Bolna istina Britanije -"ugovor na poziv"

Prema podacima nacionalnog zavoda za statistiku (ONS) u januaru prošle godine broj ugovara koji radniku garantuje minimalan broj plaćenih sati iznosio je 1,5 miliona. Evropska komisija je zbog toga sredinom prošle godine pozvala London da obezbedi bolju socijalnu zaštitu građanima sa tim kontroverznim ugovorima.

Ugovor o radu sa "nula radnih sati", tipičan za britansko tržište rada, "povezuje" zaposlenog sa radnim mestom ali bez obaveze za poslodavca da radniku garantuje minimalan broj plaćenih sati.

Takve nesigurne ugovore najčešće imaju žene, stariji od 65 godina ili mladi, a svaki deseti poslodavac ih koristi. U Britaniji se ti aranžmani uglavnom sklapaju za rad u hotelima i restoranima, ali i u zdravstvu i obrazovanju.

Iako ispunjavaju odredbe Akta o pravima zaposlenih iz 1996. jer predviđaju pisani dokument o uslovima zapošljavanja, imaju i odredbu koja omogucava aranžmane na poziv između poslodavca i radnika.

Ti ugovori ne obavezuju poslodavca da zaposlenom obezbedi posao, a radnik pristaje da bude na raspolaganju za rad ako i kada bude potrebno. Ugovorom nije preciziran broj sati rada i radnik može da čeka poziv i dobije kompenzaciju samo za vreme provedeno na radu.

Stopa nezaposlenih u Velikoj Britaniji je smanjena poslednjih dve godine brže nego u bilo kojoj evropskoj zemlji i iznosi 5,6 odsto, prenosi AFP. Veliki broj ekonomista ovaj pad nezaposlenosti, međutim, objašnjava pre svega razvojem nezavisnih radnika i ostalih oblika rada bez garancije.

Pristalice ugovora sa "nula radnih sati" smatraju da oni zaposlenima nude neophodnu fleksibilnost.

"Ugovori sa nula radnih sati podsećaju na bolnu činjenicu da se britansko tržište rada kreće u dve brzine", izjavila je predstavnica federacije sindikata Trajds Junion Kongres.

Prema podacima ONS 40 odsto zaposlenih na osnovu ovog ugovora izjavilo je da žele više da rade.