Više nema pravila: Nafta pada i kad treba da raste

Do pada je došlo uprkos tome što je jučerašnji izveštaj američkog Ministarstva energetike pokazao smanjenje zaliha "crnog zlata" u SAD za oko 800.000 barela u nedelji zaključno s 5. februarom, jer trgovci smatraju da su te zalihe i dalje na visokom nivou, što bi inače delovalo stimulativno na rast cena, izveštava agencija Frans pres.

Američka "laka" nafta WTI Za isporuke u martu pala je za 40 centi, ili 1,46 odsto na 27,05 dolara, a tokom trgovačkog dana cena se u jednom trenutku spustila čak na 26,85 dolara za barel. Evropska sirova nafta "brent" za aprilske isporuke skliznula je 14 centi, ili 0,45 procenata na 30,70 dolara za barel.

Kako podseća francuska agencija, nafta WTI je 20. januara ove godine potonula na 26,19 dolara za barel, pre nego što je cena na zatvaranju tog dana dostigla 26,55 dolara, što je bio najniži nivo od maja 2003. godine.

"Naduvane zalihe u SAD vrše dodatni pritisak na cene WTI nafte, produbljujući razliku prema "brentu", koji se smatra medjunarodnim merilom", navode iz kompanije BMI riserč u tržišnom komentaru.

Cene nafte su se jutros na kratko oporavile nakon sinoćne objave izveštaja o američkim komercijalnim zalihama te sirovine, ali su ubrzo ponovo pale, jer su trgovci uzeli u obzir veće isporuke benzina i rast zaliha na ključnom čvorištu Kušing, trgovačkom centru u Oklahomi, kao i oskudan pad proizvodnje nafte.

Analitičari ističu da je raspoloženje tržišta takođe pogoršao izveštaj OPEK-a koji je pokazao da je proizvodnja u kartelu porasla za oko 130.000 barela dnevno u januaru.

Izveštaj OPEK-a je usledio posle tmurne prognoze Međunarodne agencije za energiju, objavljene u utorak, u kojoj se predviđa da će višak nafte na globalnom tržištu u prvoj polovini 2016. godine biti veći nego što se ranije očekivalo, navodi Frans pres.