Siromašni su, a niko ne želi keš, plaćaju mobilnim

Samoproglašena država Somaliland, koja je nastala odvajanjem od Somalije 1991. godine, razvija bezgotovinsko plaćanje, a virtualne transakcije mobilnim sad su već na nivou 50 odsto ukupnog prometa i godišnje rastu 10 odsto.

U ovako naglu modernizaciju plaćanja nisu se upustili zbog visokorazvijene tehnologije, već naprotiv - zbog siromaštva i galopirajuće devalvacije.

Budući da država već 26 godina nije međunarodno priznata, u njoj ne posluje ni jedna strana banka, a domaća valuta - somalilandski šiling, rapidno gubi vrednost. Jedan američki dolar vredi 9.000 šilinga, a samo pre godinu dana odnos je bio 1: 4.500. Za iole veću nabavku namirnica, novac bi trebalo nositi u velikim torbama, tj vrećama.

Nacionalna valuta uvedena je 1994. godine i koristila se za kupovinu oružja i finansiranje rata protiv oružanih grupa, ali su počeli naglo i nekontrolisano da uvećavaju količinu novca jer su političke vođe naređivale da se štampa što više. To je rezultiralo devalvacijom valute.

Mlađi, ali i drugi uglavnom robu plaćaju mobilnim telefonima, jer nemaju ni bankomata. Dve privatne kompanije nadoknadile su internet bankarstvo, budući da nema ni interneta.

Funkcionišu na principu banke – građani polažu novac u te dve kompanije, a one prebacuju pare na njihove mobilne telefone. Plaćanje se obavlja upisivanjem PIN-a. Svaki trgovac ima na vratima prodavnice svoj personalizovani broj koji kupac upiše u telefon i prebaci novac za kupljenu robu.