Oterali su dolar, i sami sebi napravili problem

Za početak je uveo obračunavanje cene nafte u kineskoj valuti – juanu. Stručnjaci kažu da rizike tog poteza snosi upravo Venecuela.

Barel (159 litara) sirove nafte iz Venecuele je prošle nedelje, kažu, koštao nešto više od 300 juana. Tako bar, pozivajući se na insajdere, piše Volstrit džernal (WSJ), jer novi proračun cene nafte još nije zvaničan. Doduše, cena od 300 juana je na istom nivou kao i cena nafte koja se ugovara u dolarima, no Venecuela je, kako izgleda, prekršila jedan uobičajen finansijski zakon: u trgovini naftom u svetu cena se uvek obračunava u dolarima.

Informacije njujorškog lista se slažu sa najavama venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. On je prošle sedmice rekao da želi da etablira nov mehanizam međunarodnog plaćanja u kojem bi glavnu ulogu imala „korpa sa valutama“. U tu korpu bi, pored kineske valute juana, ušli i japanski jen, ruska rublja i indijska rupija.

Šta govori protiv dolara?

Zemlja sa najvećim rezervama nafte na svetu je u teškoj političkoj i ekonomskoj krizi. U prodavnicama su životne namirnice i medikamenti gotovo rasprodati a valuta bolivar stalno gubi vrednost – prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, inflacija je prošle godine iznosila 700 odsto. Vašington hoće da pojača pritisak na Madura kojeg optužuje da postepeno dokida demokratiju. Krajem avgusta, Bela kuća je saopštila da uvodi više kaznenih mera protiv Venecuele.

Tako je Vašington zabranio određene poslove sa državnim obveznicama i naftnim koncernom PDVSA. Namera iza toga jeste da se Maduru oteža nabavka svežeg novca. Venecuelanski predsednik je na to optužio SAD da vode „ekonomski rat“ i sprovode „politiku blokade“. Pre toga je Madurova imovina u SAD već bila zamrznuta.

No, SAD još nisu upotrebile svog glavnog „džokera“, a to je zabrana uvoza nafte iz Venecuele. Čak 96 odsto prihoda te zemlje od izvoza donosi posao sa naftom. SAD su najveći uvoznik venecuelanske nafte i, prema navodima novinske agencije dpa, godišnje uplaćuju Karakasu oko deset milijardi dolara.

Maduro nije jedini…

S obzirom na tu zavisnost, stručnjake čudi najnoviji korak Madura. On time sam sebi nanosi „popriličan bol“ a da pri tome sam nema nikakvu korist, smatra Siobhan Morden iz firme Nomura holdings. Ona je za Volstrit džernal rekla da bi kupci sada morali i da računaju sa troškovima razmene valute, a to će, kako dodaje, najverovatnije da ih – rastera. Analitičar Komercbanke Karsten Frič tvrdi da je trgovina sirovinama u dolarima oproban sistem. „Ona je postala transparentnija a cene transakcija su niže.“ Osim toga, opšteprihvaćeno određivanje cene barela u dolarima doprinosi i jačanju funkcije dolara kao širom sveta priznate valute. Tom trendu se nedavno usprotivio Vladimir Putin na jednom sastanku zemalja grupe BRICS. On je indirektno kritikovao dominaciju dolara i pozvao na reformu finansijskog sistema.

Rajner Vik iz Informativne službe za energetiku (EID) kaže da je i ranije bilo takvih inicijativa: Rusija je htela da ubaci rublju u igru, ali i određivanje cene nafte u evrima ima svoje pristalice.

Riskantan potez

Mnoge venecuelanske firme su pogođene manjkom deviza i rezervnih delova, pa tako i naftni sektor. „Venecuela nije više igrač koji na tom tržištu želi da bude – i koji bi mogla da bude“, smatra Vik. Obračunavanjem cene nafte u juanima, Venecuela želi da pruži ruku u pravcu istoka: „Ako želim da poslujem sa Kinezima, onda ću obračunavanjem cene nafte u juanima svakako dati poseban akcenat tom poslu.“

Madurov potez se poklapa i sa planovima Kine da otvori berzu na kojoj će se naftom trgovati u juanima. No, do sada nijednoj zemlji nije uspelo da potisne dolar kao valutu kojom se obračunava cena nafte. „Prvi koji od toga odstupi snosiće i najveće troškove“, citira Frič osnove teorije o sirovinama. Moguće je da će Venecuela tim korakom zapravo da padne u još veću izolaciju.