Ne čuju Nemačku, teraju svoje, ali dokle?

Kako je saopštila nemačka centralna banka, Bundesbank, relativno brz uspon nemačke inflacije pojačao je zahteve prema ECB-u da smanji svoje obimne stimulativne mere pošto su realne kamate na štednju otišle u minus i pošto narasta bojazan da će banka sada premašiti ciljani nivo inflacije od nešto malo ispod 2,0 procenta, prenosi agencija Rojters.

ECB, međutim, odlaže takav potez, navodeći da prati kretanje inflacije širom evrozone a ne samo u jednoj članici, i da je potrebno da uoči sveobuhvatniji, održivi rast cena pre nego što smanji mere podrške.

"Zbog znatnog povećanja dnevnih prosečnih cena naftnih proizvoda, stopa (inflacije) mogla bi već u januaru da dostigne dva procenta", upozorili su iz Bundesbanke.

Inflacija u 19-članoj evrozoni bila je 1,1 odsto u decembru, a 1,7 odsto u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji u tom bloku, u kojoj je i sedište ECB-a. Ali, u drugim zemljama, kao što su Irska, Kipar, Grčka i Italija, rast potrošačkih cena je bio ili negativan ili malo iznad nule.

ECB je pristala da snizi obim svojih mesečnih kupovina obveznica za četvrtinu od aprila ove godine, ali je istovremeno produžila program kvantitativnog labavljenja do kraja 2017. godine.

Prošlonedeljno istraživanje ECB-a pokazalo je da će bazna inflacija, ključni pokazatelj kod utvrđivanja referentne kamatne stope, ostati slaba i u narednim godinama, što nagoveštava da je ECB i dalje vrlo daleko od toga da sreže program podsticajnih mera, najveći ikada vidjen do sada, navodi britanska agencija.