Obećana zemlja ima svoju mračnu stranu

Slabo zapošljavanje useljenika, što je temelj prihvatanja u društvo, pomoglo je stvaranju etničke niže klase i dovelo je u pitanje otvorenost švedskog uma prema strancima i podstaklo jačanje krajnje desnice.

Skoro isto događa se i u drugim nordijskim zemljama. "Nisam došao u Švedsku zbog socijalne pomoći", kaže Mahad Mohamed Muse, 27-godišnji anesteziolog koji nedavno pronašao posao u 'duty free shopu' na aerodromu u Stocholmu.

"Želim samo da mi se dopusti da živim svoj život u skladu sa svojom obrazovanjem”, dodao je.

Rođen u Saudijskoj Arabiji od somalskih roditelja, Muse je stigao u Švedsku u januaru 2014. i dobio stalno boravište dva meseca posle toga. Kaže da se od tada javio u 25 bolnica i medicinskih centara tražeći posao, ali nije dobio nijedan odgovor.

Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2013. kaže da je stopa nezaposlenosti švedskih državljana rođenih u inostranstvu tri puta veća nego rođenih Šveđana. Slično je u Norveškoj, Danskoj i Finskoj.

Švedska i druge nordijske zemlje godinama su cilj hiljadama izbeglica zbog svoje tradicionalne otvorenosti, jake ekonomije, sigurnosti i socijalne zaštite. Švedska sirijskim izbeglicama automatski daje boravište i prihvata više azilanata po glavi stanovnika od bilo koje evropske zemlje.

Oko 15 odsto Šveđana rođeno je u inostranstvu, slično kao u Sjedinjenim Državama i dvostruko više od evropskog proseka. Istovremeno, nejednakost raste brže nego u većini razvijenih zemalja.

To pomaže uzletu krajnje desnice, čiji argumenti o ugroženosti radnih mesta i toliko dragocene socijalne stabilnosti padaju na plodno tlo.

Diskriminacija, birokratija, sindikati i strogi zakoni o radu otežavaju zapošljavanje jeftine radne snage i u kombinaciji s teškoćama u učenju švedskog pridonose neupešnoj integraciji.

Šveđani se šale da imaju najobrazovanije taksiste na svetu. Neretko ih voze inženjeri iz Iraka i drugih zemalja.

Otprilike 81.000 migranata zatražila je 2014. azil u Švedskoj. Jedino je Nemačka primila više zahteva. Za zemlju kojoj radno sposobno stanovništvo stari to je dobra vest, ali samo ako novopridošlice dobiju posao.

Foto: Thinkstock

Izbeglicama iz Sirije, Afvanistana i Eritreje potrebni su smeštaj, obrazovanje i posao. Ali malo ih govori švedski, što je velika prepreka u traženju posla. Useljenici dobiju besplatne časove jezika, ali segregacija u stanovanju i školovanju znači da znanje švedskog ostaje samo osnovno.

Švedska se osvestila na problem niže etničke klase kad su 2013. izbili neredi u useljeničkim predgrađima Stokholma.

Centar nereda bila je četvrt Husbi, koja je nadohvat ruke od središta švedske IT industrije u Kisti. Ali mnogi se mladi žale da im je radno mesto izvan dosega.

"Osoba čije prezime zvuči švedski mora u proseku poslati deset prijava da bi ga pozvali na razgovor za posao. Nekom Muhamedu Aliju treba barem dvadeset", kaže analitičar Moa Bursell.

Kranje desni Švedski demokrati, koji su na izborima prošle godine udvostručili podršku na 13 odsto, sada u anketama dobijaju oko 20.

Njihov čelnik Džimi Akeson tvrdi da je integracija nemoguć projekt jer je nivo useljavanja previsok.

Ali se Mus, anesteziolog, i dalje nada da će pronaći posao u nekoj bolnici. "To mi je motiv za ustajanje svakoga jutra".