Arapi - turisti ili budući stanovnici BiH?

Neki tvrde da je to dobro za turizam i sveukupni razvoj zemlje, a drugi su zabrinuti zbog arapske kupovine zemljišta.

Kuvajćanin Abdul Medžid u Bosni i Hercegovini se oseća "vrlo ugodno“. "Došao sam ovde kao turista. Ovo je veoma lepa zemlja i ljudi su veoma dobri. Sada sam u Sarajevu, ali sam bio i u Travniku i još nekim gradovima.

Oduševljen sam onim što sam video. Uživam u bosanskoj klimi i bosanskim planinama, rekama i jezerima“, kaže Abdul Medžid za DW. Bedr Al-Šemri je iz Haila, grada u Saudijskoj Arabiji. Za razliku od Abdula Medžida, Al-Šemri razmišlja i o kupovini zemljišta u BiH. Na pitanje zašto, odgovara vrlo konkretno: „Pogledajte ovo zelenilo, ove planine koje nas okružuju. Sve ove reke, jezera... Klima je ovde tako osvežavajuća, a u Saudijskoj Arabiji je veoma vruće.“

Sa Abdul Medžidom i Bedr Al-Šemrijem razgovarali smo u sarajevskom naselju Ilidža. Ulice Ilidže, ali i centralnih gradskih područja, ovog leta preplavljene su i gostima iz arapskih zemalja. Sarajevo je i 2016. godine glavna destinacija arapskih turista u BiH, ali ih ove godine u većem broju ima i u drugim gradovima. Al-Šemri kaže da je bio i u Mostaru i Bihaću, gradovima za koje ima samo reči hvale. Gosti iz arapskih zemalja uočljiviji su od drugih turista. Arapske žene uglavnom su potpuno pokrivene, odnosno odevene su u burke. Ilidžanske kafane i restorani puni su arapskih turista, a cenovnici i druge ponude, kao i oglasi na obližnjim objektima često su štampani i na arapskom jeziku. Lokalni biznis potpuno je prilagođen novoj vrsti potražnje. U kafanama koje računaju na arapske turiste, više nema alkoholnih pića, uprkos negodovanju lokalnih ljubitelja „dobre kapljice“. Arapske porodice rado se odmaraju i na travi ilidžanskih parkova, gde mnogi obavljaju i molitvu, kada za to nastupi vreme.

Lokalno stanovništvo o arapskim turistima

Gotovo neprimetno lokalno stanovništvo ima podeljena mišljenja o arapskim turistima. „Nismo protiv Arapa! Drago nam je što turisti dolaze, odakle god da dolaze, ali Arapi su specifični. Donose pare, ali ne poštuju propise. U Sarajevu trenutno cveta gradnja skupih objekata, a kupci su mahom Arapi. U BiH je sve više siromaštva i besperspektivnosti, a za Arape se prave apartmani, njima se naši opštinski čelnici klanjaju i dodvoravaju, dopuštajući im i ono što lokalnom stanovništvu inače nije dozvoljeno“, kaže jedan stanovnik Ilidže koji nije želio da mu navodimo ime (J.K). „Ko nam je kriv kad ništa svoje ne cenimo. Jedino nama parkovi ne služe da u njima uživamo. U drugim metropolama, npr. Beču, ljudi najnormalnije leže u parkovima, a mi se čudimo i 'krstimo' što se Arapin izvrnuo u parku na Ilidži“, ističe A.D.

A.M. nema ništa protiv Arapa, dokle god oni poštuju norme ponašanja i zakone. „No, bojim se da oni ne poštuju ni jedno ni drugo. Ako bosanski musliman ne klanja na livadi u parku, ne vidim zašto bi to bilo dozvoljeno bilo kojem Arapinu koji dođe u ovu zemlju. Način na koji dolaze do nekretnina pod lupom je bezbednosnih agencija što daje osnova za sumnju da im ni poštovanje naših zakona nije jača strana. Ti ljudi otvaraju firme, ali ne zapošljavaju, već kupuju ono najvrednije što imamo, našu zemlju, gde grade elitna naselja samo za sebe, izolovana od običnog puka. Od svega toga mi imamo samo kratkoročnu finansijsku korist. Naši vlastodršci ne brinu o tome šta će nam to doneti u budućnosti, jer oni ionako ne misle dalje od svog mandata“, kaže A.M.

Kupovina nekretnina

Zbog toga cene nekretnina u BiH rastu, a vlasnici zemlje u okolini Sarajeva zadovoljno trljaju ruke. Ranije su u prodaji atraktivnih lokacija u okolini Sarajeva prednjačili Srbi, a sada su se u biznis uključili i svi ostali, uključujući i lokalnu vlast. Poslednjih dana meseca avgusta velika medijska prašina podigla se oko prodaje zemljišta, navodno u vodozaštitnoj zoni na Vrelu Bosne, popularnom sarajevskom izletištu i omiljenoj arapskoj destinaciji. Opština je na toj lokaciji Kuvajćanima prodala oko 580 kvadratnih metara zemljišta, po ceni od 75 maraka po kvadratnom metru. Kako je reč o lokaciji u neposrednoj blizini vodozaštitne zone, odakle se vodom snabdevaju stanovnici Sarajeva, reagovala su brojna eko-udruženja, upozoravajući da bi bilo kakva gradnja na spornoj lokaciji mogla dovesti do novih poremećaja u snabdevanju Sarajeva vodom.

Zemlju u Sarajevu i drugim gradovima BiH najviše kupuju Kuvajćani, te državljani Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina i Saudijske Arabije. Arapski zaljubljenici u prirodne lepote BiH zemlju kupuju preko specijalizovanih agencija za promet nekretnina. Prema važećim zakonima u Bosni i Hercegovini, strani državljani mogu da kupe nekretninu u BiH ako u toj zemlji imaju registrovanu firmu, pa su takve firme u Sarajevu počele da niču „kao pečurke posle kiše“. Sumnja se da su mnoge fiktivne, odnosno da im je prioritet kupovina zemljišta, a ne ulaganje u privredu BiH. Kritičari upozoravaju da bi sve masovnija prodaja zemljišta Arapima i masovno naseljavanje Arapa u BiH moglo da ima i negativne posledice.

Politika i brojke

Nije trebalo dugo da priča o Arapima u BiH dobije i političku dimenziju. Nacionalistički krugovi u Republici Srpskoj tvrde da je na delu svojevrsna „islamizacija“ Sarajeva i Federacije BiH. U takvim je izjavama prednjačio aktuelni predsednik RS Milorad Dodik, ističući da je reč o „političkom projektu“ koji za cilj ima promenu etničke slike BiH. Arapi su, u međuvremenu, prema nezvaničnim informacijama, počeli da kupuju i zemlju u Republici Srpskoj.

U mesecu julu 2016. godine Kanton Sarajevo posetilo je oko 45.000 turista. Od tog broja, najviše stranih turista bilo je iz Turske (16 odsto), Ujedinjenih Arapskih Emirata (11,9 odsto), Saudijske Arabije (5,2 odsto), Kuvajta (4,5 odsto) i Hrvatske (4,3 odsto). U Turističkoj zajednici Kantona Sarajevo nema politizacije. Sve se posmatra kroz konkretne brojke, noćenja i novac koji arapski turisti ostavljaju u BiH. Portparolka Zajednice Asja Hadžiefendić-Mešić podseća da je Sarajevo najznačajnija turistička destinacija u BiH i regionu, i da je potrebno da grad i država prošire i unaprede svoje turističke kapacitete, i to ne samo zbog arapskih turista. Prema podacima Agencije za statistiku BiH, tu zemlju je u prvih šest meseci 2016. posetio 505.991 turista, što je za osam odsto više nego u istom periodu 2015. godine, a najbrojniji su turisti iz Hrvatske, Turske, Srbije, Italije i Slovenije.