Nemcima "presela" veza sa Kinom

Izvoz u Kinu je godinama bio izvor snage najveće evropske privrede.

Nemačka je na polju trgovine najviše izložena Kini od svih 28 članica EU, mahom zahvaljujući tražnji automobila i mašinerije, prenosi Rojters. Godinama su evropske zemlje bezuspešno pokušavale da sustignu nemački izvoz u Kinu, gde su nemačke kompanije ostvarivale značajan profit zahvaljujući infrastrukturi i domaćoj potrošnji koje su Kinu učinile drugom po veličini svetskom ekonomijom.

Privredno usporavanje Kine, međutim, stvara rizik da će profit koji su nemačke firme ostvarivale u Kini prerasti u gubitke.

Vrednost akcija na svetskim berzama je od 11. avgusta, kada je Kina iznenadila tržišta i devalvirala juan, smanjena za više od osam biliona dolara, a akcije na kineskim berzama nastavile su da padaju i u narednim danima, pokrenuvši novi talas koji je oborio deonice na globalnim tržištima.

"Slabosti 'posebne veze' koju Nemačka ima sa Kinom postaju očigledne. Sve je prisutniji stav među nemačkim kompanijama da su suviše izložene Kini", rekao je Hans Kundnani iz Nemačkog Maršalovog fonda.

Predvođene proizvođačima automobila, nemačke firme ulazile su na kinesko tržište brže i agresivnije od mnogih rivala, a Kina je bila izvor rasta za mnoge nemačke izvoznike.

U 2007, na kinesko tržište odlazilo je svega 3,1 odsto nemačkog izvoza, ali je prošle godine ta stopa porasla na 6,6 odsto, pokazuju podaci nemačkog Zavoda za statistiku. Kina je 2014. postala četvrto po veličini izvozno tržište za Nemačku, iza Francuske (na koju otpada devet odsto nemačkog izvoza), SAD (8,5 odsto) i Britanije (7,4 odsto).

Od početka godine, međutim, rast nemačkog izvoza u Kinu iznosio je svega 0,8 odsto, koliko je porastao i izvoz u krizom pogođenu Grčku, a izvoz mašinerije u Kinu je u datom periodu pao 4,9 odsto.

Za kompanije kao što je industrijska grupacija TisenKrup kinesko tržište je veoma važno, budući da na njega otpada 16 odsto ukupne prodaje TisenKrupovih liftova (vrednih oko milijardu evra 2014).

Proizvođač automobila Folksvagen je prošlog meseca snizio prognozu globalne prodaje, navodeći da se sprema za stagnaciju prodaje u Kini, svom najvećem tržištu, nakon višegodišnjeg dvocifrenog rasta.

Nemačka vlada pokušava da opiše uticaj kineskog privrednog usporavanja na Nemačku kao "ograničen", a zvanični Berlin zadržao je ovogodišnju prognozu privrednog rasta od 1,8 odsto.

Problemi u Kini bacaju svetlo na tržišta poput SAD i EU, za koje Berlin tvrdi da se "dobro drže". SAD su u prvoj polovini godine prestigle Francusku i postale vodeće tržište za nemački izvoz prvi put od 1961, navodi Asocijacija nemačkih trgovinsko-industrijskih komora (DIHK).

Izvoz je ključni pokretač privrede Nemačke, a u drugom kvartalu uvećan je 2,2 odsto, što je najveći rast od prvog tromesečja 2011. Neizvesna globalna ekonomska situacija bi, međutim, mogla da primora najveću privredu EU da se udalji od spoljne trgovine i fokusira više na investicije, a manje na izvoz, smatra ekonomski stručnjak Merkator instituta za kineske studije u Berlinu, Sandra Hip.

Snažno se fokusirajući na izvozna tržišta poput Kine, Nemačka rizikuje da dodatno umanji šanse za jačanje domaćih izvora privrednog rasta, navodi ona.