"Austrija nije zemlja s kengurima i Srbi to znaju"

Austrijski izvoznici rado idu ka istoku, a pritom postoje bliže zemlje sa privrednim šansama, ukazao je on dodajući da građani Srbije imaju ekstremno pozitivnu sliku o Austriji.

Hajdentaler je naglasio da Srbija nije nikakvo tržište buma i da je potreba za reformama velika. Međutim, Srbija je, kako je naglasio, veoma tesno ekonomski povezana sa EU, a Austrija je najveći strani investitor.

Primetio je, međutim, da u austrijskoj spoljnoj trgovini Srbija ne igra veliku ulogu, prenoseći podatke Privredne komore Austrije, prema kojima je izvoz iz Austrije u Srbiju, u prvoj polovini ove godine, dostigao 306 miliona evra, a uvoz 196 miliona evra.

Time se Srbija nalazi tek na 30. mestu najvažnijih trgovinskih partnera Austrije, iza drugih zemalja regiona, a poređenja radi, izvoz u Sloveniju je u istom periodu iznosio 1,3 milijardi evra, u Hrvatsku 658 miliona evra.

Srbija je ipak, dodao je, nalazi u fazi privrednog rasta, pri čemu ne vidi alternativu njeno približavanju Uniji.

Da li će to biti moguće već 2020. ostaje da se vidi i ne igra veliku ulogu, jer privrednici se kreću u tom smeru, istakao je Hajdentaler, ocenivši i da je odluka premijera Aleksandra Vučića da raspiše prevremene izbore u aprilu ove godine imala tesne veze s privredom.

"Srbiji su potrebne hitno strukturne reforme, na primer u birokratiji i po pitanju 'naduvanog' državnog sektora. Takve mere su nepopularne, političari mogu samo da ih sprovode na početku mandata. Sada ima ponovo četiri godine vremena", objasnio je.

Hajdentaler je uveren da će na kraju Vučić biti meren po onome koliko je zemlja ekonomski napredovala, a pošto raspolaže velikom većinom, neće, kako dodaje, imati mogućnosti za izgovore.

Kada je reč o reformama, on smatra da ima još dosta posla, jer pored potrebne privatizacije državnih preduzeća, na primer u energetici, zemlja mora hitno da investira u infrastrukturu.

U Beogradu, kako je ukazao, nema postrojenje za prečišćavanje vode, te otpadne vode puštaju se direktno u Dunav ili Savu. "Ekološkim tehnologijama je moguće u Srbiji se baviti još mnogo godina, pa čak i decenijama”, uveren je Hajdentaler.

Slično je, dodaje, i u oblasti obnovljivih izvora energija, gde je odnedavno na snazi dogovor o "ubacivanju" struje iz alternativnih izvora u srpsku mrežu.

"Time se otvaraju mnoga vrata. U Srbiji su vetroparkovi, solarna postrojenja i male hidrocentrale interesantne", rekao je on u razgovoru s novinarima, ističući da bi teoretski u Srbiji moglo biti podignuto više stotina malih hidroelektrana.