EU donosi oluju: Italijani, šta je s dugom

U izveštaju o italijanskom dugu, Evropska komisija pozvala je Rim da preduzme dodatne mere za smanjenje troškova u iznosu od 0,2 godišnjeg bruto društvenog proizvoda.

Zahtev Komisije verovatno neće biti dobro primljen u italijanskoj vladi levog centra koja je suočena s mogućim izborima ove ili sledeće godine.

"Komisija ne pokušava da izazove oluje, ona pokušava da brod bezbedno navodi u luku", rekao je komesar EU za ekonomiju i finansije Pijer Moskovisi.

Posle izbijanja evropske dužničke krize od članica EU je zatraženo da postignu određene ciljeve kako bi se izbegla nova eskalacija krize. Očekuje se da ove godine italijanski dug dostigne rekordnih 133,3 odsto BDP-a, posle prošlogodišnjih 132,8 odsto, a trebalo bi da bude manji nego 2016.

Moskovisi je rekao da će potencijalne mere protiv Italije, koje bi mogle značiti i veliku kaznu, zavisiti od novih ekonomskih prognoza Evropske komisije i novih statističkih podataka.

Italija ima rok do aprila da uvede "dodatne strukturne mere", navodi se u izveštaju Komisije.

U nizu poruka na Tviteru, italijanski ministar finansija Pijer Karlo Padoan naveo je da je jasno da izveštaj Evropske komisije ceni reforme u Italiji, ali i dodao da se mora učiniti više.

"Odnos dug/BDP se konačno stabilizovao, ali je u našem nacionalnom interesu da ga smanjimo", rekao je Padoan.

Italijanska privreda se prethodnih nekoliko godina mučila da poveća rast s posebnim brigama oko bankarskog sektora koji je opterećen s oko 360 milijardi loše plasiranih zajmova. S obzirom na veličinu Italije, problemi u toj zemlji bi predstavljali mnogo veću brigu nego grčka dužnička kriza. Italijanska privreda, treća najveća u evrozoni posle nemačke i francuske, dodatno je pogođena nizom zemljotresa, kao i sve većim brojem migranata koji pokušavaju da dođu do Italije iz Libije.

Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis naveo je da su "troškovi zemljotresa i izbeglica potpuno uračunati u procenu".

Dodatni razlog za brigu u Italiji je politička neizvesnost. Prethodni premijer Mateo Renci je podneo ostavku u decembru pošto na referendumu nije prošao njegov predlog za ustavne reforme. Izbori se očekuju kasnije ove godine ili 2018. Moskovisi je naveo da su u Italiji zabeleženi i neki pozitivni znaci, kao što je povećanje zaposlenosti posle reformi poreskog sistem i tržišta rada