Prodaja Podravke ugrožava hrvatsko selo?

Smatraju da bi Podravka mogla biti pokretač nacionalnog agrara.

Poslednje najave reformskih poteza hrvatske vlade uključuju nekoliko sektora poput zdravstva, javne uprave, školstva i drugih, ali i privatizaciju državne imovine u nizu preduzeća. Što se tiče firmi od strateškog značaja za poljoprivredu i srodne delatnosti, na vladinom popisu našli su se Podravka, Hrvatske šume, Petrokemija, Nacionalna veletržnica i veletržnica Opuzen. Rasprodaja bi jednokratno sanirala deo budžetskog deficita, no njome bi se takođe eliminisale značajne šanse za oporavak i razvoj hrvatskog agrara.

Nakon zahteva desetina drvoprerađivača iz Hrvatskog drvnog klastera – odreda privatnih preduzeća – da vlada nipošto ne privatizuje Hrvatske šume i tako ne ugrozi stabilnost tržišta koje predstavlja 10,4 odsto nacionalnog izvoza, premijer Tihomir Orešković izjavio je da do te prodaje ipak neće doći. Tim više su prema tržištu deonica isturene Podravka i Petrokemija, dve zacelo najveće preostale poluge državne poljoprivredne politike, ako govorimo o industrijskim subjektima. To su, takođe, dve nedovoljno iskorišćene poluge, ako hrvatsku praksu uporedimo s onom na zapadu EU.

Žila kucavica hrvatske ekonomije

DW je već pisao o pritiscima kreditora na Petrokemiju radi forsiranja privatizacije. A prehrambeni gigant Podravka tek dolazi u prvi plan, nakon dužeg razdoblja mira. Država je vlasnik kontrolnog paketa od 25,4 odsto akcija, dok su najkrupniji suvlasnik penzioni fondovi s 42. Pri tom valja uzeti u obzir i da bi s nedavno prizivanom mogućnošću nacionalizacije drugog stuba penzione štednje i taj deo Podravke mogao dospeti u državne ruke, odnosno pod kontrolu Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje. S druge strane, ne zna se šta bi vremenom moglo da se dogodi ako neki inostrani konkurent otkupi tu koprivničku kompaniju s preko 500 proizvoda, kao što su Vegeta, Čokolino, Studenac, Lero, Eva.

Goran Đulić, ekonomista iz Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju (BRID), te analitičar hrvatske poljoprivredne politike, mišljenja je da Podravkino poslovanje samo po sebi dovoljno govori o značaju te kuće po nacionalni agrar. „Treba sagledati tri presudne celine: prva nam pokazuje da je firma u prošloj godini ostvarila neto dobit od 400 miliona kuna (oko 53 miliona evra), s gotovo 30 odsto prihoda na tržištima srednje Evrope i zemalja bivšeg SSSR-a, uz strukturu prihoda zasnovanu na saopstvenim brendovima od čak 88 posto“, rekao nam je Đulić.

Drugi se važan aspekt, prema njegovom mišljenju, odnosi na opisanu vlasničku strukturu kojoj na državnoj strani treba ubrojati i nešto trezorskih deonica, pa biva jasno da je Podravka suštinski u više nego dvotrećinskom vlasništvu hrvatskih građana, čime ona predstavlja žilu kucavicu domaće ekonomije. Treće, pak, jeste činjenica da je Podravka najveći otkupljivač voća i povrća u Hrvatskoj: „Povrće za preradu je 85-90 posto iz domaće proizvodnje, pa se prodajom Podravke nekom globalnom koncernu dovodi u pitanje i plasman hrvatskih poljoprivrednih sirovina. Uzmimo za primer mlekarski sektor i prodaju već ranije privatiziovanog Dukata francuskom Laktalisu, koja je dovela do pražnjenja štala širom države“, napominje Đulić.

Interes krupnog kapitala

Ta prodaja, naime, dovela je do rušenja otkupa usled jačeg plasmana stranih mlečnih sirovina, pa bi se slični efekti mogli očekivati i u slučaju prodaje Podravke. „A ostanak u vlasništvu države može uz još efikasnije upravljanje kompanijom dovesti do većeg punjenja državnog budžeta“, ističe ekonomista BRID-a, „kao i do jačanja odnosa s domaćim kooperantima, što vodi stvaranju baze opstanka agrarnog sektora i, u krajnjoj liniji, privrednom preživljavanju ruralnih krajeva. Ali sve će to izostati ako interes krupnog kapitala, jer jedino njemu dugoročno odgovara ta prodaja, pretpostavimo toj perspektivi kroz opravdavanje vatrogasne mere krpljenja budžeta“, kaže Đulić.

Kritičan je i nezavisni ekonomski komentator Guste Santini koji smatra da potezima vlade upravlja dominantni uticaj krupnog privatnog kapitala, budući da su u Hrvatskoj ionako privatizovane strateški uspešne firme i pre nego što su državne finansije zapale u izraziti deficit. „Nisam uveren ni da bi ta prodaja donela onoliko novca koliko neki misle, s obzirom na tržišne prilike. Ostaćemo bez izuzetne platforme za razvoj poljoprivrede, što je upravo tragična situacija. Iako se taj problem ne tiče samo jedne vlasti, jer ni današnja opozicija nije znala šta bi s tim“, rekao je Santini za DW.