Potražnja za peskom sve je veća, a sve ga je manje

U Indiji mafija zastrašuje lokalno stanovništvo kako bi izvlačila i odvozila ovaj materijal, dok su u Maroku i na Karibima česte krađe sa plaža. Pesak je materijal koji se najviše eksploatiše, a prema UN programu za okolinu (UNEP), pesak i šljunak obuhvataju 85 odsto svih eksploatisanih materijala na globalnom nivou.

Kako piše Economist, mnogi gradovi su izgrađeni zahvaljujući pesku, a neki i na njemu. Većina ovog materijala se koristi u građevinskoj industriji za pravljenje betona i asfalta. Stoga ne čudi što je Azija najveći potrošač peska na svetu. Kina obuhvata polovinu svetske potražnje za peskom, što odražava brzinu izgradnje zemlje. Vlada procenjuje da je između 2011. i 2014. izgrađeno 32,2 miliona kuća i 4,5 miliona kilometara ceste.

Pesak takođe ima industrijske namene - služi za izradu stakla, elektronike, pomaže pri ekstrakciji ulja u postupku frakiranja, odnosno hidrauličkog frakturiranja.

Velike količine peska obično se bacaju u more kako bi se formiralo kopno. Singapur je, na primer, od šezdesetih godina prošlog stoleća proširio površinu zemlje za više od 20 posto upravo na ovaj način. Maldivi koriste pesak kako bi izdigli svoja ostrva usled porasta nivoa mora. UN predviđa da će do 2030. godine u svetu postojati više od 40 "megagradova" koji će biti dom za više od 10 miliona stanovnika, što znači da će trebati graditi više stanova i infrastrukturu. I nivo mora nastavit će rasti, tako da će pesak biti još traženiji.

S obzirom da pesak izgleda sveprisutan u prirodi, a posebno u pustinjama, postavlja se pitanje kako je moguće da postoji njegov nedostatak. Pustinjski pesak previše je "gladak" pa se uglavnom ne može koristiti za komercijalne svrhe. Osim toga blizina izvora peska gradilištima veoma je važna jer iako je pesak relativno jeftin, njegov transport na velikim udaljenostima nije ekonomičan. Naravno, osim ako nemate prilično dubok džep, a primer takvih zemalja su Singapur i Katar, veliki svetski uvoznici peska.

Nepromišljena potražnja izazvala je unosnu nezakonitu trgovinu u mnogim zemljama u razvoju. Rezultat je brže miniranje postojećih depozita nego što se mogu prirodno nadopunjavati, a to šteti. Istrošenost šteti lokalnoj biološkoj raznolikosti. Proređivanje obala negativno utiče na plaže.

Srećom, postoje zamene za pesak: asfalt i beton mogu se reciklirati, kuće se mogu graditi od slame i drveta, a blato se može koristiti za krčenje. U bogatim zemljama vlade zagovaraju okretanje takvim zamenskim materijalima.