Ministri se dogovorili, još jedna injekcija Grčkoj

Kako se navodi, ministri su predložili Atini nekoliko manjih mera, kao nagradu za sprovođenje poslednje runde reformi u okviru ogromnog programa pomoći - trećem od 2010. godine.

Šef Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) Klaus Regling izjavio je da će te mere početi da se realizuju sledeće nedelje.

Ipak, ministri su odbili da objave drugi službeni izveštaj o finansijskoj pomoći, kako se očekivalo, navodeći da je ostalo još nekoliko otvorenih pitanja o napretku Grčke u sprovođenju reformi.

Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos pozdravio je napredak u pregovorima o finansijskoj pomoći Grčke i ministara finansija evrozone, ali i upozorio kreditore, uključujući i MMF, da ne pritiskaju zvaničnu Atinu sa reformskim merama koje nisu dogovorene, prenosi Rojters.

"Grčka ekonomija je pretrpela ogromnu količinu reformi. Sada je vreme da ubiramo plodove tih reformi. Veoma je važno za obe strane, uključujući i MMF, da ne ugrozi taj napredak unoseći nesigurnost", rekao je Cakalotos.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo da se Grčka uslovljava zahtevima, koji do sada nisu računati, a koji se odnose na trenutnu političku i socijalnu situaciju.

Cakalotos je kazao da je zahvalan na kratkoročnim merama koje bi trebalo da olakšaju plaćanje grčkog duga, ali i da se smanjuje različitost stavova o grčkim budžetskim planiranjima.

Kako je rekao, ostalo je da se reše tri od četiri problema, ali nije precizirao koja.

Ministri finansija evrozone sastali su se danas u Briselu kako bi postigli kompromis u pogledu pitanja grčkih reformi u poslednjem pokušaju da do kraja godine dobiju pomoć MMF-a za grčki spasilački program.

Kreditori iz evrozone traže od Grčke, u okviru 86 milijardi evra vrednog paketa pomoći, da sprovede opsežne reforme i proda državnu imovinu, ali pregovarači do sada nisu uspeli da se dogovore o reformama u oblasti radnog zakonodavstva i energetike, odnosno o grčkim fiskalnim ciljevima za 2018. godinu.

Dogovor bi omogućio razgovor o značajnim merama za ublažavanje grčkog duga, koji iznosi oko 180 posto bruto domaćeg proizvoda, najviše u evrozoni.

Prvi set kratkoročnih mera, koji bi se primenio pre 2018, predstaviće Mehanizam evropske stabilnosti, spasilački fond evrozone, ali je on daleko od dovoljnog da bi grčki dug učinio održivim, rekli su evropski zvaničnici.