Referendum, više upitnika i koliko to košta

Referendum u Grčkoj je sporan iz ustavno-pravnog ugla gledanja i prati ga nekoliko kurioziteta. Nije nevažno ni koliko glasanje košta, prenosi Dojče vele.

To se još nije dogodilo u novijoj grčkoj istoriji. U roku od samo sedam u toj zemlji treba da se organizuje i sprovede referendum s dalekosežnim posledicama. Kampanja uoči glasanja potrajaće maksimalno osam dana. To ne samo da je kuriozitet, već je i kršenje grčkog Ustava, smatra stručnjak za državno pravo i političar socijalista Evangelos Venizelos.

Birači jedva da imaju vremena da se informišu o referendumskom pitanju i izgrade mišljenje o njemu, kritikuje bivši premijer u nacionalnom parlamentu u Atini. Kontra-argument vladajuće levice: već mesecima i godinama se u zemlji diskutuje o ovoj temi, narod je dakle dovoljno dobro informisan. Zahtev socijalista za utvrđivanjem protivustavnosti referenduma parlament je odbacio glasovima levo-desne koalicije premijera Aleksisa Ciprasa.

"Ovo glasanje nije ozbiljno pripremljeno“, zaključuje u razgovora za DW Lukas Cukalis, predsednik atinskog trusta mozgova ELIAMEP.

"Već i tako kratka kampanja nameće ozbiljna ustavno-pravna pitanja“, dodaje on. Ministar unutrašnjih poslova Nikos Vucis ne vidi probleme: "Ovaj referendum će biti sproveden potpuno transparentno i biće pravovremeno organizovan.“

Nije to laka zadatak za grčku državu. U roku od samo nekoliko dana treba odštampati oko deset miliona glasačkih listića, te ih distribuirati na više od 19.000 birališta u celoj Grčkoj. Prve isporuke već su počele, kako bi listići pravovremeno stigli i na udaljena ostrva i regione u provinciji, kaže ministar.

Namerno nejasno pitanje?

Osim kratkog roka za pripremu referenduma, sporno je i komplikovano pitanje na listiću: Grci su upitani da li treba prihvatiti najnovije predloge kreditora – zapravo one koji su bili na stolu pre nego što je Cipras najavio referendum. Predlozi se uglavnom zasnivaju na dvema studijama koje zajedno obuhvataju 34 stranice: "Reforme o okončavanju tekućeg programa“ i "Privremena analiza grčke sposobnosti zaduživanja“.

Atinski stručnjak za ustavno pravo Nikos Alivizatos pretpostavlja da je nejasno formulirano pitanje postavljeno namerno. "Vlada zna: ako bi pitala direktno da li Grčka treba da ostane u evrozoni ili ne, onda bi sa sigurnošću izgubila referendum. Ali na kraju krajeva i sa ovim pitanjem čini mi se da sve ide u smeru glasanja o evru“, pojasnio je pravnik za televiziju Skaj.

Ministar unutrašnjih poslova Vucis tvrdi da ne želi da staje ni na jednu stranu. Kaže da mora biti nepristrasan na poziciji na kojoj se nalazi. To je, dodaje, i bio jedan od razloga što nije učestvovao u najnovijem protestu pobornika grčkog „ne“ ispred parlamenta u Atini, kaže on u razgovoru s novinarima. Vucis je pozvao sve građane da izađu na birališta. Ustav Grčke kaže da je referendum obavezujući ako na njemu učestvuje najmanje 40 odsto građana s pravom glasa.

Koliko košta referendum?

Sporno je i koliko će koštati planirani referendum. Grčki državni ured za reviziju polazi od svote od oko 110 miliona evra, ministar Vucis računa s maksimalno 20 miliona. Teško je uopšte proceniti stvarne izdatke, jer je poslednji referendum u Grčkoj održan davne 1974. godine. Tada se radilo o ukidanju monarhije nakon pada vojne diktature.

Još jedan kuriozitet koji prati referendum: na listićima je „ne“ iznad „da“ – znači da redosled nije u skladu s grčkim alfabetom. Osim toga svoj glas ne sme dati oko dva miliona Grka koji žive u inostranstvu.