Besni napadaju turiste: A plakaćete za njima...

Meštani krive turiste za to što njihov grad postaje prljav, pretrpan i preskup za život.

Za mnoge lokalce, bilo one iz Venecije, Dubrovnika i drugih popularnih destinacija, turizam je postao trn u oku i prava noćna mora uprkos svim prihodima koji im donosi. Tako u primorskom okrugu Barseloneta u Barseloni, lokalci se godinama žale na ponašanje turista koji su uvek pijani i imaju seks na javnim mestima, kako tvrde, što je meštane prisililo da povećaju cene rentiranja svojih apartmana, soba i stanova.

"Ne želimo više turiste u našim zgradama" jedan je od transparenata besnog stanovništva, a slični protesti su se javili u različitim delovima Španije.

Ovog leta na Palma de Majorci aktivisti su uleteli u luku, postavili rakete iz kojih izbija crveni dim i bacili konfete na turiste koji su jeli u obližnjem restoranu. Drugi su pak napali autobus pun turista u Barseloni farbajući sprejevima stakla čime su plašili ljude u vozilu.

Od 1995. godine do 2016. godine broj turista je porastao sa 525 miliona na 1,2 milijarde na globalnom nivou, zahvaljujući jeftinijim avio kompanijama i turističkim agencijama sa povoljnijim aranžmanima, što je dovelo do porasta turista iz Kine i Indije. Rezultat toga je da su neke najpoznatije destinacije preopterećene turistima.

Dubrovnik je postao omiljena destinacija za krstarenje, pogotovu nakon što se našao u planetarno popularnoj seriji Igra prestola, što je dovelo do porasta broja posetilaca i nekih novih mera koje mogu da naštete lokalnoj ekonomiji, kao što je ograničavanje broja turista.

Vlasti na mnogim destinacijama su primorale turiste da rezervišu svoje termine za obilaske određenih lokacijama na kojima vladaju velike gužve.

Iz turističkim agencija naglašavaju da je rešenje problema prenatrpanosti i ponuda nekih manje poznatih, ali ipak zanimljivih lokaliteta.

Rafat Ali, osnivač jednog sajta za putovanja, kaže da ne treba govoriti "ne" turizmu.

“Oni koji danas govore da ne žele turiste biće prvi koji će plakati za njima kad ih možda ne bude bilo u nekom trenutku”, ističe Rafat.

Turska je primer toga. Tamo su vlasti očajne u pokušaju da povrate svoj turizam na pravi put nakon terorističkih napada u 2016. godini, kada su prihodi od turizma opali za 30 odsto.

“Previše turista je zapravo problem koji je poželjan. Mnogo je gore kad niko ne dolazi u obilaske”, zaključio je na kraju Rafat.