Nemačka raste, ali nešto nedostaje

Kako na to utiče talas izbeglica koji stiže u Nemačku?

Nemačko privreda beležiće rast i u sledećoj godini. Ali umeren. U svojoj "Jesenjoj ekspertizi“, vodeći nemački ekonomski instituti očekuju rast Bruto društvenog proizvoda (BDP) od 1,8 odsto. "Taj rast nazivamo 'rezervisanim'. Mogao se očekivati i snažniji rast“, kaže Roland Dern sa Instituta za ekonomska istraživanja Rajnske-Vestfalije (RWI).

Evrozona se oporavila

Razlog za to što je brojka od 1,8 odsto niža nego što se očekivalo, leži u sporijem rastu svetske konjunkture. Rast koče pre svega strukturni problemi u zemljama u razvoju. Zato nemačke firme manje investiraju. Istovremeno, porasla je stopa izvoza u susedne, evropske zemlje. Evrozona se, sveukupno gledano, ući oporavila.

Za iduću godinu ekonomski instituti u evropskoj monetarnoj uniji očekuju rast od 1,5 procenta BDP. Jedan od razloga za to jeste rast izdataka nemačkih potrošača. Zbog toga što plate rastu, oni imaju više novca u džepu. Oslonac konjunkturnog rasta je i niska cena nafte, kao i politika "jeftinog“ novca evropskih centralnih banaka.

Kada se radi o očekivanom razvoju situacije na tržištu rada, stručnjaci očekuju otvaranje 250.000 novih radnih mesta. Istovremeno, lagano će rasti i stopa nezaposlenosti – zato što na tržište rada „stiže“ više doseljenika. Oko 90.000 izbeglica će već do kraja ove godine tražiti radno mesto u Nemačkoj, a u idućoj oko 300.000.

Te brojke počivaju na pretpostavci da će u 2015. u Nemačku doći 900.000 potražilaca azila, a u idućoj još 600.000.

"Najvažnija poluga je – integracija na tržište rade“, kaže Dern i dodaje da bi trebalo ukloniti birokratske prepreke. On recimo zahteva ukidanje (do sada) uobičajene provere (Vorrangprüfung), tokom koje neki poslodavac pre zapošljavanja osobe koja je podnela zahtev za azil mora da dokaže da otvoreno radno mesto ne može da „popuni“ građanin EU.

Osim toga, Dern zahteva i da došljaci brže dobiju priliku da pohađaju kurseve jezika i da se mladim naučnicima pomogne oko dobijanja mesta za sticanje stručne kvalifikacije.

"Moderne ekonomije sve manje rastu investicijama u beton, a sve više investicijama u glave“.

Tržište rada i migracija

Ekonomski instituti smatraju da trenutno vlada povoljna klima za rešavanje svih zadataka koji nastaju s obzirom na masovno doseljavanje u Nemačku.

"Imamo situaciju u kojoj tržište rada vrlo dobro može da savlada migraciju izbeglica“, naglašava Ferdinand Fihtner iz Nemačkog instituta za ekonomskog istraživanja (DIW) iz Berlina.

Brige institutima (koji tradicionalno insistiraju na budžetskoj disciplini) ne zadaju ni troškovi za prihvat i staranje o izbeglicama. Ti troškovi se i u ovoj i u idućoj godini mogu "pokriti“ budžetskim suficitom.

"Iz ekonomskog ugla gledanja, nije pitanje hoćemo li u tome uspeti, već da li to želimo“, kaže Oliver Holtemeler sa Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja iz Halea.

NE ukidanju minimalca

Prema mišljenju istraživača, prognoza iz prošle godine nije se ostvarila. Tada su instituti upozoravali da bi uvođenje minimalne plate moglo da utiče na uništavanje radnih mesta. Tu prognozu oni sada ne mogu da potvrde. Doduše, nestao je veći broj takozvanih mini-poslova ("mini-job“ – slabije plaćeni poslovi, prim. ur), ali istovremeno je u mnogim granama nastalo natprosečno mnogo "regularnih“ radnih mesta. Istraživači ipak još ne znaju da li se radi o restrukturiranim poslovima iz slabije plaćenog sektora ili o poslovima koji bi ionako nastali zbog pozitivnog konjunkturnog razvoja.

Preporuka Tima Volmershojzera iz ifo-Instituta je nedvosmislena: "Mi sada nećemo zahtevati ponovno ukidanje minimalca. Bio bi loš signal kada bi politika jednu odluku donela danas, a sutra ju povukla.“