Irci ljuti na Grke: Ko je nama oprostio?

Ali to je samo jedna strana medalje. Irci su prisiljeni na odricanja, a poslednjih godina iselilo se više od 100.000 građana.

Foto: Giuseppe Milo/Flickr

"Oni žele da im oprostimo dugove. Ko je nama oprostio dugove? Niko. Pustimo Grke da potonu. Ni oni nama nisu ništa dali“, ljutito govori slušalac Liam koji se javio u jednu emisiju irskog radija, uoči odluke o nastavku pomoći Grčkoj. Bivši grčki ministar financija Janis Varufakis upravo je Irce optužio da spadaju među najljuće neprijatelje otpisa duga Grcima. Obični građani poput Liama objašnjavaju zašto.

Štednja zbog linije manjeg otpora?

Irska vlada, na čijem čelu je od 2011. premijer Enda Keni, zemlju čvrsto drži na kursu štednje. Dablin je iz dva razloga odbacio otpis dugova Grčkoj. Na prvom mestu je imidž zemlje, koja mnogima u Evropi služi kao primer da se privredni rast može ostvariti usprkos jakim merama štednje. Drugi razlog je plod predizbornog taktiziranja. Za devet meseci su u Irskoj izbori, a najveći protivnik Kenijeve koalicije je upravo stranka Šin Fejn koja deli slične stavove sa grčkom Sirizom. Pogotovo kad je u pitanju otpis dugova.

Drugim rečima: ukoliko bi se pokazalo da je otpis dugova bolji recept za privredni oporavak zemlje, za Kenija i njegovu vladu bi to značilo političku smrt. Pol Marfi, poslanik irskog Saveza protiv štednje i zagovornik otpisa dugova, ogorčen je zbog tvrdoglave politike svoje vlade.

"Da je Siriza uspela, tada bi svima bilo jasno da irski put štednje i imidž uzornog đaka daju slabije rezultate nego otvoreni sukob sa Briselom“, kaže Marfi. Ovako Keni i dalje može da poziva Grke da "slede irski model“.

I Grci pate

I zaista, to što je Keni prošlog meseca predstavio novinarima u Briselu, zvuči kao uspeh. Irska nije povećala porez na dodatu vrednost niti namete na plate. Na prvi pogled izgleda da je Irska uspela. Privreda raste više nego bilo koja druga u evrozoni: 4,8 odsto. Stopa nezaposlenosti je pala za jednu trećinu i sada se kreće oko deset procenata. I unutrašnji dug je drastično smanjen. Irska je doduše daleko od vrednosti iz godina kada je važila za ekonomskog tigra ali je ipak na putu stabilnog oporavka.

Ali uspeh ima i drugu stranu medalje. Kenijeva vlada je u poslednjih pet godina poreze povećala za ukupno 28 odsto. Istovremeno je smanjila državne troškove za deset odsto. Najviše se uštedelo u sektoru zdravstva i brige za osobe sa invaliditetom. I pomoć za nezaposlene je drastično smanjena, pogotovo za mlađe od 25 godina. Prema navodima irske vlade, za normalan život je potrebna zarada od najmanje 11,65 evra po satu. Međutim, mladi nezaposleni moraju da izađu na kraj sa 100 evra nedeljno. Mnogi sreću traže u inostranstvu. U poslednjih pet godina zabeležen je najveći iseljenički talas od katastrofalne gladi sredinom 19. veka, kada se velik broj Iraca iselio u Ameriku. Od 2011. godine se iselilo 112.600 uglavnom mladih Iraca.

Konstantinos Drakakis je predsednik Grčke zajednice u Irskoj. Smatra da su političari izgubili kontakt sa realnošću.

"Živim u Irskoj i razumem principe fer-pleja koji ovde vlada. Možda su Irci pomislili: zašto bi mi patili, a Grci ne. Ali pri tom se zaboravlja da i Grci pate i to zbog toga što se ne sprovode reforme".