na osnovu kojih je bez komplikacija vodila poslove sa zemljama članicama, objašnjava on. "To važi i za promet novca i putnika. Zbog toga bi nezavisnost za nas bila strašna.” Vratila bi se carinska ograničenja, izvoz i uvoz bi time postao skuplji, što bi katalonska preduzeća činilo manje konkurentnim u poređenju sa njihovim partnerima u inostranstvu.

Žoze Bou navodi još problema: "Firme, koje su sklopile poslovne ugovore sa partnerima u EU na primer za održavanje mašina i aparata imaće sledeći problem: Kada se pravni i politički uslovi u Kataloniji promene, ovi ugovori će biti automatski nevažeći.”

Podrška odcepljenju kroz poreze i donacije

Španska vlada pretpostavlja da bi ekonomija u Kataloniji nakon odcepljenja mogla pasti za 25 do 30 posto, a stopa nezaposlenosti bi se udvostručila. Da bi pristupila, odnosno ostala u EU, Katalonija bi sa procesom pristupanja morala krenuti od početka – što bi mogao biti težak i trnovit put. Katalonija bi mogla postati članica EU tek kada sve zemlje daju pristanak. Španija bi tu najverovatnije stavila veto.

Pristalice odcepljenja kao što je vlasnik benzinske pumpe Hoan, uvereni su da će nakon odcepljenja EU prihvatiti Kataloniju bez većih problema, i to samo zbog njene ekonomske važnosti. Da bi ona već sada bila što je moguće bolja, Hoan radi sve što je u njegovoj moći. "Mi plaćamo poreze u Barseloni, ne u Madridu. To nije ilegalno. Činjenica jeste da to ne predstavlja klasičan put, ali nije zabranjeno. Pored toga, poklanjamo deo naših prihoda za projekte koji promovišu proces nezavisnosti”, kaže on.

U protekle tri godine to je bio iznos od barem 70.000 evra. Hoan je na primer donirao novac za dokumentarni film o nezavisnosti, a pored toga podržava i jednog katalonskog gradonačelnika koji je morao da plati novčanu kaznu jer je u skupštini svog grada postavio katalonsku zastavu, a ne špansku. Problem koji bi bio prošlost, ukoliko bi Katalonija zaista postala republika.