Totalni valutni preokret - šta nas čeka?

Budući da se radilo o potencijalno najrizičnijem političkom događaju u Evropi ove godine, finansijska tržišta su sa olakšanjem reagovala na rezultat prvog kruga i ankete koje su izlazile pred drugi krug izbora.

Naime, Makronu je u drugom krugu protivnica bila Marin le Pen, koja je otvoreno zagovarala referendum o napuštanju EU i uvođenje sopstvene valute. Osvojila je samo 34 odsto glasova, što znači da se talas političkog populizma možda smiruje.

Odmah na otvaranju finansijskih tržišta u nedelju uveče, došlo je do blagog jačanja evra, međutim do sada se kurs vratio na nivo na kom je bio u petak. U trenutku pisanja analize, na platformama Admiral marketsa, jedan evro vredi 1,0961 američkih dolara, što je najviši nivo u poslednjih šest meseci.

Investitori na finansijskim tržištima će se sada fokusirati na privrednu situaciju u Evropi i aktivnosti Evropske centralne banke, te na temelju toga odlučivati o kupovini ili prodaji evra. Nemački izbori koji se održavaju u septembru, verovatno neće dovesti do većih pomaka na tržištima, jer radikalna desnica koja bi mogla donositi odluke loše za EU, nema ni približno dovoljnu podršku glasača.

Kada je u pitanju privreda, situacija se polako ali stabilno popravlja. Širom zone evra nezaposlenost se smanjuje, a BDP i stopa inflacije rastu. Na temelju toga, Evropska centralna banka će vrlo verovatno idućih par meseci početi da daje naznake da uskoro počinje smanjivanje iznosa od 60 milijardi evra koji se svaki mesec ubrizgava u finansijski sistem, što će u praksi značiti rast kamatnih stopa.

Takvom odlukom će ECB poslati jasnu poruku investitorima na finansijskim tržištima da je kriza u Evropi definitivno prošla te da sledi barem nekoliko godina privrednog napretka. Osim toga, više kamatne stope će povećati interes za držanjem kapitala u evru, što znači da će potražnja za ovom valutom na sadašnjem nivou verovatno biti viša od ponude. Zbog toga, kurs evra bi trebalo da raste.