Amerikancima izbor jasan - o porezu je reč

A za sve ostale za sada nijedan od kandidata ne predlaže velike poreske promene.

Poreska politika je jedno od pitanja o kojima se dvoje kandidata najviše razlikuje. O trgovini, Klinton je popustila od prvobitne podrške sporazumima o slobodnoj trgovini i, kao i Tramp, sada se protivi Trans-Pacifičkom partnerstvu, paktu SAD sa 11 zemalja.

Tramp je rekao da će duplo više trošiti na izgradnju i popravku puteva, aerodroma i ostale infrastrukture nego Hilari Klinton.

O trgovini i potrošnji na infrastrukturu, Tramp ima populistički pristup kojim je žrtvovao principe Republikanske stranke. Ali o porezima, njegovi predlozi za poreske olakšice za gradjane i preduzeća su u skladu sa stavovima prethodnih republikanskih kandidata i izabranih zvaničnika. Posle dva pokušaja, on je više detalja o svojim poreskim planova izneo u govoru u Njujorku prošlog meseca, ali nije objasnio jednu od ključnih komponenti.

Hilari Klinton predlaže povećanje poreza najbogatijih domaćinstava da bi se time platilo za tradicionalne predloge Demokrata, kao što je širi pristup gradjana visokom obrazovanju.

Ovo su rezimei njihovih predloga o porezima:

POREZI NA NAJVEĆE PRIHODE

TRAMP: On bi smanjio najvišu stopu poreza na prihod sa sadašnjih 39,6 odsto na 33 odsto. Poreska Fondacija konzervativaca je rekla da bi to posle oporezivanja povećalo prihod najbogatijeg jednog procenta Amerikanaca za 5,3 odsto. Tramp bi poreske olakšice ograničio 200.000 dolara po domaćinstvu.

KLINTON: Ona predlaže nekoliko povećanja poreza za bogatije Amerikance, uključujući i 4,0 odsto doplate za prihode veće od pet miliona dolara, prakično stvarajući novu najvišu stopu poreza na prihod od 43,6 odsto. Oni koi zarađuju više od jednog miliona dolara godišnje plaćali bi porez po najmanjoj stopi od 30 procenata. Ona bi takođe ograničila vrednost mnogih poreskih olakšica za bogatije poreskih obveznike. Sve te promene bi 2017. godine povećale poreze za najbogatijih jedan odsto za prosečno 78.284 dolara, smanujući njihov prihod nakon oporezivanja za 5,0 odsto, po računici Centra za poresku politiku.

POREZI NA SREDNJE PRIHODE

TRAMP: On bi sadašnjih sedam poreskih razreda smanjio na tri - 12 odsto, 25 odsto i 33 odsto. On bi uz to standardno umanjenje oporezive osnovice povećao na 15.000 dolara za pojedince i 30.000 na domaćinstva.

KLINTON: Kaže da ne bi povećala porez srednjoj klasi. Njeni sadašnji predlozi bi malo uticali na donjih 95 odsto poreskih obveznika, po podacima Centra za poresku politiku.

POREZ NA DOBIT PREDUZEĆA

TRAMP: Smanjio bi stopu poreza na dobit preduzeća sa sadašnjih 35 na 15 procenata. Međutim nejasno je da li bi to dopustio i korporacijama koje porez na prihod plaćaju kao lična primanja. To bi državu koštalo 1.500 milijardi dolara, po računici nestranačke Poreske fondacije, koja se zalaže za niže poreske stope.

KLINTON: Ne bi menjala porez na dobit preduzeća.

RUPA U ZAKONU ZA ZASTUPANJE TREĆIH

TRAMP: Menadžeri privatnih kapitalnih firmi i "hedž fondova" mogu svoje profit od investicija svrstati kao "preneti interes" i porez na kapitalnu dobit od svog prihoda plaćati po stopama koje mogu biti čak i upola niže od redovne stope poreza na prihod. Tramp kaže da bi uklonio tu rupu u zakonu.

KLINTON: I ona bi uklonila tu "rupu" i te prihode oporezovala kao i sve druge.

POREZI NA NEKRETNINE

TRAMP: Uklonio bi takozvani "smrtonosni porez" koji se sada primenjuje na nepokretnosti vrednosti veće od 5,45 miliona dolara, i na imanja bračnih parova vrednosti veće od 10,9 miliona.

KLINTON: Povećala bi poreza na nekretnine sa 40 na 65 odsto i proširila bi poresku bazu, počevši od nekretnina vrednosti 3,5 miliona dolara, a 7,0 miliona za bračne parove.

FIRME U INOSTRANSTVU

TRAMP: Tvrdi da bi njegovo oštro smanjenje poreza na dobit okončalo praksu korporativne "inverzije" koja nastaje kada kompanija iz SAD stekne neko strano preduzeće i onda se preseli u inostranstvo da bi izbeglo plaćanje američkog poreza na dobit. Stopa poreza na dobit preduzeća u SAD od 35 odsto je najviša u razvijenom svetu, iako mnoge kompanije koriste olakšice i drugu strategiju da bi izbegle plaćanje tog iznosa. Tramp bi oporezovao korporativni kapital vraćen u SAD sa samo 10 odsto da bi podstakao preduzeća da se vrate u zemlju.

KLINTON: Obeshrabrila bi "inverziju" tako što bi kompanijama u SAD otežala da se klasifikuju kao da su u inostranom vlasništvu da bi izbegle oporezivanje u SAD. Ona bi uvela "izlazni porez" za kompanije koje napuste SAD zadržavajući prihod u inostranstvu koji nije bio predmet poreza u SAD.

PODIZANJE DECE

TRAMP: Želim da rashodi za brigu o deci odbiju od poreske osnovice, u skladu sa drugim ograničenjima na osnovu prihoda i s prosečnom cenom brige o deci u svakoj od saveznih država. To bi se odnosilo i na roditelje koji nisu zaposleni. On bi proširio poreski kredit na ostvarene prihode u korist onih koji imaju mala primanja koji plaćaju mali porez na prihod ili nisu ni obveznici. Postojeći zakon omogućava roditeljima da traže poreski kredit do 6.000 dolara po detetu za troškove za brigu o deci. On bi porodicama dozvolio da izdvajaju novac oslobođen poreza za buduću brigu o deci.

KLINTON: Ima nekoliko predloga s viljem da se rashodi za brigu o deci ograniče na do 10 odsto prihoda porodice kombinovanjem proširenih rashoda državne potrošnje i neodređenih poreskih kredita.